Година: 2026.

Објављено дана од

Pad

Pad

Pad

Kada padneš, niko neće doći da te spasi. Moraćeš da se sa svim izboriš sam. Potpuno sam. Da, biće ljudi oko tebe, ako imaš sreće. Imaćeš i podršku od onih koji te stvarno vole, ako je neko ostao tu kraj tebe. Ali zapravo, bićeš potpuno sam. Sam sa sobom. U najmanju ruku, biće to priprema za sudnji dan. Da, to je onaj trenutak kada staneš pred vrhovnim bićem i čekaš presudu po onome što si do tada radio. Po onome što je ostalo iza tebe. Po tragu po kom te prepoznaju.

Strašno je, a ujedno i na neki način lepo. Naravno, ako si do tada radio sve kako treba. Za nas koji smo svesni sopstvenih grešaka, pad ima neka sopstvena pravila. Nije bitno koliko padaš, nego koliko puta ustaneš, otreseš prašinu i nastaviš dalje. Ali to onda nije pad. To je više trka sa preponama. Dugoprugaška trka sa preponama. Skoro maratonska.

Pucanj pištolja i krenula je trka. Ako si trenirao dovoljno dugo, to postaje automatska radnja. Dva koraka pa skok, dva koraka pa skok, dva koraka pa skok. I tako u beskraj. Ili beskraj beskraja. Ili, možda, u beskraj beskrajnog beskraja. Dva koraka pa skok. Nekako robotski. Nekako beskrajno mašinski.

Ali ti si čovek koji je samo poprimio obrise mašine. Tu, na granicama poznatog univerzuma, gde se prepliće mašta i stvarnost, počinje zona sumraka civilizacije ljudi i počinje era civilizacije robota i veštačke inteligencije. Zona mraka.

Kažu to je samo alat, ali duboko u sebi ti znaš da je to oružje koje će se svakog trenutka okrenuti protiv tebe. Kao kuče koje hraniš da te ujede na kraju. I to ne zato što ga je neko hranio više ili bolje, već zato što je većin delom tog stvorenja mrak. Onaj crni, najmračniji, daleki, najdublji.

Što me vraća na početak priče o padu. Kada padaš, padaš u taj mrak. Robotski, mašinski, bezgranični. Najmračniji poznati mrak. Crna rupa svih mračnih mesta koje možeš da zamisliš. Najdublja crna tačka koja postoji. Mesto koje usisava samo postojanje.

Pad.

U takvo mračno i duboko mesto. Kraj svih svetova. Mrak na kraju mraka. Prestanak postojanja. Dno tako duboko da prelazi na drugu stranu, drugu dimenziju ili čak, drugu stvarnost.

Nestanak.

Posle tame dođe svetlo.
Nastavi da se boriš!

 

 

Објављено дана од

Korak unazad

Korak unazad

Svakodnevna rutina

Kada svakodnevno trčiš i juriš i nemaš vremena ni za šta drugo, smatraš se zauzetim i uspešnim. Svima sa strane deluje da imaš neku magičnu formulu kojom se tajno služiš dok jezdiš kroz hrpu svakodnevnih obaveza. Za njih, u odnosu na tebe, kao da vreme teče sporije. A tebi, kao da curi, kao da nestaje.

Razapet između mailova, poziva, obilazaka i svakojakih ljudi koji  imaju neke svoje ideje, planove i ciljeve, ti samo pokušavaš da nađeš svoje mesto. Ali, paradoksalno, sve što se brže krećeš sve manje imaš vremena za sebe i za stvari koje te čine srećnim. Postao si sprinter koji nema vremena da uživa u trci, jer pre nego li postaneš svestan, ona se već završila. Pucanj pištolja i kraj. I tako dan za danom, mesec za mesecom i prođoše godine.

Svakome od nas se to dešava i većina više i ne zna kako da izađe iz svega toga. Postali smo mašine bez osećanja koja izvršavaju unapred napisan kod. Beskonačno dug kod. Ali dođe trenutak kada više ne možemo napred. Stigli smo do zida – fizičke ili psihičke barijere koja nam ne dozvoljava kretanje napred.

Korak unazad

Zato je vreme za radikalne poteze. Moramo da stanemo i kako god to strašno zvučalo, moramo da napravimo korak unazad. Da shvatimo gde smo i zašto smo tu gde jesmo. Da udahnemo, spustimo loptu i razmislimo šta dalje.

 

Taj korak unazad ponekad stvara privid nazadovanja u karijeri ili u životu uopšte. Teško nam pada i u većini slučajeva ne ostane neprimećen od strane našeg oktuženja. Kao da su svi čekali taj momenat kako bi likovali. Pao si, hahaha!

Ali, to je ono što nam je preko potrebno kako bi ponovo pronašli svoj put i sebe na tom putu.  Silazak stepenik ili dva niže, ne mora da znači strmoglavi pad ili neuspeh, kako god izgledalo u prvom trenutku. To je tačka koja nas redefiniše i sprema za nove izazovnije projekte i izazove.

Pad pre rasta

Dugo sam mislio da je floskula da se iz rasta ništa ne može naučiti, dok pad pokazuje naše najslabije karike i tanka mesta. Pad je pravo vreme za učenje i ispravljanje grešaka nastalih svakodnevnim previdima.

Važnost pada ne možeš shvatiti odmah, jer izaziva jaku emotivnu reakciju zbog straha od nepoznatog, kao i zbog straha od gubitka. Osećaj da ti tlo izmiče pod nogama je jedan od dva iskonska straha sa kojim se svako od nas rodio. Svakako, značaj tog trenutka ćeš moći da uvidiš znatno kasnije, kada shvatiš zbog čega se to dogodilo.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Ja sam lično prolazio kroz ovakve nenamerne događaje više puta. I svaki put sam na samom početku imao isti osećaj šoka i neverice. Koliko god puta da ti se dogodi u životu, nikad nisi spreman za ponovni. Jer nijedna situacija nije ista sa predhodnom, niti su iste okolnosti. Jedini isti osećaj je osećaj bespomoćnosti kada počne pad. Kao da neko izvlači tepih ispod tvojih nogu nenadanom jačinom. Jedino što možeš tada je da se pomoliš da pad što kraće traje.

Na kraju krajeva, nije važno koliko puta padneš, vašno je koliko puta ustaneš, otreseš prašinu sa sebe, zaceliš rane i nastaviš napred! Jer pre svakog velikog uspona, život nas testira i proverava da li smo spremni da dosegnemo nove visine ili ponesemo više tereta nego ikada pre.