Месец: јул 2016.

Trudim se da držim reč. U zadnje vreme sam, pored svega što radim, intenzivirao objave na blogu. Valjda je došlo vreme da i ja napišem nešto pametno.

Danas me je od rada i naprezanja zabolela glava. Bukvalno. A ostao sam bez medikamenata za ublažavanje iste. U svakom slučaju, intenzivna bol se javila pošto mi je kijent porudžbinu koju smo trebali da realizujemo u ovom mesecu, prebacio za sledeći.
​
Valjda je to kupcima normalno. Ti se iscimaš, založiš, daš sve od sebe da im roba stigne što pre. Po njihovom zahtevu! I na kraju te ispale na najgori mogući način. Pošalju mail u kome se izvine i tako. To je to.

Znam da je svako od vas osetio ovo na svojoj koži po ko zna koliko puta do sada. I niko od nas nema adekvatnu reakciju na to. Ili ima? Voljan sam da čujem predloge u komentarima.

U svakom slučaju, ja prihvatim to tako i mastavim dalje. Trudim se da ne utiče na mene. Trudim se da imam „kratko pamćenje“, ali jednostavno nekada me telo izda i glava zaboli. Tako je. I ne mogu ništa promeniti, koliko god to želeo.

Ponekad, sam sebi ličim na ovu spodobu koju sam umetnuo na početak teksta. Stoji tu kao podsećanje na ove dane. Ono „kada si gladan, nisi sav svoj“ i sl. I ja sam gladan prodaje. Gladan sam dobrih kupaca koji ne prave probleme. Poruče robu, preuzmu je i uredno plate. To je to. Nema neke mudrolije. Kao u supermarketu.

Samopouzdanje je deo stanja. Znanje se podrazumeva.

Univerzum VUČE PRVI POTEZ!!! Ti ne kontrolišeš šta će se desiti, kontrolišeš kako ćeš reagovati na to.

Izbaciti reč ALI i umesto nje koristiti rečicu I. U pozitivnoj psihologiji ALI je rečica brisanja ili poništavanja predhodno rečenog.

Ne slušati savete drugih ljudi. Možda nemaju uvid u to što radiš.

Različiti prodavci imaju različiti pristup kupcima, jer poznaju svog kupca. Priča se prilagođava kupcu.

U prodaji je bitno imati „kratko pamćenje“! Psihološki si aktivan samo u tom trenutku. Bitno je naučiti iz predhodnog iskustva i koristiti to znanje u novoj situaciji. Nikada ne treba odustajati.

MORAŠ DA SE MENJAŠ I MORAŠ DA UČIŠ! U SUPROTNOM, ŽIVOT ĆE PROLETETI PORED TEBE. BIO POSLODAVAC ILI RADNIK.

Prodaja je ujedno spojena umetnost i nauka. Veština koja se stiče rođenjem, učenjem, vežbanjem i permanentnim privikavanjem na tržišne oscilacije. Prodaja je egzistencija, organ za disanje civilizacije od prvog trenutka.

Tim motivacija.weebly.com

Nisam mogao da odolim. Ovo je jedan od boljih motivacionih tekstova koje sam pročitao u zadnje vreme. Naravno, nije moj i prenosim ga u potpunosti:

Nova opsežna studija ukazala je na najefektivniju motivacionu tehniku za poboljšanje sveukupnog rada – i neverovatno je laka. Kada kažete sebi “Ja to mogu bolje” – to ima najefektivniju moć da poboljša bilo koji zadatak, kažu britanska istraživanja.
Kompleksna studija je urađena u junu 2016. godine, i obuhvatila je čak 44.000 ispitanika (obično ih ima oko 300). Glavno pitanje na koje su istraživači hteli da odgovore je: Koje psihološke osobine su povezane sa najboljim poboljšanjem izvršenja zadataka?
Došlo se do sledećih zaključaka:
NAJEFEKTIVNIJA MOTIVACIONA TEHNIKA JE kada sami sebe bodrite. I to najčešće rečenicom „Ja to mogu bolje“.

Isprobane su tri motivacione metode u eksperimentu:
1. Kada sami sebi govorimo, kada se bodrimo (unutrašnji dijalog). Primer za to je kada sami sebi govorite – Ti to možeš, budi jak/a, ili Moram da izdržim, i sl.
2. Zamišljanje (vizualizacija za probu određene situacije). Na primer vežbate pred ogledalom mogući intervju za posao.
3. Planiranje “ako-onda” (strategija za suočavanje sa neuspesima). “Ako dobijem otkaz, radiću i manje plaćen posao dok ne naiđe nešto bolje.”
Istraživači su došli do zaključka da motivaiono samobodrenje (“Mogu to bolje sledeći put”) vodi do optimalnog rada tokom sledećeg zadatka. Interesantno, “planiranje ako-onda” je najmanje uspešna motivaciona tehnika.
Kako je profesionalan atleta, Kristofer Bergland (Christopher Bergland), koji se upisao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda, primenio ove motivacione tehnike.
“Znam iz prve ruke da je bodrenje sebe br.1 po efektivnosti motivisanja. Mogu slobodno da kažem da sam master u bodrenju sebe i to mi je omogućilo da postignem neke uspehe, kao što je pobeda na najdužem non-stop triatlonu na svetu (“Triple Ironman”, 3.86 km plivanja, 180.25 km bicikliranja i 42.16 km trčanja) i to tri godine zaredom,” kaže Bergland.
Osim što se fizički pripremao, Kristofer je godinama vežbao svoje unutrašnje dijaloge. Što je bolje sebe ubeđivao i ohrabrivao, to je mogao da postigne više i brže od drugih.
“Nikad sebi nisam rekao ništa što bi moglo da mi naškodi tokom takmičenja, niti sam sebi govorio “Ja sam najveći!”. Najvažnije pravilo kod bodrenja samog sebe jeste da nijednog trenutka ne mislite da ste nesposobni da postignete bilo kakav realan atletski cilj, da se ne potcenjujete,” piše Bergland.
On dalje opisuje kako je svoju inspiraciju pronalazio u knjigama, trudeći se da zapamti citate i izreke, koji će ga ohrabrivati, i koje će koristiti kao mantre u budućim takmičenjima.
Bergland dalje savetuje da sebi ne postavljamo previsoke ciljeve i da se ne zatrpavamo motivacionim govorima jer ćemo se naći u velikoj trci. “Nikada nisam bio zadovoljan. Suviše motivacionog bodrenja samog sebe stvorilo je vrtlog nezadovoljstva. Kasnije sam morao da se odmorim od svih tih sportskih takmičenja i da promenim svoj unutrašnji dijalog i kažem sebi: “Ja sam u redu, baš takav kakav sam.” Tako sam naučio da živim u trenutku i da budem zadovoljan – što je ključ za dugovečnost i za zdrav, srećan i balansiran život.”

Pa rekao bih konačno gotov. Rad na ovom porodičnom znamenju je potrajao, poprilično dugo. Prošao je kroz razne faze izrade, menjanja, dorade… Sada mislim da je konačno gotov. Uražen je po svim heraldičkim pravilima i ostaje jedino sa se sertifikuje.

Iskreno, ponosan sam na samog sebe. I to samo iz razloga što sam istrajao i konačno došao do cilja. Realno, ništa nije bilo na mojoj strani. Ali sam uprkos tome, uspeo. Evo ga u punoj svojoj snazi i lepoti.

Zato kažem da je upornost majka svakog uspeha. Ako nešto započneš, trudi se to i da završiš. Neke stvari imaju rok kada treba da budu urađene. Opet, neke druge stvari ne. To ne znači da ih ne treba uraditi. Naprotiv. 

Fleksibilnost u krajnjem roku treba da bude izazov, nikako razlog za odustajanje ili odlaganje u nedogled. Ja nisam odlagao ovo u nedogled, ali je ipak trajalo dovoljno dugo. Moja mana je to što me ovakve stvari, kada ih uradim, drže dan ili dva. Nakon toga već želim nešto da promenim i to radikalno. Porodični grb je nešto što ne potpada pod tu kategoriju. Jednom kada se usvoji, ostaje generacijama na dar.

Iskreno, to mi je stvaralo malo opterećene, jer nosim odgovornost i za buduće generacije. Naravno, tako je sa svime što radim. Ipak, sa nasleđem treba biti obazriv. U svakom slučaju, sada je završen. Mogu da nastupe male, kozmeičke promene, koje su dozvoljene, ali suštinski, to je to. To sam ja. To je grb koji simbolizuje mene i moje životne principe. To je ono što me nikada neće postideti, već će me učiniti ponosnim što ostaje budućim generacijama.

Neka im je u amanet!

Ima uspona i ima padova. Zahvaljujemo se Đokoviću jer je dao sve od sebe!
I kada popeđuje i kada gubi, mi smo uz njega. Razumemo!

Nije lako uvek davati 150%. Nekada mora da dođe i pad. Ipak, kada se slegne sva prašina i kada se pogase sve lampe pamtiće se samo uspesi!

Niko se neće sećati koliko puta so pao. Brojaće se samo koliko si puta ustao i nastavio dalje!

​Zato je Đoković najveći. Ne zbog osvojenih turnira ili broja pobeda, već zbog broja puta kada je pao, ustao i nastavio dalje. Nije dozvoljavao da ga išta zaustavi. Za svaki problem je pronašao rešenje!

Voli posao koji radi i daje sve od sebe zato je najbolji!

I naravno da smo svi uz njega, jer nam treba neko da nam pokaže za šta smo stvoreni. Neko ko može da pomeri sopstvene granice i pokaže svakome od nas da to možemo i mi. I biće uspona i padova i kiše i lošeg vremena. Da li će nas to zaustaviti? Da li ćemo odustati zbog jednog poraza, koliko god da je on bolan? Da li naši snovi zavise od jednog neuspeha?

Siguran sam da je svako od nas veći i bolji čovek nego što ikada i pomisli! Svi smo mi satkani za velika dela, da li ćemo ih ostvariti? To samo od nas zavisi!

Ja sam odlučio da istrajem i ostvarim svoje snove. I bilo je teško i biće teško. I put nije prav, pun je krivina i stranputica. Ali znam da sam ga sam odabrao, jer je to moj put! I nema prečica!

Zato pozdravljam najboljeg među nama, istinskog heroja koji je veliki i u pobedama i u porazima.
​Đokoviću živ nam i zdrav bio!