Subota noć, već nedelja. 1:48 je na satu. Uživao sam u divnoj muzici i pride gledao neku fenomenalnu putopisnu emisiju. Radim dve stvari koje mi pričinjavaju ogromno zadovoljstvo, a nemam vremena da ih upražnjavam u neko normalno vreme.
Sam sebi izgledam kao da nešto tajim.
Možda je tako na prvi pogled, ali je kod mene sve transparentno.
Delić života ispunjen radošću.
Gledam i slušam i gledam i slušam i u nekom trenutku shvatam da ti ljudi rade ono što vole, uživaju u svemu tome i zato su uspešni. Nemaju osećaj da rade, već da se dobro zabavljaju. I takve vibracije prenose. Osećam to u svakom kadru ili taktu. Svaki tren je nestvaran, lep, fantastičan! Sve je na svom mestu.
Tražim taj balans u svom svetu. Ne želim da to budu izolovani trenuci u tamnim noćima. Želim život pun sreće, radosti i lakoće stalno. Svakog trenutka svog života. Ili makar veći deo vremena. Ako ne sada, kada?
Spreman sam da uradim sve što je potrebno da učinim život takvim. Čak iako je potrebno da punu cenu platim unapred.
Ako život može da obiluje uživanjem i izobiljem, spreman sam da uradim sve što treba. Mogu početi sada. Mogu početi odmah.
