Efekat leptirovih krila

Noćne vibracije

Noć je. Prošla je ponoć. Taman sam zaspao, kada me je junior probudio i sada ne mogu da nastavim da spavam. Neće san na oči, a spava mi se. Osećam se iscrpljeno, ali se i radujem sutrašnjem danu.

A čeka me težak dan. Danas je trebalo da mi bude na raspolaganju roba, koja zbog nekih tehnikalija kasni i prebačena je za sutra. To znači da ću morati da se izvinjavam scojim kupcima zbog tuđih grešaka i nastalog kašnjenja. Ali ću morati da obavljam jučerašnje stvari, uz današnje koje takođe moraju da se obave.

Barijera

Nisam ja ostavio posao za sutra, već se sam posao tako osećao. Nećeš moći danas, ne dam ti. Završićeš sutra, možda. Znam i ja onu staru „sto možeš danas…“, ali se jednostavno nije moglo. Nekada prosto dođu i takvi dani.

Nisam od onih koji pišu samo o svojim pobedama i uspesima da bi bili „uspešni“. Jer se to ne dešava na taj način u stvarnom životu. Dešavaju se i porazi, gubici i razočarenja. I iz toga se može mnogo više naučiti, nego od svih velikih pobeda koje ostvariš. Svaki poraz te približava pobedi i tada najviše učiš. A kada misliš da si sve naučio, onda te svaka pobeda približava porazu i to velikom. Jer jedino budala zna sve.

Uvek dajem više

Sve što radim, radim svom snagom ili ne radim uopšte. Ne znam da li tako treba ili ne, ali tako sam sazdan. Dajem u svemu minimum 110% sebe. Usredsredim se na nešto i to radim. Napominjem ponovo da i je tada moguće da nešto ne uradiš, nešto ne stigneš i nešto pogrešiš. To je prirodni proces. Ne znači da je uvek samo tvoja greška, nekada su okolnosti takve da ne može drugačije.

Uspeo sam da izbacim knjigu Trikovi prodaje na Amazonov servis Kindl direct publishing (KDP). Osim moje unutrašnje satisvakcije, nije bilo nikakvih prodajnjih rezultata. Opet, sa druge strane, prodaja na domaćim servisima za digitalna izdanja i e-knjige je skočila. Da li je tome doprinelo objavljivanje engleskog izdanja ili je prosto sazreli vreme da ljudima zatrebaju knjige koje sam napisao? Ne znam odgovor na to pitanje.

Strune

Jasno je da u našem makrokosmosu su sve stvari povezane i utiču jedne na druge. Iako često ne izgleda tako, jednostavno je tako. Taj fenomen se zove „Efekat leptirovih krila“ i prilično je dobro dokumentovan u literatui. Postoji čak i film na tu temu koji preporučujem. 

Zato je bitno davati svoj maksimum u svemu. Nikada ne znaš koja će stvar uticati na neku drugu stvar ili na neke ljude koji ti mogu pomoći ili otvoriti nova vrata ka uspehu. Čitav svet je isprepleten tananim nitima koje drže taj svet na okupu. Neko ih zove strunama, neko finim tkanjem, a neko sveprožimajućim etrom. Kako god da mu je ime, njegova namena je da prenosi vibracije sa jednog na drugi kraj kosmosa. Kao tkalje iz grčke mitologije koje tkaju našu sudbinu, tu sudbinu uvežu i isprepletaju sa drugim sudbinama.

Konekcija

To nikako ne negira slobodnu volju. Ti možeš izabrati takt, jačinu i brzinu, kao i tonalitet. Zato ista pesma zvuči drugačije sa drugačijim aranžmanima. Zato je naša percepcija sveta samo naša i potpuno različita od svih ostalih na svetu. Zato je svako od nas jedinstven i neponovljiv. Svako nosi neko svoje iskustvo, bazirano na iskustvima naših predaka i stvara osnovu za iskustva budućih pokoljenja. Boduje se sve što kažeš i uradiš, ali i ono što prećitiš ili ne uradiš.

Svaka odluka, bilo donešena ili nedonešena utiče na nas, kao i na svet oko nas. Strune vibriraju pod našim dodirima, ali i pod tuđim. Svestan toga, ja želim da kreiram sopstvenu muziku. Želim da moj izbor bude moj, pa makar bio i pogrešan. Naučio sam u životu da se lako nosim sa greškama, pre nego od nepokušavanja. Ne pokušati je blisko sa ne živeti. A ja nisam tako naučen.

Menjam se

Ustajem svakog dana sa idejom da ću promeniti čitav svet, a znam da ću samo promeniti sebe. Mesečeva svetlost lagano nestaje iz sobe. I sam Mesec se menja, iako izgleda nepromenjivo stotinama godina. Zalazi za oblake i gusto novembarsko granje, kao da se želi sakriti od nečega. Možda je posle toliko vremena shvatio da ne menja on svet, već se svet menja sam od sebe. On je tu samo kao nemi svedok te beskrajne promene.

Ili možda pomaže strunama, etru ili nitima da naše vibracije raznesu širom univerzuma. Možda u beskraj daleki? Ili, pak, da vrati odgovor na naša traganja za snom, smislom il’ samim sobom. Traži način da osvetli put nama koji tragamo za srećom, uspehom ili tek, novom lekcijom životnom.

Kroz etar

Bilo kako bilo, svet će nastaviti da se vrti. Mesec će nastaviti na sija na nebu, nevezano za to šta mi odlučimo. Jer naša je odluka nas radi, a ne njih radi. Kao i njihova.

Gluvo je doba. Igraju sene na zidovima. Podsećaju da su naše misli prenete dalje i da je vreme da spavamo kako bismo mogli da primimo povratne informacije koje je neko poslao ka nama. Možda nam stižu i neke lepe vesti?