Stomak na stomak

Sedim i besomučno listam virtualne strane na svom mobilnom telefonu, bas kao i ti. Trudim se da pronađem neki novi deo koji će se uklopiti u ovu nebuloznu priču, baš kao i ti. Trudim se da shvatim, razumem svet oko mene, baš kao i ti.

Uočio sam da veliki broj ljudi radi gore navedene stvari svakog dana nebrojeno puta. Izgleda kao da svi pokušavamo da proniknemo u veliku tajnu kosmosa ili samog postojanja. Trudimo se da pronađemo odgovor na nepostavljano pitanje i pronađemo nedostajući deo slagalice.

Trudimo se da razumemo, a sve što se više trudimo, sve nam je manje jasno. Zašto to radimo? Zašto grčevito stežemo svoje male svetleće aparate po čitav dan?

Da li je stvarni svet prestao da postoji kada smo otvorili vrata digitalnog? Da li je Matrix počeo tada ili smo oduvek u njemu?

Ja sam na početku mislio da sam samo ja opsednut traganjem za novim vestima, dešavanjima i informacijama. Sada znam da nisam jedini. Gotovo svi upadamo u istu zamku. Počne kao zabava, pretvori se u hobi, a završi kao opsesija.

Googlamo, Twittujemo, Instagramujemo ili pretražujemo stotine portala sa vestima. Pratimo sva svetska dešavanja iz časa u čas. Zašto?

Na većinu tih događaja ne možemo direktno da utičemo, na mnoge ne utičemo ni indirektno. Ali imamo neprestanu želju za osvežavanjem informacija. Želimo novosti svake sekunde. A pored toga preispitujemo svaku informaciju na dva, tri ili više različitih kanala, portala, novina…

“Čovečanstvo nije zrelo da odlučuje o bitnim stvarima.” Rečenica iz filma koji u pozadini ide na tv-u.

“Sve što imam su izbori koje napravim.” Druga rečenica.

Da li smo mi sami napravili takav izbor ili nam ga je neko nametnuo? Mediji, crkva, školstvo ili kultura življenja u savremenom dobu?

“Odluke koje donesemo… i odluke koje ne donesemo…?”

Danas sam proveo sjajno vreme sa svojom porodicom i nekim sjajnim ljudima. Nismo gledali u ekran telefona, već vodili razgovor. Živ i normalan razgovor. Dan je bio potpuno drugačiji od ostalih. Lep.

Razmenili smo više informacija nego što bismo pronašli na internetu. Nije bilo naporno, naprotiv. Komunikacija je bila dvosmerna, nasuprot surfovanju.

Interakcija. Prisnost. Međusobni uticaj. Uticaj okoline i okolnosti. Slučajnost i nepredvidivost.

Sve ono čega nema na ekranu naših malih nerazdvojnih svetlećih prijatelja.

Toplo preporučujem. Više puta nedeljno. Gotovo da je lekovito.

Manite se Trampa, Putina, predsednika, premijera, političara, politike, sporta… Prepustite se čarima stare dobre međuljudske konunikacije “oči u oči” ili kako bi to u prodaji rekli “stomak na stomak.”

Zakaži svoj novi sastanak uživo. Zakaži ga za danas!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *