I prođe još jedan dan. Nije se dao. Ni pobediti ni prestići. Nije se dao umoriti, zadržati. Samo je protutnjao kao stara prefrigana parna lokomotiva. Protutnjao je i nestao u oblaku pare.
Svakako, treba nešto, makar, naučiti iz njega. Ali toliko je brzo prošao da nisam sigurn ni da ću to.
A prodaja? Pa prodaja ko prodaja, znaš kako je to. Kriza. Uvukla se svuda pomalo, samo kod mene previše.
Možda je ovo što čitaš tebi nerazumljivo. Ne brini se i meni je.
Trudim se po ceo dan. Pokušavam, menjam strategiju, menjam kupce, pristup… A onda saradnici zataje. Jednostavno zataje. I tačka.
Zato sam raspoložen ovako kao što čitaš. Ali sutra će početi novi dan. Plavo nebo sluti nova putovanja. Neistraženi predeli me zovu. Ja im se danas opirem. Sutra ću verovatno da im podlegnem.
U neke nove pobede!
U neke nove motivacije!
U neki drugi, bolji svet!
Čekaj me. Ja sigurno neću ostati ovde!
