Pokreni se

…“Probudi se, pokreni se ti si sav moj bol“…

Danas mi je poslednji dan odmora i onda kreće posao. Shodno organizaciji koju imam, bio sam prinuđen da deo poslova obavljam i tokom odmora. Što bi se reklo, nastavljam s poslom, ali će mi pogled biti mnogo, mnogo ružniji.

Pokušavao sam u ovih par dana da odmorim, a istovremeno da pronađem odgovore na neke ozbiljne situacije u kojima sam se našao. U sveopštem crnilu teških političko-ekonomskih tema, shvatio sam da šta god se dogodilo, život ide dalje. Svakako smo na jako niskim stupnjevima u sveopštoj hierarhiji da bismo promenili nešto.

Promeni ono što zavisi od tebe

Ipak, možemo da promenimo ono što zavisi od nas samih. A to je naš posao, odnosi prema ljudima u poslovnoj i privatnoj sferi, kao i pristup. „Ako ne ide pojačaj. Ako ide, pojačaj!“ Dokazao je to na Vimbldonu pre par dana i veliki Novak Đoković koji je prosto dao gas i osvojio svoj 21. Grand Slam.

Ako svako od nas bude samo vrhunski radio svoj posao, nema zime za nas, pa čak i ako „zavrnu gas“. „Lenj čovek uvek nađe najjednostavnije i najsvrsishodnije rešenje da obavi neki težak posao“, a u toj kategoriji smo vrlo dobro rangirani.

Promenio sam kod sebe

Šalu na stranu, ja sam rešio da pojačam i to odmah. Ako je potrebno, uložiću više napora i više vremena kako bih ostvario ono što želim. Posle nekih dešavanja, potpuno sam siguran da svako od nas može mnogo više od onoga što misli da može. Prosto smo napravljeni za više ciljeve. Fali nam samo malo samopouzdanja kako bi dosegli zvezde.

I ne pišem sve ovo kao floskule koje sam pročitao u nekoj knjizi, već kao odjek onoga što sam proživeo u zadnjih desetak dana. Nema sigurnih stvari i nema nemogućih stvari. Izgubio sam veliku prodaju, jer nisam odigrao pametno. Sa druge strane, pronašao sam delić slagalice samog sebe. Sada znam kuda i kako da stignem tamo. Zapravo znam prvi korak, a to je za sada dovoljno.

Čuda su moguća

Čuda se dešavaju kada veruješ u njih, a veruješ onda kada ti najviše trebaju. I čuda se dogode. Opet ću pomenuti Đokovića koji je nešto slično i sam izjavio posle velike pobede. Njemu je titula na Vimbldonu došla u pravo vreme, meni je došao odmor.  Obojica smo pronašli ono što smo mislili da smo izgubili – veru u samog sebe da možemo još mnogo više.

Kada vratim film, shvatam da sam veliki broj puta prisustvovao čudu. Samo sam sada prvi put shvatio kako mehanizam čuda funkcioniše. Nije dovoljno samo verovati u nešto, već se moraš naterati i da uradiš nešto. Neće čudo samo.

Prošao sam kroz veliki strah, ali nisam dozvolio paralizu zbog toga. Shvatio sam da to mogu da primenim i u poslovnoj sveri. Plašim se da povučem neke poteze, ali ću ih svakako povući. Shvatio sam kako da me strah ne parališe, već da me motiviše.

Poznati strah od nepoznatog

Plašim se i to je potpuno prirodno, jer je strah od nepoznatog urođeni strah. Sa njim se svi mi rađamo. Ali nikada ne bismo stigli ovoliko daleko da smo ostali paralizovani. Uvek je bilo potrebno samo da se pokrenemo, da napravimo taj korak ka napred. Da prosto delujemo!

Pokreni se! Nanišani metu. Povuci okidač danas!