Месец: фебруар 2016.

Prosto sam fasciniram obrtom stavri. Jedna malena promena, a toliko toga se promenilo.

Naravno, to je prvi dan, posle proširivanja portfolija, da sam obilazio svoje stare kupce. Videćemo kako stvari stoje sutra. Možda je to samo sreća ili puka slučjnost. U svakom slučaju, provera tek predstoji.

Ja čvrsto verujem da se naporan rad isplati. To je jednostavno tako. Meni se bar uvek isplatio. I siguran sam da će se isplatiti i nadalje.

Uneo sam neke novine u prodaji. Počeo sam da svesno uživam u svemu tome. Ne osećam više onaj napor koji sam osećao do pre par dana. Počeo sam ranije da ustajem i ranije krećem na teren. To mi ostavlja dovoljno vremena za mentalnu pripremu. Nigde ne žurim, jer nigde ne kasnim. Svuda stižem malo pre vremena. To mi daje i mogućnost pripreme onoga što želim prodati kupcima. Tako mi samopouzdanje ostaje na visokom nivou čitavog dana.

Imam plan obilaski i striktno ga se držim. I beskrajno uživam u svemu tome. Ne shvatam kako sam mogao igde da stignem bez tog osećaja ispunjenosti. Svestan sam pomoći koju pružam kupcima na terenu. Pristajem i lično da nosim robu kupcu, kako bi ostvario bolju prodaju. I na taj način i planiram obilazak terena. Uvek ukalkulišem i to da je potrebno nekome odneti robu lično i tako postavim sutrašnji plan obilaska.

To jača vezu kupca i prodavca i izbacuje konkurenciju. Kupac postaje svestan tvoje pomoći i brige za njega, njegov biznis i profit i uzvraća ti to novom porudžbinom. Vau!

Jednostavno je da jednostavnije ne može biti.

Naravno, desetine knjiga o prodaji, marketingu, menadžmentu, komunikaciji, isto toliko stručnih članaka i seminara i to daje rezultate. Neophodnost ulaganja u sebe se konačno isplaćuje.

Opet, ostaje pitanje kako se takva promena desila preko noći?

Odgovor je da Jusein Bolt istrči trku na 100m za manje od 10s. To je nešto više od trenutka, a pripreme za to su trajale mesecima. I tako, preko noći, Bolt je postao najbrži na svetu, Đoković prvi reket sveta, Đorđević najbolji košarkaš…. A ja, ja sam postao bolji prodavac nego što sam bio! Tako, preko noći.

Šta će od tebe postati preko noći?

Zato uživaj u tome što radiš. To je preduslov vrhunskih rezultata. Bio bih slobodan da kažem da 50% pripreme posla treba da bude uživanje u poslu.

Spremi se da uživaš u svemu. Lepota je u oku posmatrača.

Prestani samo da gledaš i učini nešto. Lepota je ipak prolazna!

I nekako se pronalazim u ovim rečima. Krenula je nova promena u mom životu. Nisam promenio posao, ali sam promenio teritoriju rada. Sada sa istim brojem kupaca mogu da pravim duplo više prometa. Jednostavno je. Naporno sam radio na tome i na kraju došao do toga da dobijem bolje kupce.

Znam da se mnogi ,,menadžeri prodaje“ neće složiti oko ovoga, ali neminovno je da postoje kupci koji kupuju više nekog proizvoda od drugih. Uspeh je proizvod rada, ali je i uslovljen brojem kvalifikovanih kupaca u bazi. Glupo je negirati ovu činjenicu. Ipak, mnogi je namerno negiraju ili bar uspešno zamagljuju.

Sve u nameri da od svojih podređenih izvuku maksimum. Znam da je ovaj postupak krajnje pogrešan, jer se tako najlakše gubi veza sa realnošću.

U prilog tome govori i moja skorašnja aktivnost. Obilazio sam kupce svojih kolega i kod njih sam uspevao da pravim prosečno 100% bolji rezultat nego sa svojim kupcima. Ne verujem u to da imam više želje da radim za svoje kolege nego za sebe. Ostaje mogućnost da su njihovi kupci lakši za saradnju. Mada i to deluje mlako.

Jedino logično i stvarno objašnjenje je da postoje veći i manji kupci, dobri i lošiji. I tu je kraj svakkj raspravi.

Kako od loših kupaca, koje si dobio napraviti ove dobre? To je tema mojih sledećih istraživanja. Preliminarno ću reći da faktori poput vremena, konstantnosti u obilasku i menjanje svesti, svije i kupčeve, dovodi do rezultata.

Šta je sve potrebno da do te promene dodje, pročitaj u nekom novom postu.

Sve to već znam. Ali je osećaj uvek fenomenalan.

Znam da se većina ljudi teško nosi sa promenama. Isto tako znam da ih retko ko želi. Taj urođeni strah od nepoznatog nas koči u mnogim stvarima. Ponekad nas to štiti od loših stvari, a ponekad nas štiti i od dobrih.

A svet oko nas se permanentno menja. Užurbano skida svoju staru ljušturu i menja je novom. Niko nikada nije gurnuo ruku u istu reku. Panta rei.

Zašto se mi onda odupiremo promenama? Zašto se držimo starih stvari/ideja/ljudi/stavova kada jednostavno više ne funkcionišu? Zašto nam je poznato zlo lakše od nepoznatog dobra?

Odgovor na ova pitanja je individualan, ali najmanji zajednički sadržalac je lenjost. Ona naša stara krilatica :,,Pusti, dobro je!“ Jednostavno smo i suviše lenji da prihvatamo nove stvari. I to treba priznati sebi. ,,Može biti i gore!“ nas ubija vekovima. Zašto sada prestati?

Ja se ne vodim tom logikom. Imam neku svoju. Ne kažem da je nepogrešiva, ali me održava u glavnom toku. Daje mi mogućnost da utičem na sopstveni život i da permanentno pomeram granice. Dozvoljava mi da se menjam i prihvatam promene koje su svuda oko nas.

Borim se u ovim tubornim vremenima kako znam i umem. Plivam. Uspevam da se održim na površini. Sanjam širom otvorenih očiju. Želim i želje mi se ostvaruju.

Znam tajnu. Znaš je i ti samo je ne primenjuješ. Lakše je prihvatiti da kada nešto zamisliš to fizički i ostvariš, nego psihički. Čovek lakše prihvata činjenicu da može napraviti zid, kuću, auto, sijalicu nego napraviti psihičku promenu u svom životu. Teško je poverovati da samo željom možeš promeniti svet, sebe i čitav kosmos. Samo ako to svarno želiš i uporno radiš na tome.

Znam, tuzan je mir,
Porusen most, hladne ruke bez dodira,
Taj ponor bez dna, 
Humka od sna i izbrisan trag.
Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj 
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, 
poslednju rec, poslednji znak.

Milion godina rusi se svet,
Pescani grad, kise spiraju laz,
I moj osmeh je bol, nacrtan zid,
Ljubav, pesme i mir.

Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj 
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, 
poslednju rec, poslednji znak.

Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price, 
drugo jutro i znaj:

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price, 
drugo jutro i znaj:

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Oktobar 1864.