Ja sređujem utiske sa današnjeg sastanka. Lepo je kada neko veruje više od tebe u tebe. To ti daje onu preko potrebnu snagu da nastaviš dalje. Da ideš i da se boriš više nego što si ikada mislio da možeš.
Uvek se zapitam kako je to moguće? Kako to da neko veruje u mene više nego ja sam.
Odgovor je jednostavan. Mi smo ograničeni samo onim granicama koje postavi naš um. Drugi ne vide te granice, već imaju svoje. Tako da oni možda vide više i bolje nego što ti vidiš.
Vreme je da pređeš preko svih tih barijera koje si postavio samom sebi. Vreme je da izađeš iz samonametnutih učmalosti koje te guše. Ustani i kreni. Nađi snagu za još više i još bolje. Znam da je nosiš u sebi. Oduvek.
Samo treba da je pronađeš!
Velika dela su samo velika iskušenja koje su ljudi uspešno savladali. Svaka prepreka je zapravo most ka novim prostranstvima. Ka napred. Jednostavno počni da koračaš tim putem. I ne okreći se, ne gledaj sa strane, ne obaziri se na loše komentare. Nastavi da hodaš.
Izaberi svoj put. Postavi svoj cilj. Uputi se ka njemu. I ne dozvoli svakom povetarcu da te skrene sa njega.
Ti si čovek. Ti si ljudina. Ti koračaš gordo i kada pobeđuješ i kada gubiš. Ti napreduješ u svakom slučaju.
Đoković je pre neki dan napravio najveći broj grešaka u svojoj karijeri i pobedio! Zato što je verovao da može bolje od toga. Zato što je najbolji na svetu!
Šta tebe sprečava da uradiš isto?
