Juče su nam u poseti bili rođaci koji su prerasli svoje igračke i doneli ih našoj deci. Mogu samo da zamislim izraze na njihovim licima, pošto sam u to vreme bio na poslu. Delimično mi je supruga dočarala atmosferu kratkim filmom koji je snimila. Radost, emocije, vrištanje, igra i dvoica malenih dečaka koji uživaju u najlepšem delu života.
U međuvremenu sam i sam došao kući. Na moje veliko iznenađenje, u ogromnoj hrpi novodobijenih dečijih igračaka bile su i neke stvari koje nikako nisu podsećale na dečije igračke. Bar ne na one tradicionalne.
U sudoperi, u čaši, stajala su dva naliv pera. Moja supruga ih je potopila kako ne bi „zapekla“ od neupotrebe. (Po mom mišljenju su već debelo „zapekla“, pa ih je ostavila da „otkisnu“, ali nije ni važno).
Jedno od njih je bilo, nekog meni, nepoznatog proizvođača. Drugo je Waterman, renomiranog francuskog proizvođača. Bio sam ushićen! Baš kao moji dečaci koji čas ranije.
Pomahnitalo sam po kući tražio patrone sa mastilom. Uspeo sam da pronađem jednu. Mojoj sreći nije bilo kraja! Pola večeri sam proveo pisajući.
Pre neki dan sam dobio fenomenalan sat Swiss made, a sada i penkalo. Pored njih, dobio sam, od svoje supruge i dečaka, i fenomenalnu mušku torbicu. Nisam mogao da verujem! Moja mašta je postala stvarnost!
Za kratko vreme sam materijalizovao tri predmeta koja sam jarko želeo. Prešli su iz sveta fikcije i mašte prvo na papir (u vidu mojih ciljeva), a onda su se materijalizovali u stvarnom svetu. Prosto su se pojavili. Bez da sam ikome pričao o tome. To je siguran znak da zakon privlačenja funkcioniše. Ja sam, pomoću drugih ljudi, privukao te stvari u svoj život.
Prvi put sam potpuno svestan da smo rođeni za velika dela. Potrebno je samo da zamislimo želju, napišemo je na papir i verujemo. Tada će se čitav kosmos pokrenuti kako bi tu želju i ispunio.
Kako sam već napisao: „Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!“
Sada kada znam kako zakon funkcioniše, vreme je da u svoj život privučem one velike stvari koje mi izmiču dovoljno dugo.
