Prošla mi je kroz glavu misao da nisam srećan. Mada kada sam bolje definisao, rekao bih da nisam ostvaren. Mada ni to nije pravo objašnjenje.
Prava istina je da se ne osećam zadovoljno zato što nisam dovoljno materijalno bogat. Ne mogu da imam ono što želim. Stalno moram da se dovijam i odlažem planove. I najteže mi padne kada mi se nešto što imam, raspadne/razbije/uništi.
Narogušim se i iznerviram i pomislim da bih mogao svet da razdvojim na dva dela. Neverovatno. Doživim transformaciju svesti u samo nekoliko sekundi. Zato što me svaka takva stvar udaljuje od primarnog cilja – potpune finansijske nezavisnosti!
Možda izgleda budalasto, možda zvuči oronulo, ali to je moj cilj. Želim da uživam u životu, da radim ono što volim, a da mi život ne zavisi samo od toga. Mada mi, ponekad, izgleda da imam dovoljno novca ne bih bio dobar prodavac. Motivacija bi mi bila na mnogo nižem nivou. Bar mi se čini.
Ponekada verujem da radim ovaj posao iz čiste potrebe da sebi i sveto oko sebe pokažem da mogu više i bolje i jače, nego pre godinu ili dve. Prosto uživam u takmičenju sa samim sobom i pobeđivanju u njemu. To me čini živim i ozbiljnim protivnikom. To me čini prodavcem – pronalaženje rešenja, onda kada izgleda da ga nema.
To je ono što zapravo radim. Prkosim zakonima kosmosa. Stvaram nešto ni iz čega ili koristim reči da ničemu stvorim vrednost.
To je ono u čemu sam najbolji. I nastaviću to da radim, jer uživam u tome. I to me čini srećnim.
Krećem, ranom zorom, u nove pobede!
