I kada popeđuje i kada gubi, mi smo uz njega. Razumemo!
Nije lako uvek davati 150%. Nekada mora da dođe i pad. Ipak, kada se slegne sva prašina i kada se pogase sve lampe pamtiće se samo uspesi!
Niko se neće sećati koliko puta so pao. Brojaće se samo koliko si puta ustao i nastavio dalje!
Zato je Đoković najveći. Ne zbog osvojenih turnira ili broja pobeda, već zbog broja puta kada je pao, ustao i nastavio dalje. Nije dozvoljavao da ga išta zaustavi. Za svaki problem je pronašao rešenje!
Voli posao koji radi i daje sve od sebe zato je najbolji!
I naravno da smo svi uz njega, jer nam treba neko da nam pokaže za šta smo stvoreni. Neko ko može da pomeri sopstvene granice i pokaže svakome od nas da to možemo i mi. I biće uspona i padova i kiše i lošeg vremena. Da li će nas to zaustaviti? Da li ćemo odustati zbog jednog poraza, koliko god da je on bolan? Da li naši snovi zavise od jednog neuspeha?
Siguran sam da je svako od nas veći i bolji čovek nego što ikada i pomisli! Svi smo mi satkani za velika dela, da li ćemo ih ostvariti? To samo od nas zavisi!
Ja sam odlučio da istrajem i ostvarim svoje snove. I bilo je teško i biće teško. I put nije prav, pun je krivina i stranputica. Ali znam da sam ga sam odabrao, jer je to moj put! I nema prečica!
Zato pozdravljam najboljeg među nama, istinskog heroja koji je veliki i u pobedama i u porazima.
Đokoviću živ nam i zdrav bio!
