Neke stvari teku previše sporo, druge pak lete brzinom svetlosti. Voleo bih da mogu makar da razumem šta se to dešava. Ipak, stao sam i razmislio, bilo je tu i tamo vremena za vikend, ali ništa novo nisam zaključio. Ostao sam bez odgovora još prošle nedelje, a gomila sa pitanjima se upetostručila.
Nisam rekao obaveze, da se razumemo. Ja svoje obaveze obavljam na vreme i ne dozvoljavam im da se umnože. Govorim samo o onim nekim pitanjima koja nas sve muče bez razlike.
Uneo sam prevelik broj promena u kratkom vremenskom roku i nisam uspeo da se naviknem na njih. Na pučini se spremaju nove, a nadolazeći talas je tik ispred mene. Ja sam kreator sopstvenih promena. Stvaram ih i priželjkujem svakodnevno, ali nekada toliko prenagle, da me uhvate blago nespremnog.
I to je istina. Život mi sve više liči na buru koja diže sve veći kovitlac. Stvari se menjaju rapidno brzo. Vreme kao da je počelo da juri samu svetlost. Stvarnost postaje pena koja nestaje čim se dodirne.
Ni sam nisam mogao da zamislim da stvari mogu da se menjaju toliko brzo.
Zato non-stop pišem o tome i upozoravam na to. Promene su neumoljive. I što ih pre prihvatiš, biće bolje po tebe. One neće stati, prestati ili nestati. Biće samo još brže i neminovnije. Uhvati talas.
Budi uvek spreman. Rođen si spreman, nastavi sa tim. Ni za sekund nemoj da pomisliš drugačije. Budi fokusiran! Što je veća brzina kojom se krećeš, više moraš da se koncentrišeš. Moraš da budeš fokusiraniji. Manje je mesta za grešku i još manje za ispravku. Zato napred. Možeš brže i bolje. Možeš preko svog maksimuma, jer maksimum naš je onoliki kolikim ga mi stvorimo.
Nema granica, osim onih koje sami iscrtamo! Uhvati talas!
