Neću danas pisati o prodaji, motivaciji ili drugim slivčnim trmama o kojima si navikao da čitaś na ovim stranama. Umesto toga zelim da se zahvalim Bogu što mi je dozvolio da još neko vreme uživam u čarima ovog života.
Ovih dana sam, nadam se, naučio veoma vrednu životnu lekciju, možda najvredniju od svih. Ta lekcija se zove život.
Naučio sam to, da može nestati u trenutku bez bilo kakve najave, bez upozorenja. Zato i jeste dragocen.
Sva bogatstva ovog sveta ne mogu da ti ga nadoknade.
Minut proveden sa porodicom, prijateljima i bliskim ljudima se ne može kupiti, niti platiti materijalnim. Zato što taj odnos se brine naś duhovni deo, naša duša.
Ovaj post je ostao kao podsećanje na jedan nemio događaj koji je sada iza mene. Iz tehničkih razloga je objavljena samo prva polovina, ostatak je izgubljen zauvek. A možda je i bolje da nestane post.
Sledeći će da bude bolje!
