Месец: септембар 2015.

Nisam pisao objave neko vreme. Jesu me stisle obaveze, li ima tu i nečeg drugog. Naime, pre neki dan sam sedeo sa drugom i lepo mi čovek kaže da to što rqdim nema prođu. Nije rijaliti, nije žuta štampa, nije tabloid. Znači može se bez toga!

To je rekao u dahu, iskrenim tonom bez upadice da se šali. Rekao mi je svoje ozbiljno mišljenje! Ostao sam bez teksta, kao što si mogao i da primetiš u ovih par dana. Jednostavno nisam bio motivisan ni za sakog sebe, a kamoli da nekog motivišem.

Srećom, nije potrajalo, pa me evo opet. I dalje motivišemo i dalje pomažemo. Shodno tome želim da naglasim svima kojima je potrebna pomoć oko CV-a, motivacionog pisma ili bilo kakve privatne ili poslovne motivacije, slobodno nam se obratite putem strana za kontakt. Bićemo počastvovani da vam pomognemo.

Nsću da se hvalim, ali pomogli smo mnogima. Mnogi su uneli par sitnih korekcija u svoj CV i dobili posao ili promenili posao. To nas uvek motiviše i inspiriše za dalje i više! To i jeste naš cilj i naša svrha. Mi želimo da se probudimo u nasmejanoj i radnoj Srbiji koja nema vremena za rijalitije, tabloide ili žutu štampu.

I nastavićemo da objavljujemo i emitujemo sve pozitivne i odstresljujuće tekstove, klipove, fotografije…. Zato što samo motivisani ljudi mogu da mogivišu ljude da budu motivisaniji.

I želim da dodam na celu ovu priču jedno životno pravilo, lično  potvrđeno. Što više tadiš, više sreće imaš. To dokazujem svakodnevno i sebi i drugima, ali sam danas svodio neke cifre i došao do dokazanog zaključka. Uspeh je zagarantova  svakome ko vredno i naporno radi. Možda rezultati ne stižu onako kako očekuješ ili u obimu kiji očekuješ, ali dolaze. Potrebno je vreme i malo strpljenja.

Ja sam od prosečno jednnle zaključnice nedeljno došao na prosečno tri dnevno. I znam da mogu više i bolje. I radim na tome i čekam vreme da prođe. Nepominjem: ne sedim skrštenih ruku nego RADIM! Svaki dan naporno radim i znam da će se to na kraju isplatiti.

Probaj i ti!

Nikakav poseban razlog.

Samo motivacija da mogu bolje, više, dalje, brže, pametnije i upornije.

Možeš i ti!

Vreme je da daš svoj maksimum.

Naravno da je sada najlakše kritikovat košarkaše kako nisu uspeli u svoioj nameri. Ja im naprotiv, želim puno sreće i uspeha i da nauče što više iz ovih poraza.

To što nisu uzeli medalju, ne znači da oni nisu naši šampioni. Ne znači da sada nećemo da ih gledama ili da nećemo da navijamo za njih. Baš suprotno.

Ja sam za to da se svima koji zaslužuju pruži druga šansa. Nekima i treća, četvrta. Zato što se ljudi menjaju. Okolnosti se menjaju. Greške se dešavaju, ali život ide dalje. Zato i jesmo ljudi. Možemo oprostiti. Pogotovu imaginarne poraze, koje ne vredi ni pominjati.

Zato momci glavu gore. Imali ste želju, volju, znanje i umeće. Ostalo će doći vremenom. Jer nije svaki trenutak stvoren da bude onako kako mi to želimo. Na taj način nikada ne bi pogrešili i nikada ne bi mogli grešku da ispravimo. Samim tim ne bi nikada ništa naučili. Mislili bi da smo nepogrešivi.

To je ipak rezervisano za nekog drugog.

Ja sam u životu često grešio i donosio pogrešne odluke. Često sam radio i suprotno, ali zbog toga nikome nije žao. Uvek ostaju one greške koje nas proganjaju i žele da nam stave do znanja da su veće i jače od nas. Posebno one sudbonosne odluke koje se ispostave pogrešnim. Makar u prvo vreme.

Okruženje je često neumoljivo po tom pitanju. Lako osuđujemo, a teško opraštamo greške. Trebalo bi da je drugačije.

Nažalost ili na sreću svi grešimo. Iako bi trealo, retki su oni koji nešto nauče iz svojih grešaka. Češće ih ljudi ponavljaju. Ulete u neko svoje metafizičko kolo i vrte, vrte, vrte…. I nikako da izađu iz tog kovitlaca. Možda ne mogu, a možda ne znaju kako. U svakom slučaju umesto osude, možemo im ponuditi našu pomoć. Makar samo da ih saslušamo. Bez osude, prebacivanja ili pametovanja.

Jednostavna vera će biti sasvim dovoljna. Verujem da možeš i moćićeš. Treba samo i ti da poveruješ u to. A neću te lagati. Stvarno možeš. Svako ko sanja velike snove jednom ih i ostvari, jer java je san koji možemo da dodirnemo, stvarno.

To znaju oni koji su ih ostvarili. A oni koji ih nikada nisu sanjali ili oni koji nisu ni okušali da ih ostvare, na njih ne obraćaj pažnju. To su samo šetači koji nisu bitni.

Kao što kada želiš nešto da naučiš pronađeš učitelja, tako i kada želiš da ostvariš svoje snove, pronađeš nekoga ko ih je ostvario. I pitaj ga kako mu je to uspelo? I saslušaj ga. Bez osude, prebacivanja ili pametovanja. Bez obzira odakle mu novac, koga sve zna ili ima. Bez obzira na sve. Samo saslušaj. Možeš otkriti da ništa od toga nije bitno za uspeh. Možda si već uspešan. A možda je vrdme da zasučeš rukave.

Kreni!

Tajna uspeha je da istu stvar radiš svakog dana iznova i iznova na potpuno drugačiji način. Ajnštajn kaže ono za budalu što već svi znamo. Nećemo se ovog puta baviti budalama. I onako se svi drugi bave samo njima.

U poslu prodaje upornost i istrajnost idu neodvojivo. Jednostavno je. To je sve što ti treba. Ako si uporan i istrajan, sve ostalo će naći put do tebe. Ili ti do njega. Kao Muhaned i breg.

Jasno, postavlja se pitanje zašto nisu svi uspešni u unome što rade? Odgovor je jednostavan. Ili odustaju pre vremena ili su previše spori. Za prve nema leka. Dok sami ne odluče da istraju, nema im pomoći. Za druge je lek u brzom učenju na greškama. Tuđim po mogućstvu ili još bržem na sopstvenim.

Vreme je brzo i ludo, ponuda velika, konkurencija ide dva koraka ispred. Odustajanje u ovom trenutku je nepostojeća opcija. Pronalazak nečeg novog čime ćeš da se baviš i živiš od toga? Good luck with that.

Siguran sam da postoji još opcija. Ali budimo jednom realni. Neće svet da se promeni, ali možeš ti. To zahteva samo malo volje, početnu neprijatnost i onaj osećaj ispunjenosti kada to počne da daje rezultate. I onaj osećaj dodatne ispunjenosti tvog novog, kožnog, debelog novčanika.

Znam da je teško. Velika je nepravda učinjena time što ti neko, nešto, neki tamo, nije našao posao ili još bolje, ostavio gomilu love koju ti samo treba da potrošiš. Gadan li si živote!

I kako je to moglo da se desi nekom drugom? I kako ovi na TV-u ne rade ništa po čitav dan i zarađuju velike cifre. I političari ne rade ništa i svi im se klanjaju. I tako do besvesti.

Jednostavno je. Nisi se rodio pod tom holivudskom zvezdom glamura i lažnog sjaja. Zato moraš da zasučeš rukave. I to iznad laktova. Čeka te težak i neumoljiv protivnik. Može se reći da te čeka čitava armada protivnika.

Ali ti voliš igru, a nama igrači uvek fale! Zato napred. Neće valjda Đoković da ustane ujutru i to odradi umesto tebe? Neće, mora da radi ono u čemu je najbolji. Da pobeđuje belosvetsku bagru pred belosvetskom bagrom. Iznova i iznova. Svaki dan. Samo na drugi način.

Ja sam Dragan uporan Jovanović. Ne odustajem nego idem napred. Pozdrav iz Kosjerića i napred!

Priprema. Pozor. Ponedeljak!