Zapitaj se koliko ti zapravo poznaješ svoje kupce.
Pre par godina sam nabavio knjigu čuvenog aurora Harvija Mekeja Kako plivati sa ajkulama. Naravno, pročitao sam je u dahu. Ostao sam mesecima šokiran njegovim obrascem koji on traži da njegovi prodavci popunjavaju o svojim kupcima. Obrazac se zove Mekej 66 zato što ima ravno 66 glavnih pitanja na koje prodavac mora da nađe odgovor kako bi mogao da ostvari potpunu konekciju sa svojim kupcem.
Isprva sam mislio da je u pitanju neka šala ili jeftin trik, ali sam se vremenom uverio da je to potpuno ispravan put. Shvatio sam da ja toliko ne znam o svojim prijateljima, ali čak i to je opravdano, jer se sa prijateljima družim. Klijenti su oni koji me održavaju u životu. Svaka informacija o njima je potencijalna tema kojom možeš prodati više robe.
Ljudi koji dele iste vrednosti i ciljeve lakše ostvaruju saradnju nego ljudi koji nemaju dodirnih tačaka. Da nije tako, svi mi bi kupovali stvari preko interneta i to je to. Ipak, još uvek je čovek taj koji trgovini daje tu toplu, čovečnu notu. Svako od nas ima omiljen kafić, restoran, butik, knjižaru, pekaru… Razmisli o tome. Siguran sam da ćeš se složiti da nije u pitanju samo najniža moguća cena.
Jednostavno se lepo osećaš kada te neko pozove po imenu. Ili kada konobar kaže uobičajeno?
U svetu otuđenosti i punom sterilnom tehnologijom, to ima nekog šarma. Daje životu neku draž. Ljudskost.
Zato je posao prodaje toliko težak. Nije uvek lako postati bolji čovek nego juče. I to permanentno. Svakodnevno.
Šta si ti danas uradio da postaneš bolji čovek?
