Proleteo je još jedan četvrtak u našim životima. Danas negde pročitah da smo, u našim životima, skloni nabrajanju negativnih stvari. Podigao sam obe obrve u čudu. Ja se uvek zapitam šta sam uspešno uradio u tom danu koji lagano netragom nestaje?
Realno, dosta toga. Kontaktirao sam klijente, prezentovao proizvod, otklanjao primedbe i zaključivao prodaje. Puštao sam i ponude, unosio uvoz i fakturisao. Na kraju krajeva, sve ono što se od mene i traži.
Pored toga, u gradskom prevozu, odslušao sam seminar, trgovao na berzi, odgledao vebinar, naučio lekciju iz globalne politike, funkcionisanja tržišta i otpočeo čitanje knjige o sticanju novca.
Nije loše za jedan dan.
Opet, sa druge strane, nekako imam utisak da je trebalo i moglo da se uradi nešto više. Ne znam tačno šta, ali mi je takav osećaj.
U Srbiji trenutno štrajkuju radnici dve najveće kompanije za čije komponentaše ja obezbeđujem materijal. Tako da ovih dana i nisam imao preteranog posla.
Valjda mi se zato valja taj osećaj neispunjenosti. A i prodaja je trpela. Rezultat mi je nešto mršavljenji nego što sam očekivao. Opet, odmori su i nepovoljna meteorološka situacija, ali stvarno imam utisak da je trebalo više.
Ni činjenica da sam juče zavrsio četvrtu knjigu, ne može da suzbije taj osećaj praznine koji osetim kada mesec ne ide onako kako sam ja to planirao. Mada, kako jedan moj drugar reče: “ Mi planiramo, Bog se smeje!“ Čini mi se da mi zvoni u ušima od tog smeha.
U svakom slučaju sutra je novi dan. Novo poglavlje se otvara spremno za neke nove situacije, tendencije i prodajne akcije! Dan kao stvoren da dam sve od sebe i više od toga. Imam još desetaak dana lepog vremena i vetar u leđa da poboljšam situaciju.
Lepo spavaj i naspavaj se dobro, jer sutra je petak – dan za prodaju. I ako Bog da, i biće je!
