Iskreno, malo i mene to nervira. Izgubio sam nekoliko dobrih postova ineki od njih su meni dosta značili u nekom metafizičkom smislu. Takođe, gubim kontinuitet u pisanju. Pomislim da bi nešto bilo valjano za objaviti, ali mi se uvuče sumnja da će tekst nestati sa ekrana pošto ga objavim.
Mada, u zadnje vreme, nisam ni imao šta pametno napisati. Bio sam na odmoru sa porodicom i napunio baterije. Odmorio sam se od svih obaveza, ljudi, posla… I taman po povratku kući, umesto da na talasu pozitivne energije krenem u nove pobede, ja se previjah od bolova. Zakačio sam neki virus koji je me je poprilično umorio. Još uvek osećam njegove posledice.
Ipak, počeo sam da radim. Možda ne punom snagom, ali sam tu u centru zbivanja. Ponovo u sedlu, rekli bi neki.
Jutros sam za nijansu lakše podneo nesnosnu gužvu uz Darka i Marka i emisiju #MentalnoRazgibavanje2.0. Karika koja je definitivno nedostajala u proteklih 2,5 godine. Mnogo toga se promenilo za to vreme. Ja sam promenio nekoliko poslova, firmi… A definitivno su se i momci promenili. Na bolje! I sve pohvale za njih. Oni mi ostaju uzor onoga što nekako pokušavam da kažem na ovim stranicama. Nema uspeha bez velikog truda i rada, odricanja, ali nema ni bez upornosti, istrajnosti i potrebe da san koji sanjaš postane san koji živiš.
Zato i ja dajem gas. Nastavljam tamo gde sam stao. Svako od nas može da odustane i kaže ja to ne mogu. I biće u pravu – ne može. Ali svet nisu izgradili ljudi koji nisu verovali u sebe. Već oni koji znaju kako da svoje snove prebace u realan svet. Svi oni koji su od života tražili više i uspeli u tome. Ja sam jedan od njih. I nastaviću tako dok ne uspem u tome. Ne interesuju me izgovori i opravdanja. Znam da ću, ukoliko nastavim da pokušavam, na kraju uspeti. I to je moj cilj. Želim da budem uspešan.
Šta si ti uradio od jutros?
