Još 8 minuta i završava se i ovaj ponedeljak. Sparan, vruć, paklen. Ništa bitno nije doneo, sem znoja na sve strane.
Svojski sam se trudio da prodam nešto danas, ali nisam uspeo. Ukapirao sam da ću ostati malo ispod linije za bonus i to baš ispred lerovanja. Čak ni povećanje prošlogodišnje prodaje od preko 400% mi neće pomoći u tome.
Skup teškog vremena, odmora i raznih štrajkova uticao je da mesec bude jači nego prošle godine, ali slabiji nego što sam ja to želeo. Ipak, ne odustajem. Iako je sutra 25. ima još nade da nešto promenim do kraja.
Iskreno, ne znam kako. Pozvao sam sve stare kupce, nove kupce i sve potencijalne kupce koje sam našao u bazi. Rezultat mi izostaje. Beži mi iz ruku poput pustinjskog peska.
Iako sam u tempu da godinu završim na planu ili iznad plana, ne volim kada moram da jurim za targetom. Više volim kada ga imam pre roka. Komotnije se osećam i imam mesta za rezervu. Sada se ta rezerva znatno potrošila.
Fali mi 2 do 3 tone materijala i na konju sam. Ovako, moram da zapnem. Nevolja je u tome što sam planirao odmor za sledeći mesec. Tako da za ostvarenje plana u sledećem mesecu imam samo polovinu vremena. Biće teško i naporno, ali ne i nemoguće.
Znam da kada dam sve od sebe i malo preko toga, rezultati budu na šampionskom nivou. Zato sutra radim za tekući mesec, ali počinjem i za sledeći. Potrebno je da nadoknadim gubitak i dostignem target za sledeći mesec.
Uspeću, siguran sam u to.
Kako? Tako što ću davati sebe 130 ili 150% nego inače. Pronaćiću svakog miša, guštera i crva pod kapom nebeskom kome treba moj proizvod i postaraću se da ga i dobije po konkurentnoj ceni.
Nije lako. Nije nikada ni bilo. Niko nije ni rekao da će biti. Krv, znoj i suze i onda možda ima šanse za uspehom. I ja ću tu mikro šansu iskoristiti!
A ti? Da li ćeš iskoristiti svoju šansu da poletiš sa orlovima ili ćeš ostati da čeprkaš sa kokoškama?
Odluka je na tebi!
