Znam, tuzan je mir,
Porusen most, hladne ruke bez dodira,
Taj ponor bez dna,
Humka od sna i izbrisan trag.
Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam,
poslednju rec, poslednji znak.
Milion godina rusi se svet,
Pescani grad, kise spiraju laz,
I moj osmeh je bol, nacrtan zid,
Ljubav, pesme i mir.
Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam,
poslednju rec, poslednji znak.
Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price,
drugo jutro i znaj:
Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.
Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.
Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price,
drugo jutro i znaj:
Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.
Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.
Oktobar 1864.
