U poslu prodaje upornost i istrajnost idu neodvojivo. Jednostavno je. To je sve što ti treba. Ako si uporan i istrajan, sve ostalo će naći put do tebe. Ili ti do njega. Kao Muhaned i breg.
Jasno, postavlja se pitanje zašto nisu svi uspešni u unome što rade? Odgovor je jednostavan. Ili odustaju pre vremena ili su previše spori. Za prve nema leka. Dok sami ne odluče da istraju, nema im pomoći. Za druge je lek u brzom učenju na greškama. Tuđim po mogućstvu ili još bržem na sopstvenim.
Vreme je brzo i ludo, ponuda velika, konkurencija ide dva koraka ispred. Odustajanje u ovom trenutku je nepostojeća opcija. Pronalazak nečeg novog čime ćeš da se baviš i živiš od toga? Good luck with that.
Siguran sam da postoji još opcija. Ali budimo jednom realni. Neće svet da se promeni, ali možeš ti. To zahteva samo malo volje, početnu neprijatnost i onaj osećaj ispunjenosti kada to počne da daje rezultate. I onaj osećaj dodatne ispunjenosti tvog novog, kožnog, debelog novčanika.
Znam da je teško. Velika je nepravda učinjena time što ti neko, nešto, neki tamo, nije našao posao ili još bolje, ostavio gomilu love koju ti samo treba da potrošiš. Gadan li si živote!
I kako je to moglo da se desi nekom drugom? I kako ovi na TV-u ne rade ništa po čitav dan i zarađuju velike cifre. I političari ne rade ništa i svi im se klanjaju. I tako do besvesti.
Jednostavno je. Nisi se rodio pod tom holivudskom zvezdom glamura i lažnog sjaja. Zato moraš da zasučeš rukave. I to iznad laktova. Čeka te težak i neumoljiv protivnik. Može se reći da te čeka čitava armada protivnika.
Ali ti voliš igru, a nama igrači uvek fale! Zato napred. Neće valjda Đoković da ustane ujutru i to odradi umesto tebe? Neće, mora da radi ono u čemu je najbolji. Da pobeđuje belosvetsku bagru pred belosvetskom bagrom. Iznova i iznova. Svaki dan. Samo na drugi način.
Ja sam Dragan uporan Jovanović. Ne odustajem nego idem napred. Pozdrav iz Kosjerića i napred!
