Објављено дана

Donesi pravu odluku

Donesi pravu odluku

Nelagodnost pred odluku

Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.

Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.

Kako spolja, tako i iznutra

Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.

Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.

Završi započeto

Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.

Ranija iskustva i uspesi

U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.

Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti

Veštine koje sam stekao su trajne

Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.

Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.

Oklevam

Oklevam.

Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za  odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.

Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.

Ja to mogu

Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.

Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!

Објављено дана

Beskrajna edukacija

Beskrajna edukacija

„Gde da kreneš u ovo strašno doba, nemaš gde…“

Nezadovoljstvo u sebi

Iako osećam ogromno nezadovoljstvo u sebi, nastavljam. Pun sam besa i gorčine. Teško uspevam u onome što naumim. Ipak, borim se. Idem napred. Znam da sam na pravom putu. Cifre to pokazuju, a cifre nikada ne lažu.

 

Sales statistics

 

Svestan sam da put kojim hodim nije lak. Nije ni kratak. Ali je moj. Moram proći njime. Ne znam šta me čeka na njegovom kraju, ali naslućujem. Zato znam da moram proći sve teškoće koje me čekaju. Jedino tako ću znati šta mi je činiti kada stignem na kraj.

Okolina

Ne sviđa mi se svet kroz koji prolazim. Klima se menja, predeli se menjaju, ali mi najviše smeta to što ljude koje sam znao gotovo da ne mogu više da prepoznam. Oni su se najviše promenili, a na prvi pogled ostali potpuno isti.

 

Vreme neumitno teče, prolazi. Možda sam ostvario neke svoje snove, ali ih nisam završio. Jednostavno, takav je proces. Kroz njega sam želeo da postanem bolja osoba, ali nisam siguran da sam uspeo u tome. Previše mana i rupa za tako nešto. Opet, znam da sam se i sam potpzno promenio, više puta.

Cilj nije konačan

Naučio sam da je cilj destinacija, a dolazak do cilja avantura vredna napora. I zato hodim svojim putem i nastavljam dalje. Zbog nekih grešaka se i sada kajem. Opet, iz mnogih sam naučio vredne lekcije. Mnoge svoje greške vidim kao izazove koji služe da me nečemu nauče ili da me od nečega oduče. Da mi promene način razmišljanja i gledanja na stvari i događaje.

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Jedan neprekidni trenutak koji ima svoj kraj. Ili nema. Ma koliko razumemo pojam, čovekov um ne može da pojmi beskraj. Nije za to sazdan, bar ne u ovom svetu. U drugoj ravni možda ova znanja koja stičemo nose neku drugu logiku ili će se koristiti na drugi način. Ako nešto i možemo poneti nadalje, to je iskustvo. Način reagovanja u određenim situacijama. Naš popis stvari i događaja i kako smo ih mi razumeli i prihvatili. I najvažnije kako smo reagovali, koju smo emociju pokazali.

Teži način

Zato ne radim stvari na lak način. Nema tu izazova. Nema tu razmišljanja i korišćenja moždanih vijuga. Nema tu važnih životnih lekcija koje vredi naučiti. 

Shvatam da je tako zarad višeg cilja. Na taj način ostavljamo svoj trag u sećanju ljudi koji ostaju iza nas. Uticaj koji izvršimo, iskustvo koje prenesemo, biće neprekidni lanac učenja i razvoja. Edukacija za neke nove veštine koje su pojedinci razvili pre ostalih. Jedino tako možemo napredovati svi zajedno.

Jedino tako možemo beskrajno dugo živeti.

Potpis autora: Dragan Jovanović