Објављено дана

Martovski, u pravo vreme!

Martovski, u pravo vreme!

 

Stiglo je proleće, a još nije.

Da li postoji u realnosti nešto što zovemo previše posla? U sistemu u kome radimo, svakodnevno želimo da budemo bolji i da više zaradimo. To nije moguće bez većeg broja klijenata i većeg obima poslovanja. Otud i pitanje sa početka posta.

 

 

Fizički, osećam zamor, dok mentalno razmišljam kako su januar i februar „krnji meseci“ gde je svaki, pa i najmanji klijent, više nego dobrodošao. A kako se hladno vreme nastavlja i u martu, možda treba razmisliti o promeni prodajne strategije, a ne žaliti zbog viška klijenata.

I mart je pri kraju.

Razapet između dve suprotnosti, privodim i ovaj mesec kraju. Ostalo je još nekoliko dana, ali pregurao sam veći deo posla. Čak bih bio slobodan da kažem da je ovo jedan od najboljih martova od kada poslujem. Ali sačekajmo zvanične rezultate.

 

 

Pišem ovaj post, kao i mnoge pre njega, sa idejom da se sve može postignuti čak i prevazići. Ukoliko sam ja to mogao, onda svako može to da uradi. Isto, pa čak i bolje od mene. Nekada su male promene u razmišljanju dovoljne za velika dela na terenu. Prava reč je „usuditi se“.

Pa, usudi se!

Za puno stvari sam mislio da su nemoguće, dok se nisam usudio da ih uradim. Sve što sam do sada uradio, zahtevalo je odluku, fokus i posvećen rad na tome. Ništa više, ali ništa ni manje od toga. To je tajna uspeha u tri koraka, mada nekome treba čitav život da ta tri koraka implementira u ono što radi. Začudio bi se koliko ljudi nikada ne donese odluku da nešto uradi ili promeni u svom životu. Velika većina se boji promena, ali su ljudi prosto i lenji da bi napravili veliku promenu.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Sve dok nešto funkcioniše, ne treba menjati. Svakako, ali samo ako si potpuno zadovoljan dobijenim rezultatima. Ipak, često nije tako. Svi znamo šta treba uraditi, kako i koliko I u kojoj meri.  Opet, većina nas ima tendenciju da baš to ne uradi. Lakše je smisliti izgovor nego se uhvatiti u koštac sa promenama.

Sam svoj uzor

Sam sam sebi primer o svemu što pišem, iako znam da se slično ponaša velika većina ljudi. Ja uvek sebe uzimam za primer. Ako sam ja postigao uspeh, onda svako može da postigne još veći uspeh. Znam svoje slabosti. Zato i znam da je to što pišem 100% iskreno i 100% tačno. Čitaoci to osećaju i onda mogu lako da se identifikuju sa napisanim. Isto tako mogu i da promene nabolje stvari u svom životu.

 

Nove, elegantne kožne cipele

 

Ne kritikuj čoveka pre nego li obuješ njegove cipele. Beker

Koliko god mi se zgustio raspored ovih dana, bilo je vremena i mesta da pustim pokoju objavu. Međutim, lakše je bilo da prevrćem internet u potrazi za razonodom. Hiljade klipova, prepirke sa nevažno ljudima i razno gubljenje vremena po društvenim mrežama. Umesto toga, mogao sam da uradim nešto svrsishodno u svom životu.

Svrsishodnost.

Konačno, danas sam uzeo i sredio sajt da bude smislen i koliko toliko updejtovan informacijama. Pa to meni koristi, a ljudima olakšava pretragu i potragu za stvarima koje ih interesuju. Ne moraju stalno da nailaze na zid ili nepotpune informacije.

 

 

Vreme je.

Jeste to zahtevalo dosta vremena, ali svakako bih deo tog vremena proveo na loš način od koga neko drugi ima koristi. Ovako, za sada, osećam zadovoljstvo što sam izvršio jedno veliko prolećno čišćenje svoje internet prezentacije. Nekada su i sitnice dovoljne za dobro raspoloženje. A pored toga su i svrsishodne.

Veliki uspeh

Svi mi sanjamo o velikom uspehu. Često previdimo činjenicu da veliki uspeh dolazi posle niza malih, pojedinačnih pobeda koje na kraju udruže svoju energiju i prevaziđu sva očekivanja. Sinergija.

 

 

Usudi se da umesto da sanjaš velike snove, realizuješ velike ciljeve. J. K. Rolling

Kada analiziraš uspešne ljude u bilo kojoj oblasti, shvatiš da uspeh nije došao preko noći. Prosto je potrebno vreme da se čovekov um setuje na uspeh. Kako bi se to danas popularno reklo, potrebno je da se napravi pobednički majndset. Moraš ući u zonu. Onaj momenat kada sve u tebi klikne, sve legne na svoje mesto,  a ti ostvaruješ svoje snove. Letiš kroz etar.

 

 

Pravi put je često krivudav. Nepoznati autor

To je momenat kada znaš da si na pravom putu, iako si u magnovenju. Da znaš tačno šta radiš, a vode te čisti instinkti. Da te prate svi oko tebe, iako ne znaju da objasne zašto, ali te ipak prate. Zuji ti u ušima, toplina ti je u grudima, nestaju sve poteškoće. I kada nešto ne radiš kako treba, i to se uklapa u plan. Naučne životne lekcije, shvataš, zbog čega tačno si morao da ih naučiš.

 

 

U zoni si. U fokusu si. U jedinstvu sa čitavim svemirom i sa samim sobom. Sve što si do sada radio, spremalo te je za taj trenutak. Odličan osećaj koji ne umeš da opišeš drugima.

To je jedan martovski u pravo vreme! To si ti!

 

Објављено дана

Porazi i pobede

Porazi i pobede

Porazi

Odgledao sam Đokovićev tenis meč koji je izgubio od Italijana Sinera. Vrhunski meč na veoma visokom nivou. Mada, osećaj je da Novak nije bio u svom najboljem izdanju večeras. Svakako, nerviranje i sveopšti smor mi prožima čitavo telo, dušu i unutrašnje biće.

 

 

Suludo sam potrošio svojih 3 i po sata. Nerealno. Za to vreme sam mogao toliko toga da uradim, a kukam da uopšte nemam vremena. Imam, ali ga trošim na stvari koje nekim drugim ljudima donose novac, a ne meni.

 

 

Kolaps sistema

I nije bitan samo novac, da me neko ne bi pogrešno shvatio. Mogao sam nešto da uradim što bi bilo društveno korisno. Mogao sam da radim na novoj knjizi. Mogao sam da prevedem neku od starih na engleski jezik i okačim na Amazon. Mogao sam da se nađem sa nekim i popričam. Mogao sam puno toga, ali sam izabrao najjednostavnije moguće rešenje.

 

 

Tri i po sata sam blejanja u monitor i meč se, na kraju, nije završio onako kako sam priželjkivao. Užas.

A pisao sam o tome u svojoj knjizi o upravljanju vremenom. Upozorio sam sebe i druge da nam vreme kradu male, nebitne stvari i ako njih izbegnemo možemo postići puno toga. Tri i po sata svog života sam ugradio u teniski meč koji mi nije doneo nikakvu satsisfakciju, čak naprotiv. Izazvao je čist revolt.

Unutrašnja lavina

A onda je revolt pokrenuo lavinu. Krivice i griže savesti, naravno. Proganja me misao o uludo utrošenom vremenu, koje sada ne mogu da vratim.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Sve i da uzmeš vreme za odmor i relaksaciju, posle napornog dana, osećaj krivice mi je trenutno ogroman. Kada Đoković izgubi meč, otvore se sva kritička vrata ovog sveta, samo što se kod mene ta kritika usmeri ka meni, a ne ka njemu. U mojoj glavi je miting protesta na sve teme kojih možeš da se setiš. I ogroman osećaj krivice da je trebalo nešto drugo da radim za to vreme.

 

 

Šta god korisno da sam uradio, bilo bi bolje. Čak i da sam pogrešne stvari radio, ali uradio, imam utisak da bi me manje savest pekla. Svestan sam činjenice da nekada moraš i da usporiš i da promeniš fokus, ali …

Šamar kao šaman

Nadasve, danas sam saznao da je jedan od mojih klijenata od početka godine prodao stotinak viljuškara širom Srbije. A ja kuburim sa prodajom točkova za iste. Da prevedem, vrednost viljuškar je nekoliko hiljada evra, a vrednost točka nekoliko desetina evra. Što samo znači da treba prodavati velike i skupe stvari. Ali o tome ću kasnije.

 

 

Trenutno, došao sam do ideje da nisam dovoljno posvećen poslu. Pored toga što prodaja ide otežano, polako kapiram da prodajem pogrešne proizvode. I da je vreme da to i promenim. A najbolje vreme da nešto počneš je bilo pre dvadeset godina. Drugo najbolje vreme da nešto počeš je sada!

Pun entuzijazma, ako sutra smognem snage da ustanem iz kreveta, krećem u nove radne pobede. Makar da postavim stvari na pravo mesto. Što savetujem i tebi. Prioriteti, pre svega.

Објављено дана

Uspeh se vidi

Uspeh se vidi

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava

 

Prolazi lagano još jedan vikend. Manje-više, prošao je prilično ispunjeno. Juče smo obišli drugaricu koja je odlučila da, za današnje pojmove, živi veoma izolovano i daleko od sveta. A danas smo pratili sportska dešavanja na malom ekranu.

 

 

Dve potpuno suprotne vrste odmora i dva potpuno nepovezana događaja (ako se izuzmu učesnici), naterala su me da razmislim o uspehu u najširem mogućem kontekstu. Rešio sam da neke impresije podelim i ovde sa čitaocima.

Uspeh je individualna kategorija?

Uspeh i kako ga ko tumači je potpuno individualna kategorija za svakog od nas pojedinačno, a opet ima tu i nekih univerzalnih načela kojih se svi pridržavano. Po američkom modelu, uspeh podrazumeva osvojeno prvo mesto na nekom takmičenju. I to je to. Do skoro sam i sam uspeh percipirao na takav način. Vikend za nama me je naterao da, ponovo, razmislim na tu temu.

 

 

Srećem puno uspešnih ljudi koji nikada nisu pobedili na  takmičenju iz oblasti u kojoj rade, jer prosto ne postoji takmičenje za to. Da li ih to čini manje uspešnim ili lažno uspešnim? Naravno da ne. Oni su odlični u poslu kojim se bave. Njih zove gomila ljudi kako bi im rešili realan problem iz oblasti kojom se bave. Oni su u svom poslu jednostavno nezamenljiv.

Uspeh van takmičenja

Za svakodnevne, obične stvari koje nisu sport, naučne discipline, novotarije i sl, uspeh se ne ogleda prvim, drugim ili bilo kojim mestom, jer takvo rangiranje jednostavno nije moguće utvrditi. Tu na scenu stupa nešto što među nama zovemo sposobnost, a realno je to sposobnost da se brzo reši problem koji je iskrsao i koči gomilu drugih svakodnevnih poslova.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Tu nema medalja, trofeja ili pehara.  Nema ni one prateće pompe u vidu konferencija za štampu, najave u medijima i ostalih pratećih stvari. Svi koji obavljaju svoj svakodnevni posao najbolje što umeju, moraju se zadovoljiti sa jednim „Hvala“, ili,  možda, boljom zaradom od ostalih koji se manje uspešno bave istim poslom u istoj branši.

Kakav uspeh?

Vikend za nama, otkrio mi je čitav jedan novi spektar kako vrednovati nečiji uspeh, a da pritom ne organizujem takmičenje za tu kategoriju posla.

 

 

„Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!“

Ovu krilaticu sam smislio u želji da kolegi objasnim razliku između mene (uspešnog prodavca koji ispunjava ciljeve, dobija bonuse i ozbiljno zarađuje) i njega (jedva prodavca kome visi otkaz nad glavom kao Damoklov mač, jer ne ispunjava ni minimum zahteva koje treba po ugovoru). Nikada nikom nisam objašnjavao da sam uspešan. To se jednostavno vidi i prepoznaje. Na prvi pogled. Ali, kada si neuspešan, uvek se nađe neko ko postavlja gomilu pitanja, kako bi razumeo zašto nisi obavio ono što se zahteva od tebe.

Uspeh je, možda, nešto drugo

Gore pomenuta krilatica je imala nekog smisla za mene do prošle subote, kada se pojavio problem. A šta ako nema nikoga sa strane da proceni da li si uspešan ili nisi?! Šta se događa onda kada ti treba da doneseš sud o sopstvenom uspehu? Kako izaći na kraj sa tim?

 

 

Sve je to bacilo novo svetlo na uspeh kao pojavu u društvu ili, verovatnije, samo na to kako ga ja lično doživljavam. Uvideo sam da postoje i drugačiji, manje univerzalni pogledi na uspeh. I da za razne ljude uspeh uspeh ima drugačije značenje.

Uspeh kao takav

Do pre nekoliko dana nismo verovali da će naši košarkaši da ostvare ikakav „uspeh“ na svetskom prvenstvu, a sada je „neuspeh“ to što nisu uzeli zlatnu, već srebrnu medalju. Kapiten našeg tima je rekao da srebrnu medalju smatra uspehom, kao i činjenicu da se tim plasirao za Olimpijske igre sledeće godine.

 

 

Drugarica kod koje smo bili u subotu, smatra da je uspeh preći iz centra Beograda u selo koje se nalazi skoro „na kraj sveta“. Brine o domaćim životinjama, sređuje imanje, uređuje svoj životni prostor po sopstvenom ukusu. Za nju je gradska vreva, gužva i stres kao proizvod svega toga, neuspeh sam po sebi. Izmeštanje iz svega toga i uspešno prilagođavanje novim uslovima smatra „najvećim uspehom u svom životu!“

Sportski uspeh

Mitrović je dao 3 gola na meču protiv Litvanije, to je njegov uspeh. Sa druge strane, najstarijem sinu je uspeh to što je uspeo da napiše, otkuca i pošalje sastav o Srbiji na nagradni konkurs. Ne zbog nagrada, već zbog činjenice da je njemu Srbija najlepša i najbolja zemlja za život. Mi kao roditelji osećamo uspeh, jer smo deci ugradili ljubav prema domovini, kakva god da je ona.

 

 

I dok čekamo Đokovića da započne finale poslednjeg Grand Slama u ovoj godini, ne prestajemo sa razmišljanjem da li je uspeh to što sa svojih 36 godina igra finale jednog od najvećih takmičenja ili to što će od sutra biti svetski broj jedan i to kao jedan od najstarijih kojima je to pošlo za rukom.

Možda je uspeh i to što pobeđuje i skoro pa duplo mlađe od sebe? To što igra nesmanjim žarom i žestinom? To što i dalje oseća glad za uspehom?

 

Koraci u prodajnom procesu
Trikovi prodaje – Razotkrivanje

 

Zaključujem da je krajnji uspeh pojam koji je individualni za svakoga od nas I svako mu daje sopstveni značaj i raznolikost. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da i pored svega toga ostaje univerzalna krilatica:

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!

 

Објављено дана

Zadatak je, skoro obavljen

Zadatak je skoro obavljen

Projekat se bliži kraju

Odavno je prošla ponoć. Još ponegde, ovo doba dana zovu „gluvo doba“. Valjda zato što se sve smiri i ne čuje se „ni žive duše“. Ako se izuzmu zrikavci, koji letnjoj vrelini daju baš tu letnju boju.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Načinio sam i taj, za ovu godinu, zadnji korak u sređivanju životnog prostora. Krenuo sam da krečim dečiju sobu. I to ne bi bilo samo po sebi strašno, da se tamo, nekim čudom, nije obrela ni manje ni više nego Pandorina kutija. I sudeći po sadržaju, kutija je iz perioda pre nego li je Pandora otvorila.

Neotvorena Pandorina kutia

 

Iz te male sobe izašlo je toliko stvari, da su sada sve prostorije prebukirane i gotovo neprohodne. Izazov sam po sebi ne bi bio izazov, da se nije otvorilo pregršt novih poslova koji nisu bili u vidnom polju, a ne u planu rada. Tako su ormani, korišćeni za skrivanje u igrama žmurke, morali da budu prerađeni. To je pokrenulo pitanje njihove trenutne pozicije i promene iste.

 

 

Garderoba, koja se ovih dana vešto krila iza ormanskih vrata, morala je biti izvađena, zbog sanacije samih ormana. Ničim izazvana, izvela je okupaciju svih prostorija u tri koraka. Tome se pridružio i bataljon igračaka koji je sam po sebi prekobrojna sila.

Opet haos

Da ne navodim nalepljene i pokačena stvari po zidovima i plafonu. Dovoljno je samo pomisliti: „Šta ja to radim?“

 

 

Sve skupa, kao da se urotilo da me odvrati od namere da celokupan životni prostor, okrečim, osvežim i preuredim, koliko je to izvodljivo i moguće.

 

 

Naravno, u čitavu priču su se umešale stvari poput kvara na automobilu i traganje za majstorima i delovima, povećanja obima poslovanja, viđanja sa rođacima i prijateljima… To je dodatno prebukiralo ionako prebukiran borbeni raspored. Zato sam, ponovo, kasnio sa početkom radova.

Priprema daje rezultate

 

Samo, ovog puta, bio sam spreman na sve što me čeka, pa je nivo stresa ostao u granicama tolerancije. Što zbog pripreme, što zbog pređašnjeg iskustva, prihvatio sam to nonšarlantnije. Siguran sam da ću, pre ili kasnije, završiti sve pobrojane i nepobrojane radove oko ovog, bezmalo, zidanja Skadra na Bojani.

 

 

Neke stvari jednostavno ne možeš promeniti. Neke ne možeš usporiti, a neke ne možeš ubrzati. I to je iskustvo koje sam pokupio usput, a koje sam siguran da će mi dosta pomoći u budućnosti. Rad na ovom projektu me je naučio strpljenju, pre svega, ali i boljem planiranju vremena i raspoloživih resursa.

Uživaj u malim stvarima

 

Dozvolio sam sebi da budem srećan i uživam u naporu koji sam sam sebi odredio. Naposletku, cilj je živeti u lepšem, čistijem i sređenijem prostoru. Takođe, to će biti zdravije okruženje, jer sam rešio i problem sa kondenzacijom koja je počela da se pojavljuje.

 

 

Prilikom premeštanja nameštaja spontano smo pronašli bolje kombinacije koje su nam dale oslobađanje dela prostora i njegovo bolje uređenje. Sada čitav prostor dobija svoje novo lice, veću funkcionalnost i udobnost. Red iz haosa.

Cilj se privodi kraju

 

Naposletku, privodim kraju još jedan cilj sa svog spiska. Uz minimalnu pomoć sa strane i, donekle, ograničenim budžetom, postigao sam mnogo više nego što sam mislio. Jedna stvar je vodila ka drugoj i na kraju je to jedno potpuno novo iskustvo za mene. Savladao sam nove veštine, uredio prostor i što je najvažnije, pobedio sam strah od nepoznatog.

 

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Naravno da sam tokom rada imao i previše novih i starih grešaka, ali bezgrešni su samo oni koji nikada nisu probali nešto da urade. Ne dozvoli da te to ometa u nastojanju da ostvariš svoje ciljeve. Usudi se i izazovi sebe.

 

 

Објављено дана

Postani pobednik

Postani pobednik

Kako postati pobednik?

Radim. Pokušavam da izvučen najbolje iz sebe i stvorim bolji svet za svoju porodicu. Borba je bespoštena, ali se ne predajem. Dajem sve od sebe i malo više od toga. Menjam taktiku i strategiju, ali ne odustajem od onoga što sam zacrtao da ostvarim. Želim da postanem pobednik!

 

 

Prošao sam kroz razne krize. Savladao sam razne prepreke, ali i dalje ne mogu da se otrgnem utisku da je, iz dana u dan, sve teže.  Iako rezultati pokazuju drugačije, čini mi se da sve teže ostvarujem te rezultate. Sve teže se pobeđuje.

Vremena su se promenila

Možda to ide sa godinama. Kao deca, živimo u mehuru bezbrižnosti kojim nas naši roditelji oktuže. Zaštita koja nam pružaju čini da svet izgleda kao bolje mesto. Sad smo mi ti koji svojoj deci obezbeđuju bezbrižan život i detinjstvo. Prvo gledamo da podmirimo njihove potreba, a za nas šta ostane.

 

 

Puno toga sam postavio ispred sebe i puno toga sam ostvario onako kako sam zamišljao. Puno toga se neverovatnog dogodilo dok sam ostvarivao svoje ciljeve. Neki su se ostvarili na neverovatne načine. Neki su sa sobom povukli nova iskustva i poznanstva. A neke prosto nisam dovoljno želeo da ostvarim.

Zamisli i ostvari

Svakako, veliko iskustvo u poslu i u životu su mi pokazali da „ono što um zamisli, to može i da se ostvari“, ali prvo mora da se napiše na papir. I ako na početku beše misao, ništa se ne dešatva dok se ta misao ne napiše na papir. To je njena prva manifestacija u materijalnom svetu. To je prvi pokazatelj da sve počinje od misli. Neophodno je uložiti vreme, energiju i emociju kako bi se to ostvarilo.

 

 

Nije dovoljno samo nešto želeti. To nas drži u svetu mašte i snova. Ako ne uradimo nešto konkretno, želja će zauvek ostati u svetu imaginacije. Zato moraš nešto preduzeti po tom pitanju. Ti, baš ti koji čitaš ovaj tekst. Niko neće doći da te spasi. Nikog nije briga za tebe, osim tebe.

Ovo je tvoja borba

Surov svet je napolju. I postaje sve suroviji. Nije više dovoljno učestvovati, moraš i pobediti. Pre svega sebe i svoju lenjost. Moraš izazvati kod sebe osećaj za hitnost. Odlaganje izvršenja obaveza može presudno uzicati na tvoj život. Dobra prilika ne dolazi često, zato moraš biti spreman da je prepoznaš i iskoristiš onda kada ti se ukaže. Kako znam to? Platio sam najskuplju školu koju možeš zamisliti. Lično sam proživeo sve o čemu pišem. Svaki poraz i svaka pobeda su lični i moji. Ja sam ih ostvario.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Zašto je to tebi važno? Pa recimo, ti i ja se ne razlikujemo puno. I ako sam ja mogao da promenim svoj život i izdignem se iznad prosečnosti, znam da možeš i ti. Samo ne moraš sve ovo i lično da proživiš, možeš nešto naučiti iz tuđeg iskustva. Ali trik nikada nije ni bio u učenju ili znanju, već u delovanju.

Ne odugovlači, deluj odmah

Ne postoji drugi način da nešto ostvariš, osim da deluješ. I naravno, budi spreman da puno puta pogrešiš, padneš i podigneš se pre nego šti uspeš u onome što si naumio. Zato je važna odluka. Ona ima snagu da nas obaveže da nešto što započnemo i završimo na kraju.

 

 

Vežbaj sa malim ostvarenjima, pre nego što kreneš na ona velika. Potrebno je stvoriti pobednički niz, kako bi se upustio u velike bitke. Pobednični niz stvara pobednički mentalitet, a borbe sa porazima stvarju mentalnu snagu. Pobeda je veština i kao svaka veština može se naučiti.

Jer, pobednik se ne rađa, pobednik se postaje.

 

Објављено дана

Uspeh je timski igrač

Uspeh je timski igrač

Kako ostvariti svoje snove?

„Ne možeš usrećiti sve, nisi tekila.“ Nepoznati autor

Negde sam pročitao da kada počneš da ostvaruješ svoje snove, ostaćeš bez velikog broja ljudi oko sebe. Neki će otići zbog manjka vremena, neki zbog toga što ne mogu da te prate, a neki će jednostavno biti ljubomorni.

Kada sam doneo čvrstu odluku da krenem da ostvarim jedan od svojih najvećih snova, gotovo istovremeno sam ostao bez ljudi u svom okruženju za koje sam mislio da su mi pravi prijatelji. Ne ulazim u njihove razloge, ali prosto prenosim sopstveno iskustvo. Shvati da je to neminovnost i prihvati je što je moguće bezbolnije.

Sam, ali ne i usamljen

Svako ko kreće u avanturu, nije svestan da je uz njega tek mali broj ljudi, jedan ili dvoje maksimalno. Ja sam srećan zbog činjenice da me supruga podržava u tome što radim, ali sam i dalje potpuno sam. Svaka pobeda i svaki poraz su lično moji i teško mi ih je podeliti sa drugima.

Sa prijateljima sam se razišao, a supruga nije deo tog filma. Ima ona svojih briga i nedaća, za koje ima moju podršku, ali je i ona sama u tome što radi. Jednostavno je tako. Svako ko to shvati, na pravom je putu. Na putu uspeha.

Uspeh traži žrtvu

Na žalost, uspeh traži posvećenost i žrtvovanje. Bar u prvo vreme dok stvari ne postaviš na svoje mesto. A ako to uradiš na pravi način i napraviš sistem koji funkcioniše i bez tebe, onda si stvarno uspeo.

Paradoksalno, za tako nešto ti treba tim ljudi koji dele tvoju viziju. Sam na putu, a opet, moraš se okružiti ljudima koji te razumeju, shvataju i dele tvoju viziju uspeha. Pri tome svesno žrtvuju sopstveni uspeh kako bi tebi pomogli da uspeš.

Gde konstantno grešim?

Ja sam skoro pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. I shvatio sam zašto predhodnih puta nisam uspeo. Nisam imao potrebno znanje, iskustvo, viziju i tim. Zapravo, nisam ni imao biznis, već sam bio samozaposlen, pogrešno verujući da je to zapravo biznis. Bio sam najjača i najslabija karika istovremeno. Na kraju je moralo doći do pucanja.

Staro znanje te dovede do određene pozicije, ako želiš napredak, moraš da stekneš novo znanje i nove veštine. Bez toga, večno ćeš se vrteti u krugu ili tapkati u mestu.

Da bi izgradio stabilan biznis, prevashodno moraš naći način da napraviš novac. Kada imaš dovoljno novca, treba izgraditi tim vrhunskih profesionalaca koji će ti pomoći da ostvariš svoju viziju. Naravno, sve dok se to uklapa u njihovu viziju.

Paradoksalno, ali je tako.

Sam po sebi, uspeh je paradoksalna stvar. Zato se veliki broj ljudi oseća neuspešnim. Teško im je da pomire nepomirljive razlike koje su svakodnevno prisutne. Teško je biti sam na putu, a opet i u timu. Teško je zarađivati na razlici u ceni koju prave drugi ljudi. Teško je dugovati, a ujedno i imati novca.

Uspeh sam po sebi je lako uočljiv i prepoznatljiv. U roku od nekoliko minuta možeš prepoznati uspešnu osobu, iako ne moraš da znaš o čemu se zapravo radi. Kada gledaš vrhunske sportiste, vrlo lako primetiš one najuspešnije i bez gledanja poretka na tabeli. Uspeh je vidljiv i jasan.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Više neuspešnih daju više uspešnih?

Sa druge strane, mnogo je više neuspešnih nego uspešnih. Zašto?

Neki kažu da je to prirodna raspodela stvari, Gausova kriva, Paretovo pravilo, Marfijevi zakoni… Ništa od toga ne objašnjava zašto je neko uspešan, već samo konstatuje da jeste.

Za uspeh je potrebna osoba određenog kalibra, želje i volje za uspehom, ali i tim ljudi koji će da brinu da ta osoba u potpunosti iskoristi svoj potencijal. Bez pravog tima i podrške, svi smo osuđeni na prosečnost.

Zato pažljivo biraj svoj tim. On je onaj prstohvat vilinske prašine koji pravi razliku i čini da, gledano sa strane, sve izgleda kao čista sreća ili magija.

Објављено дана

Osamostaljenje

Osamostaljenje

Niz loših događaja

Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.

Osamostaljenje.

Došao je taj trenutak da sve karte bacim na sto i idem na sve, ništa već imam. Podižem ulog, jer ovoga puta se kladim na sebe. Mogu da izgubim, ali sam siguran da mnogo više mogu da dobijem. Ono što mogu da izgubim je privid stvarnosti koji me predugo drži u mestu.

Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.

Mišljenja drugih ljudi su njihova mišljenja

Neki će reći da srljam, neki da kasnim, a ja kažem idem svojim putem. Možda je moglo drugačije u nekoj paralelnoj dimenziji. U ovoj nije. Morao sam da steknem iskustvo, pozicije, poznanstva i pre svega da se dovoljno okuražim da pođem ovim putem.

Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.

Život traži promenu

To je iziskivalo drastične mere. Prvo sam završio posao koji je donosio dobar deo prihoda za mene i moju porodicu. Svesno sam to uradio jer je postao prepreka jednom od mojih vodećih ciljeva – finansijskoj nezavisnosti. Robert Kiosaki voli da kaže da je plata mito koji nam daju kako ne bi ostvarili svoje snove, već pomogli drugima da ostvare njihove snove!

Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.

U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.

Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!

Moj put

Pa ovo je moj put. Niko drugi ne hodi ovim putem osim mene. To što se drugima dešava je deo njihovih života i njihovog puta, a ne mog. Možda se meni dogodi i nešto slično, ali neću razmišlajti o tome negativno. Pusiću da se prvo dogodi, ako se dogodi. A onda ću se suočiti sa tim u datim okolnostima i sa svim raspoloživim sredstvima.

Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.

Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.

Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!

Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?

 

Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“

 

Објављено дана

Donesi pravu odluku

Donesi pravu odluku

Nelagodnost pred odluku

Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.

Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.

Kako spolja, tako i iznutra

Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.

Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.

Završi započeto

Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.

Ranija iskustva i uspesi

U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.

Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti

Veštine koje sam stekao su trajne

Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.

Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.

Oklevam

Oklevam.

Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za  odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.

Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.

Ja to mogu

Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.

Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!

Објављено дана

Beskrajna edukacija

Beskrajna edukacija

„Gde da kreneš u ovo strašno doba, nemaš gde…“

Nezadovoljstvo u sebi

Iako osećam ogromno nezadovoljstvo u sebi, nastavljam. Pun sam besa i gorčine. Teško uspevam u onome što naumim. Ipak, borim se. Idem napred. Znam da sam na pravom putu. Cifre to pokazuju, a cifre nikada ne lažu.

 

Sales statistics

 

Svestan sam da put kojim hodim nije lak. Nije ni kratak. Ali je moj. Moram proći njime. Ne znam šta me čeka na njegovom kraju, ali naslućujem. Zato znam da moram proći sve teškoće koje me čekaju. Jedino tako ću znati šta mi je činiti kada stignem na kraj.

Okolina

Ne sviđa mi se svet kroz koji prolazim. Klima se menja, predeli se menjaju, ali mi najviše smeta to što ljude koje sam znao gotovo da ne mogu više da prepoznam. Oni su se najviše promenili, a na prvi pogled ostali potpuno isti.

 

Vreme neumitno teče, prolazi. Možda sam ostvario neke svoje snove, ali ih nisam završio. Jednostavno, takav je proces. Kroz njega sam želeo da postanem bolja osoba, ali nisam siguran da sam uspeo u tome. Previše mana i rupa za tako nešto. Opet, znam da sam se i sam potpzno promenio, više puta.

Cilj nije konačan

Naučio sam da je cilj destinacija, a dolazak do cilja avantura vredna napora. I zato hodim svojim putem i nastavljam dalje. Zbog nekih grešaka se i sada kajem. Opet, iz mnogih sam naučio vredne lekcije. Mnoge svoje greške vidim kao izazove koji služe da me nečemu nauče ili da me od nečega oduče. Da mi promene način razmišljanja i gledanja na stvari i događaje.

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Jedan neprekidni trenutak koji ima svoj kraj. Ili nema. Ma koliko razumemo pojam, čovekov um ne može da pojmi beskraj. Nije za to sazdan, bar ne u ovom svetu. U drugoj ravni možda ova znanja koja stičemo nose neku drugu logiku ili će se koristiti na drugi način. Ako nešto i možemo poneti nadalje, to je iskustvo. Način reagovanja u određenim situacijama. Naš popis stvari i događaja i kako smo ih mi razumeli i prihvatili. I najvažnije kako smo reagovali, koju smo emociju pokazali.

Teži način

Zato ne radim stvari na lak način. Nema tu izazova. Nema tu razmišljanja i korišćenja moždanih vijuga. Nema tu važnih životnih lekcija koje vredi naučiti. 

Shvatam da je tako zarad višeg cilja. Na taj način ostavljamo svoj trag u sećanju ljudi koji ostaju iza nas. Uticaj koji izvršimo, iskustvo koje prenesemo, biće neprekidni lanac učenja i razvoja. Edukacija za neke nove veštine koje su pojedinci razvili pre ostalih. Jedino tako možemo napredovati svi zajedno.

Jedino tako možemo beskrajno dugo živeti.

Potpis autora: Dragan Jovanović