Објављено дана

Uspeh je timski igrač

Uspeh je timski igrač

Kako ostvariti svoje snove?

„Ne možeš usrećiti sve, nisi tekila.“ Nepoznati autor

Negde sam pročitao da kada počneš da ostvaruješ svoje snove, ostaćeš bez velikog broja ljudi oko sebe. Neki će otići zbog manjka vremena, neki zbog toga što ne mogu da te prate, a neki će jednostavno biti ljubomorni.

Kada sam doneo čvrstu odluku da krenem da ostvarim jedan od svojih najvećih snova, gotovo istovremeno sam ostao bez ljudi u svom okruženju za koje sam mislio da su mi pravi prijatelji. Ne ulazim u njihove razloge, ali prosto prenosim sopstveno iskustvo. Shvati da je to neminovnost i prihvati je što je moguće bezbolnije.

Sam, ali ne i usamljen

Svako ko kreće u avanturu, nije svestan da je uz njega tek mali broj ljudi, jedan ili dvoje maksimalno. Ja sam srećan zbog činjenice da me supruga podržava u tome što radim, ali sam i dalje potpuno sam. Svaka pobeda i svaki poraz su lično moji i teško mi ih je podeliti sa drugima.

Sa prijateljima sam se razišao, a supruga nije deo tog filma. Ima ona svojih briga i nedaća, za koje ima moju podršku, ali je i ona sama u tome što radi. Jednostavno je tako. Svako ko to shvati, na pravom je putu. Na putu uspeha.

Uspeh traži žrtvu

Na žalost, uspeh traži posvećenost i žrtvovanje. Bar u prvo vreme dok stvari ne postaviš na svoje mesto. A ako to uradiš na pravi način i napraviš sistem koji funkcioniše i bez tebe, onda si stvarno uspeo.

Paradoksalno, za tako nešto ti treba tim ljudi koji dele tvoju viziju. Sam na putu, a opet, moraš se okružiti ljudima koji te razumeju, shvataju i dele tvoju viziju uspeha. Pri tome svesno žrtvuju sopstveni uspeh kako bi tebi pomogli da uspeš.

Gde konstantno grešim?

Ja sam skoro pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. I shvatio sam zašto predhodnih puta nisam uspeo. Nisam imao potrebno znanje, iskustvo, viziju i tim. Zapravo, nisam ni imao biznis, već sam bio samozaposlen, pogrešno verujući da je to zapravo biznis. Bio sam najjača i najslabija karika istovremeno. Na kraju je moralo doći do pucanja.

Staro znanje te dovede do određene pozicije, ako želiš napredak, moraš da stekneš novo znanje i nove veštine. Bez toga, večno ćeš se vrteti u krugu ili tapkati u mestu.

Da bi izgradio stabilan biznis, prevashodno moraš naći način da napraviš novac. Kada imaš dovoljno novca, treba izgraditi tim vrhunskih profesionalaca koji će ti pomoći da ostvariš svoju viziju. Naravno, sve dok se to uklapa u njihovu viziju.

Paradoksalno, ali je tako.

Sam po sebi, uspeh je paradoksalna stvar. Zato se veliki broj ljudi oseća neuspešnim. Teško im je da pomire nepomirljive razlike koje su svakodnevno prisutne. Teško je biti sam na putu, a opet i u timu. Teško je zarađivati na razlici u ceni koju prave drugi ljudi. Teško je dugovati, a ujedno i imati novca.

Uspeh sam po sebi je lako uočljiv i prepoznatljiv. U roku od nekoliko minuta možeš prepoznati uspešnu osobu, iako ne moraš da znaš o čemu se zapravo radi. Kada gledaš vrhunske sportiste, vrlo lako primetiš one najuspešnije i bez gledanja poretka na tabeli. Uspeh je vidljiv i jasan.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Više neuspešnih daju više uspešnih?

Sa druge strane, mnogo je više neuspešnih nego uspešnih. Zašto?

Neki kažu da je to prirodna raspodela stvari, Gausova kriva, Paretovo pravilo, Marfijevi zakoni… Ništa od toga ne objašnjava zašto je neko uspešan, već samo konstatuje da jeste.

Za uspeh je potrebna osoba određenog kalibra, želje i volje za uspehom, ali i tim ljudi koji će da brinu da ta osoba u potpunosti iskoristi svoj potencijal. Bez pravog tima i podrške, svi smo osuđeni na prosečnost.

Zato pažljivo biraj svoj tim. On je onaj prstohvat vilinske prašine koji pravi razliku i čini da, gledano sa strane, sve izgleda kao čista sreća ili magija.

Објављено дана

Osamostaljenje

Osamostaljenje

Niz loših događaja

Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.

Osamostaljenje.

Došao je taj trenutak da sve karte bacim na sto i idem na sve, ništa već imam. Podižem ulog, jer ovoga puta se kladim na sebe. Mogu da izgubim, ali sam siguran da mnogo više mogu da dobijem. Ono što mogu da izgubim je privid stvarnosti koji me predugo drži u mestu.

Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.

Mišljenja drugih ljudi su njihova mišljenja

Neki će reći da srljam, neki da kasnim, a ja kažem idem svojim putem. Možda je moglo drugačije u nekoj paralelnoj dimenziji. U ovoj nije. Morao sam da steknem iskustvo, pozicije, poznanstva i pre svega da se dovoljno okuražim da pođem ovim putem.

Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.

Život traži promenu

To je iziskivalo drastične mere. Prvo sam završio posao koji je donosio dobar deo prihoda za mene i moju porodicu. Svesno sam to uradio jer je postao prepreka jednom od mojih vodećih ciljeva – finansijskoj nezavisnosti. Robert Kiosaki voli da kaže da je plata mito koji nam daju kako ne bi ostvarili svoje snove, već pomogli drugima da ostvare njihove snove!

Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.

U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.

Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!

Moj put

Pa ovo je moj put. Niko drugi ne hodi ovim putem osim mene. To što se drugima dešava je deo njihovih života i njihovog puta, a ne mog. Možda se meni dogodi i nešto slično, ali neću razmišlajti o tome negativno. Pusiću da se prvo dogodi, ako se dogodi. A onda ću se suočiti sa tim u datim okolnostima i sa svim raspoloživim sredstvima.

Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.

Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.

Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!

Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?

 

Објављено дана

Duh je izašao iz boce

Duh je izašao iz boce

Težak dan

Završava se jedan od najubitačnijih dana koji sam preturio preko glave. U njemu sam osetio naveću moguću frustraciju i bes. Skoro da sam prešao granicu.

Marfijev zakon

Po starom dobrom Marfijevom zakonu, sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. I što nije moglo da krene naopako krenulo je i to najgorim mogućim redosledom.

Sve se dešavalo skoro pa neverovatno. Kao kada u filmu žele nešto da prenaglase. Zakleo bih se da sam par scena sopstvenog života odgledao kao usporeni snimak.

Nervirao sam se, jako. Ali sam nastavio da guram onako kako sam zacrtao, tvrdo rešen da ne pokleknem i da ne odustanem. I opet, kao na filmu, tišina koja je trajala mikrosekund, ali je uz dramatizaciju izgledalo kao čitava večnost, postala znak promene. Tako sam priželjkivao to i na kraju se desilo.

Malerozni niz

Malerozni niz je počeo da se menja. Jedna mala pobeda, jedna završena stvar, jedna gotova situacija sa dobrim ishodom počela je da menja ostatak dana na bolje.  Makar ono što je bilo u mojoj moći.

Često imam osećaj da mi ništa ne polazi za rukom i kako mi treba astronomski napor da ukomponujem naizgled jednostavne stvari. Ipak, ovaj dan je bio hiljadu puta pojačan i na nekoj vrsti steroida. Tako da se zakomplikovalo toliko da sam se par puta dobro uštinuo kako bih proverio da sam zaista budan.

Krivo mi je što imam dosta ovakvih dana u toku godine, a ipak se nerviram kao da mi se prvi put dešava.

Iskustvo

Zašto pišem o ovome?

Volim da podelim svoje iskustvo sa ljudima koji se osećaju mizerno i izgubljeno jer misle da samo oni imaju kompletno loše dane. Savet koji mogu da dam ukoliko imaš loš dan je da ne očajavaš, ne kukaš i ne bedačiš se, jer će stvari postati još gore! I još gore! I još gore!

Sve što je potrebno jeste ostati na istom kursu i raditi na tome da završiš ono što si planirao tog dana. Fokus i cilj. Zapravo, fokusiraj se samo ma svoj krajnji cilj, a delaj korak po korak. Svaka pobeda se broji, ma koliko mala i nebitna bila (našao si parking mesto, stigao na vreme na sastanak, pronašao maramicu kada ti treba…) sve su one tu da te ohrabre da nastaviš dalje. Na pravom si putu.

Uvek može gore, ali i bolje

Biće loših dana. Biće gorih dana! Biće i ovakvih da poželiš da se nisi ni rodio! Ali, ma koliko da je dan loš, u njemu ima nečeg dobrog – pogled žene koju voliš, osmeh zadovoljnog deteta, mala neprimetna pobeda… Biće ti dovoljni da nastaviš dalje.

Velika je stvar i ne nervirati se kada stvari krenu po zlu. Velika je stvar naći način kako podneti pritisak, ma koliko veliki on bio. Ja danas nisam bio na visini zadatka. Razočarao sam ljude koji to nisu očekivali i kojima je trebalo pomoći – svoju porodicu. Skoro da sam pukao pred njima i otežao dovoljno tešku i komplikovanu situaciju.

A zbog čega?

„Ako je problem rešiv, ne treba se nervirati! Ako je problem ne rešiv, ne vredi se nervirati!“

Nadam se da će neko od vas ovo prihvatiti kao sopstvenu mantru! Siguran sam da ja hoću!

Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“

 

Објављено дана

Show must go on

Show must go on

Najbolji sebi ili drugima?

Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?

Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.

Momenat istorije koji to nije

Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.

Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.

Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.

Podleći pritisku

Jednostavno je podlegao pritisku i pustio da mu drugi odrede šta je bitno i važno za njega. I naravno, svet nikada nije zadovoljan. Ti uvek možeš bolje i više. Ne smeš ili ne možeš da pogrešiš. Tako isto misli i tvoj šef, menadžer ili prosto nadređeni.

Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako  bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.

Očekivanja

Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.

Uvek sam za to da se da maksimum, da se istrči koji kilometar više, ali nisam za to da podlegneš pritisku okoline uzimajući ga za svoje parametre. To je najbrži put da sagoriš ili budeš trajno nezadovoljan postignutim. Ili da napraviš neku veliku glupost!

Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?

Moja podrška

Volim da gledam Novaka Đoković kako igra tenis i stalno upozoravam sebe da se ne nerviram kada gubi, već da gledam igru kao igru. Lakše je reći nego učiniti baš zbog programa okoline koji sam usvojio. Nije mi više bitna igra nego pobeda po svaku cenu. Zalutali smo u životu ako prihvatimo da nema uspona i padova, već samo uspona.

Neprirodna normalnost

To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.

Iako sam bio najbolji u prodaji svega što sam prodavao, ovog leta, klima uređaji mi nisu išli. I morao sam da se pomirim sa tim. Nisam čovek koji to prodaje sada i to je to. Na terenu su „neki novi klinci“ koji to rade mnogo, mnogo bolje od mene. I to je suština stvari. Nisam se našao ni snašao u tome i moram da se pomirim sa tim.

Poraz

Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.

Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.

E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.

Show must go on, my friend! Show must go on.

Објављено дана

Kako prodavati više?

Kako prodavati više?

Više je bolje

Prošle godine septembar mi je bio najjači mesec zbog jednog posla koji je nosio 3/4 ukupnih prihoda u mesecu. Ove godine, uspeo sam da zaključim sličan posao, međutim nisam siguran da će doći do čitave realizacije.

Posao smo dogovorili da ide parcijalno, ali zbog kompleksnosti proizvodnje nisam siguran da ćemo čitavu količinu uspeti da isporučimo ovog meseca.

Menadžer gleda širu sliku

Sa mesta prodavca pitam se da li je dobro mesečno praćenje prometa, a sa mesta menadžera, razumem da mora postojati neki vremenski okvir za praćenje prometa. I da se razumemo, ne postoji idealan model koji će bez ikakvih mana funkcionisati svaki put.

Nekada će pravilnije biti mesečni pregled, nekada kvartalni, a negde čak i godišnji. To već zavisi od tipa proizvoda i modela biznisa. Ili pak željenih parametara koje želiš da pratiš.

Ja zato pratim uporedo kroz sve vremenske modele, pa ponekad vršim poređenje na nedeljnom nivou. Te analize mi pokazuju da li sam u tempu ili moram da pojačam. Mada su me učili da kada ne ide pojačam i kada ide da pojačam, ovo je nešto drugo. Ovde je reč o egzaknim brojkama. One služe za merenje napretka pojedinca, ali i kompanije u celini.

Prolazno vreme

To prolazno vreme, kako ga u šali zovemo, može da otkrije gde smo zaista slabi i šta treba da realno pojačamo kako bi napravili traženi promet. Nekada se treba fokusirati na određene klijente, a nekada na određene proizvode. Sa mesta menadžera, nekada treba motivisati određene ljude kako bi povećali svoj promet.

Vrlo često postoji neka akcije koja baci fokus na proizvod koji nije adut, pa na ime toga dođe do povećanja prodaje. Nekada je potrebno kvalitetno obraditi kupca, jer ima potrebu za više naših proizvoda odjednom.

Ni ovde ne postoji univerzalni model, već se prodavci prilagođavaju nastalim okolnostima na tržištu. Zato je prodaja nauka koja je bazirana na permanentnom planiranju, snalažljivosti i improvizaciji.

Prodaja je intelektualna veština

Deluje pomalo šizofreno ili bar međusobno suprotno, ali jednostavno je tako. Prodaja zahteva odlično poznavanje sopstvenog proizvoda, tržišta, branše u kojoj radiš, kao i samih kupaca sa kojima sarađuješ. Za to je potrebna svakodnevna priprema, kao i povećana fokusiranost na pružanje pomoći klijentima.

Pružanje pomoći omogućava da se problem sagleda iz unutrašnjosti, iz kupčeve perspektive, što u poslu predstavlja neverovatnu prednost. Pogotovu naspram nemilosrdne konkurencije koja gleda na svaki način da ti preotme klijente. Jednom kada te kupac pusti da mu pomogneš kao deo njegovog tima, nikada te više konkurencija ne može pomeriti.

Potrebno je slušati kupca i shvatiti njegove potrebe. Ako uspeš da izgradiš legitimitet savetnika svog kupca, došao si do najboljeg odnosa koji može da se izgradi. Jednom izgrađen odnos mora da se gradi permanentno. Za nekoga to znači brža isporuka, za nekoga kvalitet, a nekome je opet bitan mali znak pažnje.

Nema propisanog recepta kako ostati sa kupcima u dobrim odnosima, zato i ne može svako da opstane u poslu prodaje. Vrhunski prodavci iste proizvode prodaju istim kupcima iznova i iznova! Zato i jesu vrhunski!

Najbolje za kraj

Najbolji prodavci imaju najbolje kupce. Srednji prodavci srednje kupce. Najlošiji prodavci su na putu da promene profesiju. Ne dozvoli da te nedostatak edukacije odvoji od tvojih snova! Budi najbolji ili među najboljima!

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

To je naređenje!

 

 

Објављено дана

Putovanje u višu svesnost

Putovanje u višu svesnost

Koraci za nama

Definitivno ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Često, ni na drugi pogled se ne može spoznati velika istina. Iako stoji tu pred nama, ponekad je potrebno više vremena i načina kako bi nam se nešto otkrilo na pravi način. Moramo biti strpljivi.

Predhodna nedelja je bila jedna od najboljih, ali istovremeno i jedna od najgorih u mom životu. Kako to uglavnom biva, događaje ne možeš kontrolisati. Jedino što možeš kontrolisati jeste tvoja reakcija na njih. I to je najvažnija moć koju imaš. To je početak putovanja u višu svesnost.

Moj put

Kada stvari ne idu u željenom pravcu, većina nas se iznervira, parališe i ne uradi ništa. Slično je i kada stvari idu kako treba, jedino što se tada ne nerviramo.

Zahvaljujući blagovremenoj spoznaji, želje da rešim problem i neodustajanja, uspeo sam da minimalizujem gubitke, bar se nadam. Takođe, uspeo sam da se loši momenti ne pokažu u onim dobrim i da ih ne pokvare. Niko od prisutnih nije mogao da nasluti kolika se drama odigrava u meni dok sam vršio prodajnu prezentaciju. To nije smelo da baci senku na posao koji radim.

Nijanse koje presuđuju

Ne bih smatrao sebe profesionalcem, da je bilo drugačije. Takođe, tako je bilo zato što sam se dobro pripremio za prezentaciju i ništa nije moglo da je poremeti. Zato volim izreku da je priprema pola posla. Bez dobre pripreme, osuđen si na improvizaciju, a to profesionalci ne rade.

Trudim se da zapisujem svoje ciljeve i da ih ostvarujem. Tako pomeram granicu svoje svesnosti i granicu svojih mogućnosti. Ono što um može da zamisli, može i da ostvari, rekao je jednom prilikom Henri Ford. I bio je u pravu. Ništa ne biva dok um to ne zamisli.

Velike lekcije

Shodno svemu tome, zapitao sam se kako je onda došlo do katastrofe sa početka priče? Ništa od toga nisam zamišljao niti sam postavio kao cilj. A jednostavno je tu i okupira svaki deo moga bića. Ne mogu da je se otresem. Prožima me u potpunosti, deo po deo, zauzima svaku ćeliju u mom telu.

Kako je došlo do toga?

Svestan sam da se neki stvari dogode kao lekcija koja nas vodi do naših ciljeva preko potrebnim iskustvom. Jer, jedino tako možemo biti potpuno spremni da ostvarimo svoje ciljeve i svoj puni potencijal. Sve te lekcije iz života koje nismo sanjali, svi ljudi za koje se nismo nadali da ćemo ih sresti ili upoznati, pletu fino tkanje naših života. Svo to iskustvo koje proživimo, pomoći će nam na višem stupnju našeg razvoja.

Smisao našeg postojanja je da proživimo iskustva koja želimo, ali isto tako moramo da proživimo i ona koja ne želimo. Nešto poput kosmičkog zakona, jing i janga ili dobra i zla. Jedno ne možemo poznati bez drugog. Jedno je prožeto drugim, ne može nam se otkriti velika istina bez prihvatanja tog principa. On je toliko važan da nam se isti obrazac ponavlja iznova i iznova. Dok ga potpuno ne usvojimo i na duhovnom nivou. Dok ne postane deo nas!

Početak putovanja

Hteo sam post da nazovem „brodolom na vidiku“, ali sada sam siguran da je mesto brodoloma, ovo početak puta u jednu višu svesnost, jednu novu stanicu uma. Ovo je jedna potpuno nova avantura. Gde će nas odvesti?

Na nama je da to otkrijemo!

Srećan put!

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

Објављено дана

Prodaja posle pauze

Prodaja posle pauze

Produženi odmor

Završava se mini odmor. Ljudi se vraćaju sa kraćih destinacija i kreću po starom. Oseća se nabujala energija u vazduhu.

Prvi radni dan ove nedelje pada u sredu i zbog toga je malo drugačiji od standardnih početaka ponedeljkom. Sada se moraju nadoknaditi dva dana praznovanja koja mogu da povuku čitav mesec sa sobom.

Prodaja posle pauze je izazov za svakoga od nas. Posebno u izazovnim vremenima u kojim se nalazimo. Što su vremena izazovnija, to je potrebno više i bolje planirati obilaske kupaca, prezentacije proizvoda, akcije i sl.

Profesionalni prodavac

Ako si profesionalac u poslu prodaje, našao si negde rupu u svom rasporedu i isplanirao rad za ovu skraćenu nedelju. Takođe, profesionalni prodavci znaju da je povratak na posao težak za sve i kupci tada pokazuju tendenciju da odugovlače sa nabavkom svega i svačega. Stoga je bitno krenuti jako od samog starta. Ako je bilo nekih ozbiljnih indicija, te kupce staviti na vrh liste prioriteta.

Potreba pre svega

Svako ko je rekao da će imati potrebu odmah posle praznika, mora biti kontaktiran u najkraćem mogućem roku. Najbolje je lično obići kupce, ali ako su dosta udaljeni, prvo proveriti potrebu telefonom, pa tek onda organizovati obilazak.

Ja sam „stara garda“ prodavaca i siguran sam da je za prodaju od presudnog značaja blagovremen obilazak kupaca. To ne znači obići kupca po svaku cenu, nego biti kod kupca onda kada on ima potrebu za tvojim proizvodom. To spada u strukturno poznavanje kupaca i štimovanje tajminga.

Dobro vreme za posetu kupaca

To je jedan od najbitnijih stvari u kupčevom dosijeu. Šta kupuje i koliko često. Takođe, bitno je i šta ponuditi od novih artikala prilikom svakog obilaska. Bez obzira na broj artikala u portfoliju, uvek je dobro uraditi prezentaciju svog proizvoda kupcu. Na taj način edukuješ kupca, a tvoji obilasci nisu puko gubljenje vremena i prazne priče.

Zapamti ključnu rečenicu Džefrija Gitomera:“ Kupci vole da kupuju, ali ne vole da im se prodaje!“ Ona govori o prodavčevoj veštini da ga kupac percipira kao savetnika, deo svog tima, pre nego li samo kao prodavca neke robe. Prodaja je rešenje nekog problema koji kupac ima. Sve ostalo je uvaljivanje i buduća potraga za novim poslom.

Odnos pre svega

Najbolji prodavci stvaraju višegodišnji odnos sa kupcima i nisu obična trgovina. Tqko da se pitanje prodaje ne svodi samo na cenu, već i na poverenje prilikom zadovoljavanja kupčevih potreba.

Vrhunski prodavci znaju o čemu govorim. Da li je i tebi jasno?

Potpis autora: Dragan Jovanović
Објављено дана

Sreća

Sreća

Da li je sreća dovoljna?

 

Završila se radna nedelja. Toliko toga mi se izdešavalo da ne znam odakle da počnem. Da li je sve to što mi se dešava potvrda ili pobijanje da rad pravi razliku, a da sreća pomaže samo onima koji je imaju?

Šta je to sreća?

I šta je to tačno sreća?

Često mislim o tome. Verujem da nemam puno sreće u životu i da većinu stvari dobijam kroz naporan rad. Sreća je za mene predstavljala dobijanje nečega na lakši način. Zapravo, bio bih slobodan da kažem da je dobijanje svega i svačega na lak način manifestacija sreće, na način na koji sam ja percipirao sreću.

Najčešće sam sreću povezivao sa novcem i lakoćom kako do njega dolazimo. Iako sam imao periode kada sam do novca dolazio lakše i teže, činilo mi se da baš i nemam mnogo sreće. Nisam rođen u bogatoj porodici i za sve u životu morao sam da zasučem rukave.

Nedostatak sreće

Tada sam za nedostatak sreće krivio sve i svakog, osim sebe samog. Pa ja sam odrađivao svoj deo posla, a sreće ni za leka. Vremenom sam izgubio veru u sreću i nastavio svoj život bez sreće.

Teško je i to što sam tokom jednog dela života bio krajnje depresivan i lakše mi ide shvatanje tamne strane nego sreće. Bio sam na tamnoj strani dovoljno dugo, a sreću nisam nikada imao. Bar sam tako mislio.

Sreća je zapravo …

Sreća je neuhvatljiva i neobjašnjiva stvar, a opet znaš kada je imaš ili ne?

Kod mene je bio slučaj nepoznavanja sreće kao takve. Verujem da je to slučaj i kod većine ljudi na planeti.

Sreća, sada za mene, prvenstveno znači odgovornost i prihvatanje iste za sopstveni život. Ništa se ne dešava bez razloga. Neke lekcije su lepe i lake, ali njih suviše brzo zaboravimo. One druge, bolne pamtimo do kraja života. Zajedno, to je iskustvo koje nosimo u sebi kako bi mogli ra rešimo zagonetke koje život postavlja ispred nas.

Korto Malteze i linija sreće

Često razmišljam o junaku Korto Malteze. Njemu je „stara ciganka“gledala u dlan i rekla da nema liniju sreće. Bez reči je izvadio nož koji mu je bio za pojasom i urezao liniju sreće na dlan. Bio sam fasciniran kako je on sagledao čitavu stvar.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Verujem da čitavo to iskustvo koje steknemo tokom života ima određenu ulogu za naš nastavak puta. Od našeg životnog puta i stečenog znanja zavisi kako će se nastaviti naš duhovni put. Sreća je neizostavni deo toga. Bila ona na dlanu ili je moraš dodati sam.

Sreća je dobar osećaj.

Sreća je osećanje da to što radimo radimo dobro i da smo na pravom putu. To je osećaj ispunjenosti i ushićenosti koji nas preplavljuje kada se dešavaju pozitivne stvari.

Kako sam već napisao, dugo sam verovao da nemam sreće u životu. Onda sam preuzeo odgovornost za svoj život i sreća se ukazala. Mogao bih čitavu večnost da nabrajam srećne trenutke u svom životu. Ali bi to bila potvrda samo za mene. Tebi to ništa ne bi značilo, jer se sreća ne razume nego oseća. Greška svih nas je što želimo da sreću razumemo, a ne možemo.

Zato smo spremniji da poverujemo da imamo više problema, da nam nešto ne ide kako treba, da je čitav svet uperen protiv nas. A čitav problem je u tome što se sreća oseća, ne razume se.

Biti srećan ili imati sreće?

Ja sam danas bio srećan. Osetio sam veliki nalet sreće. Srećan sam zbog svoje porodice, svoje dece, svoje supruge, ljubavi koje osećam prema njima… Srećan sam i zato što, iako ne znam šta radim, imam utisak da sve konce držim u svojim rukama. Osećam se dobro. Zapravo, osećam se fantastično što i tebi želim.

Sreća nije razumski i logično objašnjiva, sreća je dobar osećaj.

Da li si ti srećan?

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

 

Објављено дана

Uspeh je odluka

Uspeh je odluka

Donošenje odluka

Nemam vremena da pišem. Stvari se odvijaju ekspresno brzo, ali isto tako i se povećava broj stvari koje je neophodno da uradim u jedinici vremena. Da budem precizan, povećao se broj odluka koje moram da donesem u toku dana.

 

 

Male ili velike, bitne ili manje bitne, donešene odluke su mnogo bolje od nedonešenih. A isto koštaju. Više bole nedonešene. One podjednako utiču na tvoj život, ali tuđom voljom.

 

U proseku dnevno donesem preko 1000 odluka. Impozantan broj, moram reći. I ponosan sam što su to moje odluke. Naravno da ima i pogrešnih, ali su svakako bolje od onih koje nisam doneo.

Donesi odluku, pa makar i pogrešnu

Kada pogrešim, donesem novu odluku i nastavim dalje. Život i jeste jedna odluka za drugom, neprestano.

 

 

Iako na prvi pogled ne izgleda tako, doneo sam odluku da razvijem sopstveni biznis. Krizna su vremena, a kažu da je najbolje razvijati biznis u kriznim vremenima.

Moja odluka

Doneo sam odluku da slomim svaki otpor prema uspešnom vođenju sopstvenog biznisa. Doneo sam odluku da uspem jer je to ono što želim. Red je da želju sprovedem u spoljni sve i ostvarim.

 

Želja odlukom postaje cilj

Prvenstveno je potrebno da odrediš šta je tačno to što želiš. Onda želju napišeš u formi cilja na papir, naravno sa rokom za realizaciju. Kada znaš šta želiš i kada, red je da saznaš i kako to da uradiš. Za to je potreban plan. Plan za ostvarenje cilja takođe mora da bude  napismeno postavljen. Neki to zovu biznis plan.

 

Odlična knjiga o postavljanju i ostvarivanju ciljeva

Realizacija plana

Posle ovih stavki sledi realizacija plana. To je onaj deo gde stvarno krećeš sa radom. Svakoga dana je potrebno uraditi pomalo, kako bi bio ispunjen plan. Šta god se nalazi u planu, može da se ostvari. Potrebno je sve velike cifre podeliti na mesečne, nedeljne i dnevne obaveze kako bi se na kraju plan realizovao.

 

Cifre ne lažu

Ako je potrebno da ostvariš 1.000.000 mesečno, to je otprilike 250.000 nedeljno ili 50.000 dnevno. Ovako napravljen plan izgleda ostvarljivije nego početni milionski. Ako je prosečna cena proizvoda 2000, treba prodati 25 proizvoda dnevno. Ili češće prodavati proizvode veće vrednosti ili tražiti kupce koji kupuju više proizvoda male vrednosti.

Jednostavno je. Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava.

Uspeh je predvidljiv

Zato se mnogi ne usuđuju da uspeju. Ne veruju da je tako jednostavno. A zapravo sam koncept uspeha je jesnostavan. Komplikovana je realizacija. Za nju moraš biti spreman da radiš duže, više i bolje nego za druge. I nemaš prava na greške. Svaka greška u sopstvenom biznisu mnogo košta. Na početku može čak i ubiti biznis.

 

Sloboda

Ali je to jedini način da ostvariš svoj puni potencijal i dosegneš finansijsku nezavisnost. Krajnji cilj nije da ne radiš, već da radiš ono što voliš. I da ne zavisiš od svog rada, već da tvoj biznis zarađuje za tebe.

Pravo pitanje nije da li si odlučio da pokreneš svoj biznis, već da li želiš biti slobodan?

Potpis autora: Dragan Jovanović