Објављено

Crne rupe, tekst

…“Znaš…

crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti.
Ali u negativnom smislu.
Tako da u njima nema ničega.
Nema prostora.
Vremena
Nema drugih ljudi.
Nema čak ni tebe.
U crnim rupama možeš ludo da se zezaš.
Da lebdiš iznad zemlje.
Da slušaš rock ´n´ roll.
Dozivaš kišu.
Ili da mazneš neku lepu ribu.
Samo je bezveze kada se probudiš….“
Trikovi nisu vredni ako iza njih ne stoji makar malo magije. I neko lepše i bolje vreme, prave vrednosti i momet koji traje zauvek.
Možda smo zaboravili voleti, slušati sebe, uživati u malim stvarima. Možda nas je u sebe uvukla velika crna rupa i ne dozvoljava nam da izađemo iz nje.
…“Možda nas je tuga, zauvek vezala…“
Borimo se sa iskrivljenom stvarnošću, borimo se sa vetrenjačama, nestajemo.
Vreme radi protiv nas. Vreme nas otkriva i pokriva. Vreme prolazi…
Za nama ostaju naše misli i naša dela da govore umesto nas. Kada nastupe ovakvi trenuci, znam da će iza mene ostati moja deca, par napisanih knjiga i internet stranica, možda neko pismo, pesma, sve u svemu…
…“Samo je bezveze kada se probudiš…“
Da li si svestan da više niko ne misli svojom glavom. Skloni smo da za obične stvari konsultujemo časopis, internet ili neku osobu. Ni male bezazlene svakodnevne stvari nisu više tako bezazlene.
Kao da se crna rupa iz kosmosa preselila u našu glavu i usisala iz nje svu pamet. Niko više ne misli. Niko više ne želi da misli. A kakav će to svet postati, kada niko ne bude mislio?
Ko će tada zapaliti velikiu vatru i dozvati kišu ili slušati rock ‘n’ roll?
Ko će promeniti stvari koje nisu dobre? Ko će povesti? Da li će svemir postati prazan?
…“Znaš…
crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti.
Ali u negativnom smislu.
Tako da u njima nema ničega.
Nema prostora.
Vremena
Nema drugih ljudi.
Nema čak ni tebe.
U crnim rupama možeš ludo da se zezaš.
Da lebdiš iznad zemlje.
Da slušaš rock ´n´ roll.
Dozivaš kišu.
Ili da mazneš neku lepu ribu.
Samo je bezveze kada se probudiš….“
Neću potpisati post.
Објављено

Nastavak jučerašnjeg posta

Poginuo sam danas od posla. Spremio sam sedam paketa robe za različite kupce. Primio 450kg robe, sam istovario i zaprimio u magacin. Čisto podsećanje kada nešto ne ide, pa ne ide, pa ne ide i onda krene. Jednostavno je uvek tako. Nekada sija Sunce, a nekada pada kiša. Ni jedno ni drugo nisu generalno ni loše ni dobro, zavisi od količine i intenziteta. Umerenost u svemu.

Tako da uvek bodrim sebe, a savetujem druge da izdrže i kada ne ide. Tada se pravi razlika. Jer svaki dobitak tokom tog perioda je neverovatan vetar u leđa u onim momentima kada krene. Moment sile je čudo.

Kada ide, pojačaj. Kada ne ide pojačaj.

Uvek možeš da sediš i kukaš, ali ne dozvoli da ti to ikada bude jedina opcija.

Објављено

Kao Klark Kent

Prošao je ponedeljak. Nivo zadovoljstva – promenjivo.

Dan je počeo turbulentno i vrteo se tako tokom većeg dela obdanice. Smenjivale su se dobre i loše i loše sekvence. Prosto poželim da nekada prevagu odnesu one dobre.

Nekad prosto pomislim da sam perfekcionista i tražim previše. Nekada ni perfektno nije dovoljno dobro. Ali danas sam odlučio da isključim tu svoju šizofreniju i prepustim se uživanju.

Bilo je trenutaka kada sam mislio da razbijem čini i vratim se na fabrička podešavanja, ali sav posao koji je trebalo uraditi, držao me je podalje od svega, pa i od perfekcionizma. Jednostavno, bio sam zadovoljan da sve stignem da uradim, nije moralo da bude perfektno.

I tako, bam niotkuda, dan se završio mnogo bolje nego što sam mogao i da pretpostavim. Otišla je roba, platili su dužnici, stigle su nove porudžbine, rešili smo se i mi naših dugova. Dan za poželeti!

Pa čemu onda nervoza i nezadovoljsto? Verovatno iz potrebe da imam kontrolu nad svim sverama života. A znam da je daleko od toga. U svim delovima treba još dosta da bi bilo polusavršeno ili makar uigrano. Još uvek tu i tamo škripi, ali to je život i upravo tako i treba da bude.

Nikoga nije ubilo malo škripe ili neuigranosti. A znam mnoge koje je ubio stres pokušavajući da uhvate konce i grčevito drže sve pod kontrolom. Zato sam rešio da se opustim. Povremeno je to potrebno. Pustiti stvari da se reše same od sebe.

Iako često mislimo da smo Supermeni, ponekad je potrebno da budemo i ljudi. To čak i Supermen zna, inače se nikada ne bi maskirao u Klark Kenta.

Za nove pobede, za nove radosti i nove životne prilike. Dopusti sebi trenutak predaha. Uradi ono što moraš. Nemoj prebacivati sebi zbog onoga što nisi.

Stavi svoje cvike i skini svoj super kostim. Budi malo čovek!

Danas!

Објављено

Prepoznaj priliku

Svakome od nas se dnevno ukaže prilika da uradi nešto više u svom životu. Ipak, mnogi je ne primete, jer je uglavnom zaodenuta u problem ili liči na posao. Negde sam pročitao ovaj koncept i istražio sam ga u par navrata. Generalno, tako stvari funkcionišu.

Iako sam nastavio svoj put, često su me dešavanja vraćala na ukazani koncept. Zadnji put se to dogodilo danas. Dobio sam priliku da spojim lepo i korisno i zaradim nešto sa strane. Moj glavni posao je da spajam ljude i ljude i ljude i ideje. Ponekada moram da spojim ljude sa rešenjem ili pravim proizvodom.

Kroz neformalni razgovor sa prijateljem koga dugo nisam video, provukla se mogućnost spajanja sa drugim prijateljem. Prosto mi je kliknulo u glavi. Hej, pa to što tebi treba, znam ko ti može obezbesiti. Da li mogu da mu prosledim tvoj kontakt?

Uz odobravanje, ponudio mi je i novčanu nasoknadu, koju sam odbio. Na šta mi je odgovorio da onda ne dajem njegov kontakt nikome. Nije mi bilo jasno. Onda mi je objasnio da je to poslovni deo i nema veze sa prijateljstvom kao takvim. Ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Bez obzira da li rešava neki problem ili ne!

Bio sam šokiran. Rekoh, želeo sam da ti pomognem na prijateljskoj bazi. On mi reče znam, ali ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Ponovio mi je prijatelj. Dobra rešenja koštaju, ali zapravo su besplatna, loša rešenja su besplatna, ali zapravo koštaju.

Odlična lekcija koju sam naučio. Teško mi je još uvek da se sa tim izborim u svojoj glavi, ali moraću. Dolazi vreme kada će se i u Srbiji naplaćivati ideje, ceniti vreme, poznanstva i kontakti. To što ti je neko prijatelj ne daje mu za pravo da te iskorišćava. „Brat za brata, sira za pare“, rekli bi u mom kraju,

Iako se bavim kosaltingom i sam naplaćujem usluge o kojima pričam, teško mi je da to uradim osobama koje smatram prijateljima. Opet, sa osobama kojima takve usluge naplaćujem imam odnos i više nego prijateljski. I ne mogu da se ne zapitam:“ Ko je ovde lud?“

U svakom slučaju, jutro je pametnije od večeri.

Објављено

Pablo, posvećeni genije

Pročitao sam članak o Picassu u časopisy Nacionalna geografija. Odličan članak i topla preporuka da nabaviš svoj broj, bilo u papiru, bilo u digitalnom obliku.

Dok sam čitao članak, fascinirao me je podatak da je Picasso u svom životu stvorio preko 50.000 različitih umetničkih dela. Pri tome je menjao stilove, materijale, medije, žene, ljubavnice, ali i svet oko sebe.

Da li su dela odraz njegovog genijalnog uma ili iskrivljene stvarnosti u kojoj je živeo, nije relevantno za ono što želim da kažem. Delo, i po mom mišljenju, genijalno, ostavio bih ovog puta po strani. Vratiću se na količinu.

Preko devedeset godina života i osamdeset godina stvaralaštva, ipak opus od 50.000 dela je neverovatan. To je 625 dela u proseku godišnje, što znači da je dnevno radio dva ili više dela! Svakog dana od svoje osme godine pa do svoje smrti! Neverovatno!

Iako se nekome njegov stil ne sviđa, ima drugačije mišljenje o unetnosti ili stvaralaštvu, ne možeš ostati ravnodušan pred tolikim brojem dela.

Meni je teško da imam ritam od jednog objavljenog posta dnevno. Ok, ja se primarno bavim drugim poslovima koji okupiraju moje vreme, ali i sam kapiram da je to više izgovor nego realno stanje. U svakom slučaju, svi veliki ljudi su postali veliki tako što su radili ono što vole ili ono u čemu su dobri NEPRESTANO! Svakog dana, svakim delom svog bića, posvećeni su svojoj strasti. Njihov posao je davno prerastao okvire posla. Strast je forma koja bolje objašnjava njihov odnos ka radu.

Sumnjam da je Picassa iko mogao da natera da uradi tolika dela, osim njega samog. Isto je i sa tobom! Niko tebe ne može naterati da uradiš išta osim tebe samog. Niko te neće naterati da pročitaš knjigu, završiš školu, naslikaš sliku ili postaneš vrhunski sportista. To moraš sam!

„Kada sam bio dete, majka mi je rekla:“Ako postaneš vojnik, bićeš general. Ako postaneš sveštenik, završićeš kao papa!“ Umesto toga, ja sam bio slikar i postao sam Pikaso.“ Pablo Picasso

 

Настави са читањем Pablo, posvećeni genije