Neko prošlo vreme

Prošlo je već dosta vremena od kraja mog odmora. I počela je jurnjava i gungula. U takvim slučajevima, naravno, trpi pisanje na blogu. Ali, već su svi navikli da me nema neko vreme, pa u dva dana napišem knjigu!

U svakom slučaju, život mi se poprilično istumbao u ovih nekoliko dana. A to tumbanje još se nije završilo. Ipak, metodom “švajcarskog sira”, pronašao sam malu rupu u rasporedu i odlučio da je popunim novim postom.

Ne znam šta bih prvo napisao. Toliko toga se dogodilo ili se događa u ovom trenutku. Vreme se ubrzalo ili samo meni ubrzano prolazi! U svakom slučaju 01.09. je moj stariji sin postao školarac. Ha, a juče se rodio i išao u vrtić.

Ta činjenica me je nekako trgnula iz učmale stvarnosti i naterala da ponovo promislim o svemu što radim.

Rezultat toga je, da nisam prisustvovao ceremoniji za prijem prvaka, jer sam gradio budučnost od koje ćemo svi mi, uključujuči i novopečenog školarca, ubuduće da živimo. Nadam se da ću oprostiti sebi zbog koraka koje sam morao baš u tom trenutku da preduzmem.

Nije bilo lako, ali znam da sam uradio pravu stvar. Baš zato što vreme neumitno teče i prolazi brzinom svetlosti, morao sam da budem na drugom mestu, a ne na “inauguraciji”.

Zajednička budućnost, makar finansijski deo, je za sada moja obaveza. Obaveza mog školarca je da savlada gradivo što je bolje moguće, kako bi mogao da izgradi sopstvenu budućnost, pa i svoj finansijski deo.

Uspeo sam da napravim nešto. Šta? O tome ću pisati naknadno, kada sve to dođe na svoje mesto.

Pored toga, svaki slobodan trenutak posvećujem svojoj porodici. Iako izgleda nemoguće, pronašao sam dodatnio vreme u danu i posvetio ga svojoj porodici. Neverovatno je koliko je to učvrstilo naše odnose. A počele su da trpe ostale stvari: blog, društvene mreže, pisanje novih knjiga, druženje sa avatarima mojih drugova, poznanika i prijatelja. Zbog toga mi nije žao. Čak sam došao na ideju da je jedino tako ispravno!

Juče smo po prvi put porodično bili u bioskopu. Mlađem sinu je to bio prvi put. Fenomenalan osećaj. “Grozni ja 3”, ogromna kesica kokica i nasmejana i vedra lica. Odlično odrađeno, ako se ja pitam. A pitam se! Preporučujem ti da uradiš isto! Jednostavan beg od svakodnevnice i više nego potreban reset.

Još samo da napišem da smo krenuli u sređivanje prostora u kom živimo. Prvenstveno smo rešili da izbacimo sve stvari koje godinama skupljaju prašinu i ne služe ničemu. Onda smo preinačili odluku da napravimo kućnu rasprodaju nepotrebnih stvari. Kako garažne prodaje nisu u modi kod nas, organizovali smo prodaju preko interneta. I stvarno, naše “đubre” je nekome bilo potrebno, tako da smo ga zapravo pretvorili u zlato.

Nismo se obogatili kao u američkim filmovima ili emisijama, ali smo uspeli da se rešimo tovara nepotrebnih stvari i zaradimo na njima. Inače bi se našle na dnu nekog kontejnera. Win-Win situacija.

U svakom slučaju, uspeo sam da prodam i sliku koju sam naslikao. Moje prvo ulje na platnu je našlo svoj put do svog vlasnika. A to nije moj brat, tako da sam se, po prodaji, izjednačio sa slavnim Van Gogh-om. Jednu je prodao on, jednu sam prodao ja. Statistički gledano, sada smo egal. Naravno, umetnički gledano, nismo ni blizu. Ali ja imam vremena da i to promenim, Van Gogh na žalost ostaje tu gde jeste.

Ipak, mislim da ću svoje vreme posvetiti biznisu. Nekako sam siguran da su mi tu mnogo bolje šanse za uspehom nego u slikarstvu. To ne znači da neću nastaviti da slikam. Sada sam dobio dodatna krila.

Pišem ovaj post kao retrospektivu događaja koji su ostavili veliki trag u mom životu. Takođe, primerom pokazujem da ukoliko nešto ja mogu da ostvarim (sa svojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…), to može svako da ostvari. Uključujući i tebe (sa tvojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…). Siguran sam u to. Jedino je ostalo još i sam sebe da uveriš.

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!

To je koncept koji propagiram. Zasnovan je na vlastitom iskustvu. Kod mene daje rezultate.

Prestao sam da razmišljam o tome šta drugi misle ili kažu. Ja ostvarujem svoje snove i uživam u tome. Svakog dana ostvarim po nešto. Nekada je to čitava stvar, a nekada mali fragment velikog mozaika. U svakom slučaju znam da sve što poželiš, napišeš na papir, odrediš krajnji rok, veruješ u sebe i radiš na tome da  ga ostvariš, na kraju i ostvariš!

Koliko brzo?

Odgovor na to pitanje moraš da pronađeš sam, jer on zavisi samo od tebe!

Svakako, počni što pre! Počni odmah!!!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *