Објављено дана

Uspeh je timski igrač

Uspeh je timski igrač

Kako ostvariti svoje snove?

„Ne možeš usrećiti sve, nisi tekila.“ Nepoznati autor

Negde sam pročitao da kada počneš da ostvaruješ svoje snove, ostaćeš bez velikog broja ljudi oko sebe. Neki će otići zbog manjka vremena, neki zbog toga što ne mogu da te prate, a neki će jednostavno biti ljubomorni.

Kada sam doneo čvrstu odluku da krenem da ostvarim jedan od svojih najvećih snova, gotovo istovremeno sam ostao bez ljudi u svom okruženju za koje sam mislio da su mi pravi prijatelji. Ne ulazim u njihove razloge, ali prosto prenosim sopstveno iskustvo. Shvati da je to neminovnost i prihvati je što je moguće bezbolnije.

Sam, ali ne i usamljen

Svako ko kreće u avanturu, nije svestan da je uz njega tek mali broj ljudi, jedan ili dvoje maksimalno. Ja sam srećan zbog činjenice da me supruga podržava u tome što radim, ali sam i dalje potpuno sam. Svaka pobeda i svaki poraz su lično moji i teško mi ih je podeliti sa drugima.

Sa prijateljima sam se razišao, a supruga nije deo tog filma. Ima ona svojih briga i nedaća, za koje ima moju podršku, ali je i ona sama u tome što radi. Jednostavno je tako. Svako ko to shvati, na pravom je putu. Na putu uspeha.

Uspeh traži žrtvu

Na žalost, uspeh traži posvećenost i žrtvovanje. Bar u prvo vreme dok stvari ne postaviš na svoje mesto. A ako to uradiš na pravi način i napraviš sistem koji funkcioniše i bez tebe, onda si stvarno uspeo.

Paradoksalno, za tako nešto ti treba tim ljudi koji dele tvoju viziju. Sam na putu, a opet, moraš se okružiti ljudima koji te razumeju, shvataju i dele tvoju viziju uspeha. Pri tome svesno žrtvuju sopstveni uspeh kako bi tebi pomogli da uspeš.

Gde konstantno grešim?

Ja sam skoro pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. I shvatio sam zašto predhodnih puta nisam uspeo. Nisam imao potrebno znanje, iskustvo, viziju i tim. Zapravo, nisam ni imao biznis, već sam bio samozaposlen, pogrešno verujući da je to zapravo biznis. Bio sam najjača i najslabija karika istovremeno. Na kraju je moralo doći do pucanja.

Staro znanje te dovede do određene pozicije, ako želiš napredak, moraš da stekneš novo znanje i nove veštine. Bez toga, večno ćeš se vrteti u krugu ili tapkati u mestu.

Da bi izgradio stabilan biznis, prevashodno moraš naći način da napraviš novac. Kada imaš dovoljno novca, treba izgraditi tim vrhunskih profesionalaca koji će ti pomoći da ostvariš svoju viziju. Naravno, sve dok se to uklapa u njihovu viziju.

Paradoksalno, ali je tako.

Sam po sebi, uspeh je paradoksalna stvar. Zato se veliki broj ljudi oseća neuspešnim. Teško im je da pomire nepomirljive razlike koje su svakodnevno prisutne. Teško je biti sam na putu, a opet i u timu. Teško je zarađivati na razlici u ceni koju prave drugi ljudi. Teško je dugovati, a ujedno i imati novca.

Uspeh sam po sebi je lako uočljiv i prepoznatljiv. U roku od nekoliko minuta možeš prepoznati uspešnu osobu, iako ne moraš da znaš o čemu se zapravo radi. Kada gledaš vrhunske sportiste, vrlo lako primetiš one najuspešnije i bez gledanja poretka na tabeli. Uspeh je vidljiv i jasan.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Više neuspešnih daju više uspešnih?

Sa druge strane, mnogo je više neuspešnih nego uspešnih. Zašto?

Neki kažu da je to prirodna raspodela stvari, Gausova kriva, Paretovo pravilo, Marfijevi zakoni… Ništa od toga ne objašnjava zašto je neko uspešan, već samo konstatuje da jeste.

Za uspeh je potrebna osoba određenog kalibra, želje i volje za uspehom, ali i tim ljudi koji će da brinu da ta osoba u potpunosti iskoristi svoj potencijal. Bez pravog tima i podrške, svi smo osuđeni na prosečnost.

Zato pažljivo biraj svoj tim. On je onaj prstohvat vilinske prašine koji pravi razliku i čini da, gledano sa strane, sve izgleda kao čista sreća ili magija.

Објављено дана

Osamostaljenje

Osamostaljenje

Niz loših događaja

Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.

Osamostaljenje.

Došao je taj trenutak da sve karte bacim na sto i idem na sve, ništa već imam. Podižem ulog, jer ovoga puta se kladim na sebe. Mogu da izgubim, ali sam siguran da mnogo više mogu da dobijem. Ono što mogu da izgubim je privid stvarnosti koji me predugo drži u mestu.

Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.

Mišljenja drugih ljudi su njihova mišljenja

Neki će reći da srljam, neki da kasnim, a ja kažem idem svojim putem. Možda je moglo drugačije u nekoj paralelnoj dimenziji. U ovoj nije. Morao sam da steknem iskustvo, pozicije, poznanstva i pre svega da se dovoljno okuražim da pođem ovim putem.

Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.

Život traži promenu

To je iziskivalo drastične mere. Prvo sam završio posao koji je donosio dobar deo prihoda za mene i moju porodicu. Svesno sam to uradio jer je postao prepreka jednom od mojih vodećih ciljeva – finansijskoj nezavisnosti. Robert Kiosaki voli da kaže da je plata mito koji nam daju kako ne bi ostvarili svoje snove, već pomogli drugima da ostvare njihove snove!

Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.

U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.

Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!

Moj put

Pa ovo je moj put. Niko drugi ne hodi ovim putem osim mene. To što se drugima dešava je deo njihovih života i njihovog puta, a ne mog. Možda se meni dogodi i nešto slično, ali neću razmišlajti o tome negativno. Pusiću da se prvo dogodi, ako se dogodi. A onda ću se suočiti sa tim u datim okolnostima i sa svim raspoloživim sredstvima.

Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.

Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.

Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!

Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?

 

Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“

 

Објављено дана

Donesi pravu odluku

Donesi pravu odluku

Nelagodnost pred odluku

Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.

Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.

Kako spolja, tako i iznutra

Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.

Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.

Završi započeto

Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.

Ranija iskustva i uspesi

U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.

Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti

Veštine koje sam stekao su trajne

Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.

Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.

Oklevam

Oklevam.

Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za  odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.

Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.

Ja to mogu

Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.

Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!

Објављено дана

Beskrajna edukacija

Beskrajna edukacija

„Gde da kreneš u ovo strašno doba, nemaš gde…“

Nezadovoljstvo u sebi

Iako osećam ogromno nezadovoljstvo u sebi, nastavljam. Pun sam besa i gorčine. Teško uspevam u onome što naumim. Ipak, borim se. Idem napred. Znam da sam na pravom putu. Cifre to pokazuju, a cifre nikada ne lažu.

 

Sales statistics

 

Svestan sam da put kojim hodim nije lak. Nije ni kratak. Ali je moj. Moram proći njime. Ne znam šta me čeka na njegovom kraju, ali naslućujem. Zato znam da moram proći sve teškoće koje me čekaju. Jedino tako ću znati šta mi je činiti kada stignem na kraj.

Okolina

Ne sviđa mi se svet kroz koji prolazim. Klima se menja, predeli se menjaju, ali mi najviše smeta to što ljude koje sam znao gotovo da ne mogu više da prepoznam. Oni su se najviše promenili, a na prvi pogled ostali potpuno isti.

 

Vreme neumitno teče, prolazi. Možda sam ostvario neke svoje snove, ali ih nisam završio. Jednostavno, takav je proces. Kroz njega sam želeo da postanem bolja osoba, ali nisam siguran da sam uspeo u tome. Previše mana i rupa za tako nešto. Opet, znam da sam se i sam potpzno promenio, više puta.

Cilj nije konačan

Naučio sam da je cilj destinacija, a dolazak do cilja avantura vredna napora. I zato hodim svojim putem i nastavljam dalje. Zbog nekih grešaka se i sada kajem. Opet, iz mnogih sam naučio vredne lekcije. Mnoge svoje greške vidim kao izazove koji služe da me nečemu nauče ili da me od nečega oduče. Da mi promene način razmišljanja i gledanja na stvari i događaje.

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Jedan neprekidni trenutak koji ima svoj kraj. Ili nema. Ma koliko razumemo pojam, čovekov um ne može da pojmi beskraj. Nije za to sazdan, bar ne u ovom svetu. U drugoj ravni možda ova znanja koja stičemo nose neku drugu logiku ili će se koristiti na drugi način. Ako nešto i možemo poneti nadalje, to je iskustvo. Način reagovanja u određenim situacijama. Naš popis stvari i događaja i kako smo ih mi razumeli i prihvatili. I najvažnije kako smo reagovali, koju smo emociju pokazali.

Teži način

Zato ne radim stvari na lak način. Nema tu izazova. Nema tu razmišljanja i korišćenja moždanih vijuga. Nema tu važnih životnih lekcija koje vredi naučiti. 

Shvatam da je tako zarad višeg cilja. Na taj način ostavljamo svoj trag u sećanju ljudi koji ostaju iza nas. Uticaj koji izvršimo, iskustvo koje prenesemo, biće neprekidni lanac učenja i razvoja. Edukacija za neke nove veštine koje su pojedinci razvili pre ostalih. Jedino tako možemo napredovati svi zajedno.

Jedino tako možemo beskrajno dugo živeti.

Potpis autora: Dragan Jovanović