Nakon što sam pročitao više od 100 knjiga o prodaji, motivaciji, produktivnosti i usavršavanju sopstvenih veština, saznao sam da postoji nekoliko elemenata za održavanje produktivnosti i efektivnosti. Da bih ti pomogao, sastavio sam listu.
1. Nemoj da ti drugi postavljaju rokove, postavi ih sam
Odrastajući u našem struktuiranom školskom sistemu, učenici su navikli da im se određuju rokovi i da se prema tome upravljaju kada rade. Ovo odjednom postaje problem kada nemaš rok koji treba da ispuniš. Tada, obično, postaješ lenj, jer ne osećaš da je nešto hitno. Zbog toga ljudi koji su bili odlični u školi najčešće budu prosečni u životu. Uspešni ljudi ne čekaju, oni postavljaju rokove svojim ciljevima. Ključ je u proaktivnosti, a ne pasivnosti.
2. Vodi računa o svom vremenu kao što je slučaj i sa računom u banci
Misliš da sebe dobro poznaješ. Ali kada bi te neko upitao, sigurno ne bi uspeo da se setiš šta si radio prošle godine u ovo vreme. Vreme je nešto najvrednije što poseduješ i trebalo bi da o njemu vodiš računa kao o svom bankovnom računu. Kao što stara poslovica kaže – vreme je novac. Ti uvek možeš zaraditi više para, ali nikada nećeš nadoknaditi protraćeno vreme.
3. Ne usmeravae se na slabosti, usavrši ono što je dobro
Često radiš na tome da poboljšaš svoje slabosti. Ali to ne bi trebalo da bude tvoj primarni cilj. Najvažnija stvar je da prvo poboljšaš svoje dobre strane. Ako nešto radiš dobro, to znači da imaš osnovu za dalji napredak.
Slabosti te ograničavaju jer počinješ od nule, sve je novo i nekada ti je teško da otkriješ „šta radi“. Ali jednom kada nađeš svoje slabosti možeš iskoristiti svoje prednosti da bi ih savlado.
4. Rangiraj zadatke prema prioritetu, a ne prema vremenu u kojem si ga dobio
Nije svaki zadatak jednako važan. Uvek upitaj sebe: šta treba odmah da se uradi? Redovno rangiraj svoje zadatke i uradi najpre one najvažnije!
5. Ne uzimaj više nego što možeš da progutaš
“Ne možete pojesti celu picu odjednom.” Ponekad ti rad na više zadataka odjednom može delovati kao izazov. Lako ti se može učiniti da sam možeš da rešiš ogroman broj zadataka. možeš. Ali, ako uzimaš više nego što možeš da postigneš, velike su šanse da ćeš se razočarati i na kraju izgubiti motivaciju. Zato, rastavi izazov na više manjih celina i rešavaj ih deo po deo.
6. Pametni znaju da delegiraju
Ne bi trebalo da se osećaš obaveznim da sve obavljaš sam. Raditi više ne znači i raditi bolje. Štaviše, ako imaš suviše obaveza možeš nešto zanemariti, jer i nekada i nije obavezno sve da uradiš. Važno je prepoznati koji zadaci se mogu delegirati kako bi se usmerio na one najvažnije ili najizazovnije stvari.
7. Koristi mozak za razmišljanje, a ne za pamćenje
Informacije su neograničene i nemoguće ih je sve zapamtiti. Nekada i zaboraviš šta sve znaš. Postoji nekoliko načina kako da organizuješ svoje misli i ideje: putem kompjutera, beležnica, telefona, itd. Planer na pametnom telefonu, trebao bi dobro da reši organizaciju. Koristi ga svakodnevno i ažuriraj promene odmah, kako kasnije ne bi došlo do zbrke.
8. Oceni produktivnost na kraju dana
Na kraju dana odvoji vreme da se osvrneš na stvari koje si postigao i na ono šta bi mogao poboljšati. Postavi sebe ova pitanja:
– Šta sam dobro uradio?
– Šta sam loše uradio?
– Zašto neke stvari nisam odradio kao što je planirano?
– Šta sutra mogu bolje da uradim?
Ako se ne osvrćeš na ono što si uradio, onda se oslanjaš na svoj prirodan rast. Uspešni ljudi se usmeravaju na namernu praksu, gde aktivno mogu da identifikuju i fokusiraju se da bi se poboljšali. Čak i kada ste nešto dobro odradili, razmislite šta se može popraviti.
