U međuvremenu, negde tamo u zodijaku

Lav

U atmosferi opšteg haosa, vaša racionalnost je na nivou, precizno pravite razliku između bitnog i nebitnog, ali drugi ljudi to ne mogu da prate. To vas izluđuje, ako ne nađete način da izbacite višak tenzije, ona će izbiti na nepoželjan način.

😕😕😕

Kao Klark Kent

Prošao je ponedeljak. Nivo zadovoljstva – promenjivo.

Dan je počeo turbulentno i vrteo se tako tokom većeg dela obdanice. Smenjivale su se dobre i loše i loše sekvence. Prosto poželim da nekada prevagu odnesu one dobre.

Nekad prosto pomislim da sam perfekcionista i tražim previše. Nekada ni perfektno nije dovoljno dobro. Ali danas sam odlučio da isključim tu svoju šizofreniju i prepustim se uživanju.

Bilo je trenutaka kada sam mislio da razbijem čini i vratim se na fabrička podešavanja, ali sav posao koji je trebalo uraditi, držao me je podalje od svega, pa i od perfekcionizma. Jednostavno, bio sam zadovoljan da sve stignem da uradim, nije moralo da bude perfektno.

I tako, bam niotkuda, dan se završio mnogo bolje nego što sam mogao i da pretpostavim. Otišla je roba, platili su dužnici, stigle su nove porudžbine, rešili smo se i mi naših dugova. Dan za poželeti!

Pa čemu onda nervoza i nezadovoljsto? Verovatno iz potrebe da imam kontrolu nad svim sverama života. A znam da je daleko od toga. U svim delovima treba još dosta da bi bilo polusavršeno ili makar uigrano. Još uvek tu i tamo škripi, ali to je život i upravo tako i treba da bude.

Nikoga nije ubilo malo škripe ili neuigranosti. A znam mnoge koje je ubio stres pokušavajući da uhvate konce i grčevito drže sve pod kontrolom. Zato sam rešio da se opustim. Povremeno je to potrebno. Pustiti stvari da se reše same od sebe.

Iako često mislimo da smo Supermeni, ponekad je potrebno da budemo i ljudi. To čak i Supermen zna, inače se nikada ne bi maskirao u Klark Kenta.

Za nove pobede, za nove radosti i nove životne prilike. Dopusti sebi trenutak predaha. Uradi ono što moraš. Nemoj prebacivati sebi zbog onoga što nisi.

Stavi svoje cvike i skini svoj super kostim. Budi malo čovek!

Danas!

Dobar, loš i ti.

Dugo nisam pisao ništa, pa mislim da je pravo vreme za to.

Pri kraju sam jednog od najslabijih prodajnih meseci od kada se bavim prodajom. Nije izostao broj kupaca, niti broj faktura, ni pojedinačnih prodaja, već je izostao iznos. Kupci su ovoga meseca uzimali malo ili robu male vrednosti. Takođe, dug rok isporuke je neke prodaje prebacio u bližu ili dalju budućnost.

Lično, osećam punu odgovornost za slabu prodaju. Iako sam uradio sve što je do mene da utičem na prodaju. Obilazio sam kupce revnosno i svakodnevno, radio prezentacije, napravio stranice i objave na društvenim mrežama, pa čak i bio prisutan na najvećem sajmu u zemlji. Ipak, uspeh je, neočekivano, izostao.

Trudio sam se svakodnevno. Zvao kupce telefonom, obilazio ih lično, kretao ranije i ostajao kasnije, kako bih mogao da isporučim robu. I kako sam već pomenuo, promet je izostao.

Ipak, kako imam dosta iskustva u poslu prodaje, znam da sav taj trud nije bio uzaludan. Znam da će se on isplatiti pre ili kasnije. Zato, kao menadžer prodaje, nikada nisam bio za mesečne podsticaje prodavaca. Jednostavno, nije svaki mesec isti svake godine. Ima pravilnosti koje se ponavljaju, ali iskustveno, više je izuzetaka.

Paradoksalno, u ovom mesecu sam dobio još jednog kolegu, napravio sam najviše faktura od kada radimo i kontaktirao više kupaca nego ikada pre. Znam da će rezultat tog rada dati kasne plodove.

To je još jedan pokazatelj kako prodaja nije igra na kratke staze, već maraton. Svakodnevni napori ne daju svakodnevne rezultate, ali zbir svih napora daje veće rezultate od očekivanih, ako je napor bio pravilno usmeren.

Uh, kolika rečenica! Slobodno mogu da kažem velika istina! I u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu.

Nije da sam srećan zbog takvog razvoja događaja, ali je sada nemoguće išta promeniti. Čak i da artikli koje očekujem, stignu sutra, opet to neće znatno uticati na konačnu sliku u ovom mesecu. Prosto, zbog mojih zakazanih obaveza, neki će biti poslati kupcima u ponedeljak. To znači da će ući u sledeći mesec. I to znači da će sledeći mesec biti mnogo jači nego ovaj. Takođe, dobar vetar u leđa, poguraće me da još više dam sve od sebe.

Kako bi moja mentorka rekla:”Kada ne ide, pojačaj. Kada ide, POJAČAJ!”

I to je istina. Lakše je napraviti veći promet, kada ti mesec krene velikim prodajama na početku. Lagodnije se osećaš i prosto privlačiš kupce, poslove i nove fakture. Zato sam ja za to da u svakom poslu uvek pružiš svoj maksimum. Kumulativni efekat ide u oba pravca više radiš više sreće imaš, ali i odlaganje posla i neispunjavanje obaveza na vreme vode u lošu sreću i na kraju  u neizbežan je pad.

Moj savet svim prodavcima je da uvek daju svoj maksimum. Da nikada ne kalkulišu i uvek veruju u sebe, svoj proizvod i svoju kompaniju. To je jedini način za uspeh.

Biće uvek i dobrih i loših dana, pobeda i poraza, velikih i malih prometa i poslova. Bitno je da shvatiš da jedan poraz ne znači slom, kao što ni jedna pobeda ne znači let. Kontinuirani uspeh je moguć samo uz dobar balans.

Usudi se da veruješ u to!

Raspored za danas

  • Jedan je minut posle ponoći. Počinje danas. Pravo vreme za uraditi nešto u svom životu. Napravio sam raspored I jedva čekam da počnem. Toliko toga treba uraditi.

Trikovi uspeha

Ne brinu mene pare, nego ove gumice, pucaju pa pecnu po prstima I boli, krvnički boli!

Ali za trenutak zaboravi na bol. Pecka dođe I prođe, a sa parama moraš biti obazriv. Ako ne brines o njima, nađu način da ti se izmigolje iz ruku.

U svakom slučju, razmisli o investiranju. Uloži novac u nešto I gledaj kako se uvećava. Svakako, prvo se dobro informiši o tome. Pec od gumice prođe, pec sa parama nikada! ?

Prepoznaj priliku

Svakome od nas se dnevno ukaže prilika da uradi nešto više u svom životu. Ipak, mnogi je ne primete, jer je uglavnom zaodenuta u problem ili liči na posao. Negde sam pročitao ovaj koncept i istražio sam ga u par navrata. Generalno, tako stvari funkcionišu.

Iako sam nastavio svoj put, često su me dešavanja vraćala na ukazani koncept. Zadnji put se to dogodilo danas. Dobio sam priliku da spojim lepo i korisno i zaradim nešto sa strane. Moj glavni posao je da spajam ljude i ljude i ljude i ideje. Ponekada moram da spojim ljude sa rešenjem ili pravim proizvodom.

Kroz neformalni razgovor sa prijateljem koga dugo nisam video, provukla se mogućnost spajanja sa drugim prijateljem. Prosto mi je kliknulo u glavi. Hej, pa to što tebi treba, znam ko ti može obezbesiti. Da li mogu da mu prosledim tvoj kontakt?

Uz odobravanje, ponudio mi je i novčanu nasoknadu, koju sam odbio. Na šta mi je odgovorio da onda ne dajem njegov kontakt nikome. Nije mi bilo jasno. Onda mi je objasnio da je to poslovni deo i nema veze sa prijateljstvom kao takvim. Ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Bez obzira da li rešava neki problem ili ne!

Bio sam šokiran. Rekoh, želeo sam da ti pomognem na prijateljskoj bazi. On mi reče znam, ali ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Ponovio mi je prijatelj. Dobra rešenja koštaju, ali zapravo su besplatna, loša rešenja su besplatna, ali zapravo koštaju.

Odlična lekcija koju sam naučio. Teško mi je još uvek da se sa tim izborim u svojoj glavi, ali moraću. Dolazi vreme kada će se i u Srbiji naplaćivati ideje, ceniti vreme, poznanstva i kontakti. To što ti je neko prijatelj ne daje mu za pravo da te iskorišćava. “Brat za brata, sira za pare”, rekli bi u mom kraju,

Iako se bavim kosaltingom i sam naplaćujem usluge o kojima pričam, teško mi je da to uradim osobama koje smatram prijateljima. Opet, sa osobama kojima takve usluge naplaćujem imam odnos i više nego prijateljski. I ne mogu da se ne zapitam:” Ko je ovde lud?”

U svakom slučaju, jutro je pametnije od večeri.

Pablo, posvećeni genije

Pročitao sam članak o Picassu u časopisy Nacionalna geografija. Odličan članak i topla preporuka da nabaviš svoj broj, bilo u papiru, bilo u digitalnom obliku.

Dok sam čitao članak, fascinirao me je podatak da je Picasso u svom životu stvorio preko 50.000 različitih umetničkih dela. Pri tome je menjao stilove, materijale, medije, žene, ljubavnice, ali i svet oko sebe.

Da li su dela odraz njegovog genijalnog uma ili iskrivljene stvarnosti u kojoj je živeo, nije relevantno za ono što želim da kažem. Delo, i po mom mišljenju, genijalno, ostavio bih ovog puta po strani. Vratiću se na količinu.

Preko devedeset godina života i osamdeset godina stvaralaštva, ipak opus od 50.000 dela je neverovatan. To je 625 dela u proseku godišnje, što znači da je dnevno radio dva ili više dela! Svakog dana od svoje osme godine pa do svoje smrti! Neverovatno!

Iako se nekome njegov stil ne sviđa, ima drugačije mišljenje o unetnosti ili stvaralaštvu, ne možeš ostati ravnodušan pred tolikim brojem dela.

Meni je teško da imam ritam od jednog objavljenog posta dnevno. Ok, ja se primarno bavim drugim poslovima koji okupiraju moje vreme, ali i sam kapiram da je to više izgovor nego realno stanje. U svakom slučaju, svi veliki ljudi su postali veliki tako što su radili ono što vole ili ono u čemu su dobri NEPRESTANO! Svakog dana, svakim delom svog bića, posvećeni su svojoj strasti. Njihov posao je davno prerastao okvire posla. Strast je forma koja bolje objašnjava njihov odnos ka radu.

Sumnjam da je Picassa iko mogao da natera da uradi tolika dela, osim njega samog. Isto je i sa tobom! Niko tebe ne može naterati da uradiš išta osim tebe samog. Niko te neće naterati da pročitaš knjigu, završiš školu, naslikaš sliku ili postaneš vrhunski sportista. To moraš sam!

“Kada sam bio dete, majka mi je rekla:”Ako postaneš vojnik, bićeš general. Ako postaneš sveštenik, završićeš kao papa!” Umesto toga, ja sam bio slikar i postao sam Pikaso.” Pablo Picasso

 

Continue reading “Pablo, posvećeni genije”