Објављено дана

Prodaja posle pauze

Prodaja posle pauze

Produženi odmor

Završava se mini odmor. Ljudi se vraćaju sa kraćih destinacija i kreću po starom. Oseća se nabujala energija u vazduhu.

Prvi radni dan ove nedelje pada u sredu i zbog toga je malo drugačiji od standardnih početaka ponedeljkom. Sada se moraju nadoknaditi dva dana praznovanja koja mogu da povuku čitav mesec sa sobom.

Prodaja posle pauze je izazov za svakoga od nas. Posebno u izazovnim vremenima u kojim se nalazimo. Što su vremena izazovnija, to je potrebno više i bolje planirati obilaske kupaca, prezentacije proizvoda, akcije i sl.

Profesionalni prodavac

Ako si profesionalac u poslu prodaje, našao si negde rupu u svom rasporedu i isplanirao rad za ovu skraćenu nedelju. Takođe, profesionalni prodavci znaju da je povratak na posao težak za sve i kupci tada pokazuju tendenciju da odugovlače sa nabavkom svega i svačega. Stoga je bitno krenuti jako od samog starta. Ako je bilo nekih ozbiljnih indicija, te kupce staviti na vrh liste prioriteta.

Potreba pre svega

Svako ko je rekao da će imati potrebu odmah posle praznika, mora biti kontaktiran u najkraćem mogućem roku. Najbolje je lično obići kupce, ali ako su dosta udaljeni, prvo proveriti potrebu telefonom, pa tek onda organizovati obilazak.

Ja sam „stara garda“ prodavaca i siguran sam da je za prodaju od presudnog značaja blagovremen obilazak kupaca. To ne znači obići kupca po svaku cenu, nego biti kod kupca onda kada on ima potrebu za tvojim proizvodom. To spada u strukturno poznavanje kupaca i štimovanje tajminga.

Dobro vreme za posetu kupaca

To je jedan od najbitnijih stvari u kupčevom dosijeu. Šta kupuje i koliko često. Takođe, bitno je i šta ponuditi od novih artikala prilikom svakog obilaska. Bez obzira na broj artikala u portfoliju, uvek je dobro uraditi prezentaciju svog proizvoda kupcu. Na taj način edukuješ kupca, a tvoji obilasci nisu puko gubljenje vremena i prazne priče.

Zapamti ključnu rečenicu Džefrija Gitomera:“ Kupci vole da kupuju, ali ne vole da im se prodaje!“ Ona govori o prodavčevoj veštini da ga kupac percipira kao savetnika, deo svog tima, pre nego li samo kao prodavca neke robe. Prodaja je rešenje nekog problema koji kupac ima. Sve ostalo je uvaljivanje i buduća potraga za novim poslom.

Odnos pre svega

Najbolji prodavci stvaraju višegodišnji odnos sa kupcima i nisu obična trgovina. Tqko da se pitanje prodaje ne svodi samo na cenu, već i na poverenje prilikom zadovoljavanja kupčevih potreba.

Vrhunski prodavci znaju o čemu govorim. Da li je i tebi jasno?

Potpis autora: Dragan Jovanović
Објављено дана

Lični napredak kroz ostvarivanje ciljeva

Lični napredak kroz ostvarivanje ciljeva

Lično postignuće

Dosta razmišljam o tome šta sam napravio do sada u svom životu. Nisam nezadovoljan postignutim, ali mislim da ima dosta mesta za napredak.

Svoj napredak gledam kroz prizmu ostvarenih ciljeva i nivoa sreće koji osećam svakim novim danom. Što više svojih ciljeva ostvarim, sve sam srećniji. Mada, nekada pomislim da postavljam veoma skromne ciljeve.

Razgovor koji me je naveo na razmišljanje

Skoro mi je supruga rekla, posle jednog razgovora o tome šta želi postići u životu, da sam ja zapravo veoma nesrećan čovek. Nisam se složio sa tim. Jednostavno težim da ostvarim neke stvari i to me gura ka napred. Kada ostvarim nešto sa svog spiska ciljeva, ja jednostavno dopišem neki novi koji mi pomaže da nastavim dalje.

Puno vremena sam potrošio u ostvarivanju malih i gotovo nevažnih ciljeva. Prosto nisu bili dovoljno veliki da stvore „vau“ efekat. To je bila greška koju sam, nadam se, ispravio.

Sanjaj velike snove

Sada sanjam velike snove. Znatno veće od onih koje sam sanjao pre samo par godina. Prosto želim da nateram sebe da radim na tome, a ne da uzaludno gubim veoma na gluposti.

Kažu da ako te postavljeni cilj ne uplaši, onda nije ni pravi ni dovoljno veliki. Slažem se sa tim. To je još jedan razlog zašto sam ispred sebe počeo da postavljam velike ciljeve. Kada ih ostvariš oni stoje poput svetionika i osvetljuju ti dalji put u životu.

Korak po korak, ili ne?

Sve one male dnevne pobede nemaju nikakav značaj ako posle njih ne dođe ostvarenje nečeg velikog i epohalnoh, da ti zastane dah ili makar knedla u grlu. To ti daje polet, energiju i krila koja te nose u nebeske visine. Ništa ne može zameniti osećaj uspeha u onome što radiš. Takođe, ništa ne može zameniti uspešno ostvaren cilj. Taj osećaj svrhe i pobede nad svetom, pa i nad samim sobom je nemoguće opisati. To se jednostavno mora probati.

SMART ciljevi

Često volim da se podsetim šta to treba cilj da ima kako bi bio pravi cilj.

1. Specifc – Cilj treba da je SPECIFIČAN, odnosno konkretan i jasan. Da bi to postigao, odgovori na što više pitanja kao što su: Šta tačno želim da ostvarim? Zašto mi je ovaj cilj važan? Ko je sve uključen u ostvarenje ovog cilja? Gde će se ovaj cilj realizovati? Šta mi je potrebno da bih realizovao/la ovaj cilj?

2. Measurable –  Cilj treba da je MERLJIV, odnosno da postoje kriterijumi za merenje napretka. Pored toga što je važno da znaš šta je tačno potrebno da se desi da budeš siguran da je cilj realizovan, merljivost cilja doprinosi tome da možeš da pratiš svoj napredak tokom vremena i na taj način prilagođavaš svoje ponašanje ukoliko je to potrebno.

3. Achievable – Cilj treba da je OSTVARIV, odnosno u skladu sa raspoloživim resursima. Tačno je da naši ciljevi treba da budu inspirativni i motivišući i, isto tako, potrebno je da budu realni i ostvarivi. Na taj način postaje jasno šta je sve potrebno da uradiš kako bi zaista realizovao ono što si zacrtao.

4. Realistic – Cilj treba da je REALAN ili RELEVANTAN, odnosno da vam je zaista važan. Često postavljamo sebi ciljeve koji nisu „naši“, već su samo društveno prihvatljivi. Proveri da li imaš odgovor na pitanja: Zašto je ovaj cilj meni važan? Šta će mi ostvarenje ovog cilja doneti? Da li je u skladu sa mojim drugim ciljevima?

5. Time bound – Cilj treba da je VREMENSKI ODREĐEN, odnosno da postoji rok do kada želimo da ga ostvarimo. Važno je znati do kada je potrebno da se cilj ostvari, kao i kada počinjemo da radimo na tom cilju, kako bi svoju motivaciju dodatno podstakao. Na taj način podstaći ćeš sebe da se bolje organizujeđ i jasno postaviš prioritete.

Stvarno veliki snovi

Pored svega navedenog, dodao bih da cilj treba da bude i dovoljno veliki da kada se god okreneš unazad, on stoji kao nekakva gromada ili planina i podseća te na ostvareni uspeh. Sve manje od toga je uludo straćeno vreme. Pišem to iz sopstvenog iskustva. Moj život je dobio svrhu tek onda kada sam se usudio da ostvarujem one velike prave ciljeve od kojih se ledi krv u žilama.

Da, moguće je da se ostvare i oni najluđi snovi. Samo je potrebno da ih želiš iznad svega. I radiš na njima dok ih ne ostvariš!

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

 

Објављено дана

Sreća

Sreća

Da li je sreća dovoljna?

 

Završila se radna nedelja. Toliko toga mi se izdešavalo da ne znam odakle da počnem. Da li je sve to što mi se dešava potvrda ili pobijanje da rad pravi razliku, a da sreća pomaže samo onima koji je imaju?

Šta je to sreća?

I šta je to tačno sreća?

Često mislim o tome. Verujem da nemam puno sreće u životu i da većinu stvari dobijam kroz naporan rad. Sreća je za mene predstavljala dobijanje nečega na lakši način. Zapravo, bio bih slobodan da kažem da je dobijanje svega i svačega na lak način manifestacija sreće, na način na koji sam ja percipirao sreću.

Najčešće sam sreću povezivao sa novcem i lakoćom kako do njega dolazimo. Iako sam imao periode kada sam do novca dolazio lakše i teže, činilo mi se da baš i nemam mnogo sreće. Nisam rođen u bogatoj porodici i za sve u životu morao sam da zasučem rukave.

Nedostatak sreće

Tada sam za nedostatak sreće krivio sve i svakog, osim sebe samog. Pa ja sam odrađivao svoj deo posla, a sreće ni za leka. Vremenom sam izgubio veru u sreću i nastavio svoj život bez sreće.

Teško je i to što sam tokom jednog dela života bio krajnje depresivan i lakše mi ide shvatanje tamne strane nego sreće. Bio sam na tamnoj strani dovoljno dugo, a sreću nisam nikada imao. Bar sam tako mislio.

Sreća je zapravo …

Sreća je neuhvatljiva i neobjašnjiva stvar, a opet znaš kada je imaš ili ne?

Kod mene je bio slučaj nepoznavanja sreće kao takve. Verujem da je to slučaj i kod većine ljudi na planeti.

Sreća, sada za mene, prvenstveno znači odgovornost i prihvatanje iste za sopstveni život. Ništa se ne dešava bez razloga. Neke lekcije su lepe i lake, ali njih suviše brzo zaboravimo. One druge, bolne pamtimo do kraja života. Zajedno, to je iskustvo koje nosimo u sebi kako bi mogli ra rešimo zagonetke koje život postavlja ispred nas.

Korto Malteze i linija sreće

Često razmišljam o junaku Korto Malteze. Njemu je „stara ciganka“gledala u dlan i rekla da nema liniju sreće. Bez reči je izvadio nož koji mu je bio za pojasom i urezao liniju sreće na dlan. Bio sam fasciniran kako je on sagledao čitavu stvar.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Verujem da čitavo to iskustvo koje steknemo tokom života ima određenu ulogu za naš nastavak puta. Od našeg životnog puta i stečenog znanja zavisi kako će se nastaviti naš duhovni put. Sreća je deo neizostavni toga. Bila ona na dlanu ili je moraš dodati sam.

Sreća je dobar osećaj.

Sreća je osećanje da to što radimo radimo dobro i da smo na pravom putu. To je osećaj ispunjenosti i ushićenosti koji nas preplavljuje kada se dešavaju pozitivne stvari.

Kako sam već napisao, dugo sam verovao da nemam sreće u životu. Onda sam preuzeo odgovornost za svoj život i sreća se ukazala. Mogao bih čitavu večnost da nabrajam srećne trenutke u svom životu. Ali bi to bila potvrda samo za mene. Tebi to ništa ne bi značilo, jer se sreća ne razume nego oseća. Greška svih nas je što želimo da sreću razumemo, a ne možemo.

Zato smo spremniji da poverujemo da imamo više problema, da nam nešto ne ide kako treba, da je čitav svet uperen protiv nas. A čitav problem je u tome što se sreća oseća, ne razume se.

Biti srećan ili imati sreće?

Ja sam danas bio srećan. Osetio sam veliki nalet sreće. Srećan sam zbog svoje porodice, svoje dece, svoje supruge, ljubavi koje osećam prema njima… Srećan sam i zato što, iako ne znam šta radim, imam utisak da sve konce držim u svojim rukama. Osećam se dobro. Zapravo, osećam se fantastično što i tebi želim.

Sreća nije razumski i logično objašnjiva, sreća je dobar osećaj.

Da li si ti srećan?

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

 

Објављено дана

Beskrajna edukacija

Beskrajna edukacija

„Gde da kreneš u ovo strašno doba, nemaš gde…“

Nezadovoljstvo u sebi

Iako osećam ogromno nezadovoljstvo u sebi, nastavljam. Pun sam besa i gorčine. Teško uspevam u onome što naumim. Ipak, borim se. Idem napred. Znam da sam na pravom putu. Cifre to pokazuju, a cifre nikada ne lažu.

 

Sales statistics

 

Svestan sam da put kojim hodim nije lak. Nije ni kratak. Ali je moj. Moram proći njime. Ne znam šta me čeka na njegovom kraju, ali naslućujem. Zato znam da moram proći sve teškoće koje me čekaju. Jedino tako ću znati šta mi je činiti kada stignem na kraj.

Okolina

Ne sviđa mi se svet kroz koji prolazim. Klima se menja, predeli se menjaju, ali mi najviše smeta to što ljude koje sam znao gotovo da ne mogu više da prepoznam. Oni su se najviše promenili, a na prvi pogled ostali potpuno isti.

 

Vreme neumitno teče, prolazi. Možda sam ostvario neke svoje snove, ali ih nisam završio. Jednostavno, takav je proces. Kroz njega sam želeo da postanem bolja osoba, ali nisam siguran da sam uspeo u tome. Previše mana i rupa za tako nešto. Opet, znam da sam se i sam potpzno promenio, više puta.

Cilj nije konačan

Naučio sam da je cilj destinacija, a dolazak do cilja avantura vredna napora. I zato hodim svojim putem i nastavljam dalje. Zbog nekih grešaka se i sada kajem. Opet, iz mnogih sam naučio vredne lekcije. Mnoge svoje greške vidim kao izazove koji služe da me nečemu nauče ili da me od nečega oduče. Da mi promene način razmišljanja i gledanja na stvari i događaje.

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Jedan neprekidni trenutak koji ima svoj kraj. Ili nema. Ma koliko razumemo pojam, čovekov um ne može da pojmi beskraj. Nije za to sazdan, bar ne u ovom svetu. U drugoj ravni možda ova znanja koja stičemo nose neku drugu logiku ili će se koristiti na drugi način. Ako nešto i možemo poneti nadalje, to je iskustvo. Način reagovanja u određenim situacijama. Naš popis stvari i događaja i kako smo ih mi razumeli i prihvatili. I najvažnije kako smo reagovali, koju smo emociju pokazali.

Teži način

Zato ne radim stvari na lak način. Nema tu izazova. Nema tu razmišljanja i korišćenja moždanih vijuga. Nema tu važnih životnih lekcija koje vredi naučiti. 

Shvatam da je tako zarad višeg cilja. Na taj način ostavljamo svoj trag u sećanju ljudi koji ostaju iza nas. Uticaj koji izvršimo, iskustvo koje prenesemo, biće neprekidni lanac učenja i razvoja. Edukacija za neke nove veštine koje su pojedinci razvili pre ostalih. Jedino tako možemo napredovati svi zajedno.

Jedino tako možemo beskrajno dugo živeti.

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

 

Објављено дана

Novi mesec

Novi mesec

Neverovatno, ali večeras se završava januar

Za nekoliko sati kreće ponedeljak. I to prvi ponedeljak u novom mesecu. S obzirom da je u pitanju najkraći mesec u godini, moja preporuka je da daš pun gas od samog starta.

Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.

Novi mesec u prodaji

Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.

 

Šta ti je zapravo cilj?

Cilj nije biti najbolji, cilj je biti bolji od samog sebe u novonastalim okolnostima. Što bi rekao Nebojša Gogovac:“Kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren i pobediš kada je najteže!“

Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.

Brza strategija

Trudim se da se zadržavam samo kod pravih kupaca. Takođe, trudim se da smanjim sve one stvari koje me odvlače od prodaje. Tu spadaju društvene mreže, privatni pozivi, nebitni razgovori i poslovi male vrednosti. Sve to prepuštam drugima koji imaju vreme za bacanje. Nadam se da ti ne spadaš u tu grupu!

Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!

Za šta si tačno plaćen?

Sve što treba je da korektno radiš svoj posao svakodnevno. A ako si iskren prema sebi, nema razloga da i tvoji rezultati to ne pokažu. Ovo je disciplina u kojoj se svaki rad isplati, pa i onaj najmanji. Jedina mana je što se to ne pokaže odmah, već kroz neko vreme. Zato ovo i nije disciplina za oni koji žele brze rezultate, već maraton. Trči se svakog dana, svake nedelje, svakog meseca čitave godine. I onda ponovo iz početka.

Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.

Razlika

Svako može da proda nekom nešto. Bespredmetno je i pričati o tome. Uspeh se sastoji da stalno snabdevaš kupce svojim proizvodima. Tek tada možeš reći da si uspeo. Na krajnji zbir utiču sve one sitne stvari koje si u međuvremenu uradio ili nisi. A kako si sejao, tako i žanješ.

Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.

Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!

 

Potpis autora: Dragan Jovanović

 

 

Објављено дана

Kako ostvariti finansijsku nezavisnost?

Kako ostvariti finansijsku nezavisnost?

Izvor ideje finansijske nezavisnosti

Trebalo mi je puno vremena da shvatim da motivacioni gurui zapravo govore istinu. Mi van engleskog govornog područja imamo razne izgovore da to kod nas ne može da radi iz nekog razloga. Principi o kojim pričaju sigurno rad, lično sam se uverio u to. Potrebno je provući ih kroz specifične zakone i propise u Srbiji ili okruženju, ali provereno rade.

Jedino što ti niko od njih ne kaže direktno šta tačno treba uraditi kako bi ti principi zapravo i funkcionisali.

Meni je trebalo puno vremena da shvatim šta je sve potrebno kako bi se ostvarili koncepti o kojima oni pričaju. Da pomenem samo neke od njih:

  • Finansijska nezavisnost
  • Pasivan izvor prihoda
  • Samostalni milioner
  • Pravljenje novca bez novca
  • Investiranje

Većina nas je čula ove pojmove, ali ih je pogrešno protumačila ili razumela. Nekako smo očekivali da tako jednostavni koncepti moraju jednostavno da rade. „Kao vožnja bicikla“, kako vole i sami ponekada da kažu.

Jednostavan koncept

Svi koncepti jesu jednostavni, ali rad koji stoji iza njihove realizacije nije nimalo jednostavan. Čak ni utrošeno vreme nije malo. Nekima je trebalo 10, 20 pa i više godina da postanu bogati, finansijiski nezavisni ili da ostvare svoje snove. Loša vest je da u Srbiji to vreme može biti i duže.

Dobra vest je da svako može da ostvari svoje snove, ako zna kako. A to je i najveća kvaka u priči.

Kako?

Na početku Kiosaki (Kyosaki)

Za početak ću ti reći ono što nisi čuo od njih. Kada vratiš film i poslušaš audio programe, video matetijale ili pročitaš njihove knjige, biće ti jasno da oni sve vreme pričaju o tome indirektno. Niko to ne kaže direktno.

Poslužiće se analogijom Roberta Kiosakija (Robert Kyosaki) koji koristi podelu poslovnog sistema sa kvadrantima.

U gornjem levom kvadrantu je zaposleni, ispod u donjem levom je samozaposleni, u gornjem desnom je vlasnik velikog biznisa, a u donjem desno je investitor.

Ta analogija predstavlja stepen razvoja svakoga od nas ka svom putu ka nezavisnosti i ličnom bogatstvu.

Smisao kvadranata

Svako od nas prvo se zaposli, pa postane stručnjak u nekoj oblasti, onda napravi biznis od toga i na kraju zarađeni novac investira u nekretnine, zlato, akcije i sl.

Ono što ti niko ne kaže direktno je da ne možeš da zaradiš veliki novac bez pravljenja velikog biznisa. Biznis je jedino mesto koje generiše dovoljno veliku zaradu kako bi se ostvarila finansijska nezavisnost ili materijalno bogatstvo.

Na srpskom rečeno ne možeš legalno da zaradiš veliki novac ukoliko nisi vlasnik doo kompanije (društvo sa ograničenom odgovornošću).

Pojašnjenje

Da pojasnim stvari.

Ti kao zaposleni radiš za platu koja je oporezovana od strane države oko 40% u bruto iznosu ili 63% u neto iznosu. Za platu od npr. 1000€ poslodavac mora na ime poreza i doprinosa da uplati još oko 630€ državi. U ukupnom zbiru to je „trošak“ od 1630€ za poslodavca.

Tvoja moć sa 1000€ u džepu je relativno mala, jer iz te mase novca ti moraš da platiš sve račune i troškove života i nemaš nikakve poreske olakšice.

Kada savladaš posao kod poslodavca, neumitno kreneš da razmišljaš kako bi mogao to isto da radiš sam. Onda se malo raspitaš, čuješ priče i otvoriš svoju preduzetničku radnju ili ti PR. Stvar sa tvojim prihodima i porezom sada stoji ovako.  Ako izabereš da budeš paušalac, onda ti je mesečna nadoknada fiksna (paušal). Ako se dogovoriš sa poslodavcem da te plaća onih 1630€ bruto (ukupan trošak poslodavca), onda si uspeo. Trošak paušala je (u zavisnosti od delatnosti, veličine i lokacije radnje i sl.) Od 200 do 330€.

To znači da tvoj prohod više nije 1000€, već 1200-1430€. Isti posao radiš, poslodavca isto koštaš, ali tvoja zarada je veća zbog poreskog sistema. Ovaj novac možeš da potrošiš, uštediš ili investiraš.

Ipak, 200-400€ mesečno te dugoročno neće napraviti bogatim i materijalno nezavisnim, ali je ovo dobar početak da shvatiš kako stvari zapravo funkcionišu.

Kada malo ovladaš tehnikom i pomisliš da si doboljno veliki, bistar, sveznajući, usudiš se da otvoriš doo kompaniju. E sada tu stvari mnogo drugačije funkcionišu. Tu već počinju neke naznake biznisa. Kako posao nailazi, moraš da naučiš da delegiraš posao, ali i odgovornost. Drugi ljudi moraju pruzimati delove tvog biznisa kako bi ti mogao da imaš fokus na privlačenju kupaca, smanjenju troškova i opštoj izgradnji biznisa.

Ovde je poreski sistem drugačiji i obaveza je da angažuješ knjigovođu kako ne bi napravio neku skupu grešku. Takođe angažuj i pravnika iz istog razloga. Na početku dok su ti prihodi mali, angažuj ljude kao treća lica. Ali kada biznis postane ozbiljan, te ljude moraš imati u svom timu 24/7.

Oni će ti pomoći da izgradiš imperiju. Ne računaj da će ti oni zarađivati novac direktno, poput prodajnog tima. Ali njihovom ekspertizom sačuvaćeš ogromne količine novca. Da li zakup, kupovina, lizing, otpis, poklon, isplata veće zarade ili bonusa radnicima? Ovo su pitanja koja rešava tvoj tim i u zavisnosti od njihove ekspertize štediš ili gubiš novac. I ovo sam lično okusio na svojim leđima.

Ozbiljno postaje kada novac koji zarađuješ kroz biznis treba da sačuvaš za naredna pokolenja. Naravno, onda investiraš. Opet, tvoj tim saradnika i savetnika je tu da za svoj novac dobiješ najbolje i najviše. Zašto bi platio nešto više ako ne moraš?

Dodatna vrednost

Pored poreskog dela, koji sam pokušao da objasnim, različiti nivoi poslovanja razvijaju dodatne veštine i dižu naše poslovanje na viši nivo. Takođe, štede naše vreme. I na kraju, ostvaruju našu težnju ka finansijskoj slobodi, pasivnim izvorima prihoda i bogatstvu.

Što je viši nivo, igra je sve ozbiljnija i zahtevane su dodatne veštine. Takođe, raste količina zarađenog novca kao i obaveze. Prava finansijska nezavisnost znači da posao ne zahteva tvoje prisustvo. Isto tako tvoj životni stil ne trpi zbog toga što ne radiš. Ovo je moguće kroz izgradnju velikog biznisa ili investiranjem.

Primer iz prakse

Kada si dobar kuvar u tuđem restoranu, zarađuješ platu. Kada otvoriš svoj restoran, onda si samozaposlen. Kada otvoriš lanac restorana onda si u biznisu. A ako poseduješ i zemljište na kojima su izgrađeni restorani, imaš udela u hotelima u neposrednoj blizini ili u kazinima, fabrikama ili putevima,  onda si investitor.

Na tom nivou novac radi za tebe a ti možeš da se baviš onim stvarima koje voliš. Ili jednostavno, možeš da ne radiš apsolutno ništa.

Nadam se da sam ukratko uspeo da objasnim put do finansijske nezavisnosti i ostvarenju snova. U svakom slučaju, u tekstu sam sakrio svoj veliki cilj za godinu koja je pred nama. I angažovaću sve svoje kapacitete da ga ostvarim.

Pokazao sam put. Svako nadalje mora svojim putem. Isto tako i ja. Samo što sam ja svoj put već utabao i odmakao.

Šta ti čekaš?

Ukoliko ti je potrebno više mudrosti ili više odgovora, klikni na link dole. On će te odvesti na najmudrije mesto – Novinarnicu.

https://www.novinarnica.net/knjige/prirucnik-za-tajnog-agenta-prodaje/arhiva

 

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram

 

Објављено дана

Umesto retrospektive

2020 iz moje perspektive

Umesto retrospektive

Pročitao sam svoj prošlogodišnji članak o postignućima iz, sada daleke, 2019. godine. Danas je 21.12.2020. i razmišljam šta sve mogu izdvojiti kao dovoljno bitno u 2020?

Jasno je svima šta je centralna misao. Ipak, odbijam da godinu za nama pamtim po najvećem strahu od virusa u istoriji. Prosto, bilo je tu dosta bitnijih stvari za mene i moju porodicu da bih gubio vreme na to.

Neverovatna godina za nama

Ova godina nam je pokazala šta su stvarno bitne stvari u našem životu. Pokazala nam je moć molitve i zahvalnosti. Takođe, pokazala nam je koliko je bitno verovati da je nemoguće samo reč koja zapravo ne postoji u stvarnom svetu. 

Ne biraš iskušenja kroz koja ćeš tokom života da prođeš, ali biraš kako ćeš na njih da reaguješ.

I to je nabitnija stvar koju smo naučili. Životna škola koja se ne može naučiti na neki drugi način. Realno iskustvo koje menja ljude i podstiče ono najbolje u nama.

Zato smo molitvu i zahvalnost počeli da praktikujemo skoro svakodnevno.

Moć napisanih ciljeva

I moć napisanih ciljeva se pokazala kao veoma delotvoran alat. Prvi put smo doživeli napisane ciljeve kao osnov za molitvu. U ovakvim slučajevima potpuno je jasno šta i na koji način želiš i nije ti teško da to napišeš. Jasno ga odrediš do najsitnijih detalja, nije ti teško da detaljno opišeš svaku sitnicu koja ti se učini bitnom za ostvarenje cilja. I vremenski ga ograničiš. Uradiš sve „školski“, onako kako si to naučio na raznoraznim seminarima i radionicama.

I sve odjednom ima smisla. Svaka ideja koju si čuo i svaka vežba pozitivnog razmišljanja koju si uradio. Sve se skupi u tu jednu tačku. Shvatiš da sve to radi, samo je pitanje motivacije i tvoje volje da naučeno primeniš.

Nova knjiga

Početkom godine, pre opisanog događaja, uspeo sam da napišem i izdam još jednu knjigu o prodaji iz edicije Trikovi prodaje. Možeš je skinuti klikom na naslov:

Priručnik za Tajnog agenta prodaje 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Planovi

Takođe, shvatio sam da čak i najbolji planovi mogu da se izjalove ne tvojom krivicom. Imali smo isplaniran odlazak na Zlatibor za vreme Uskrsa. Takođe, detaljno isplaniran odlazak na more, pao je u vodu. To mi je pomoglo da shvatim da nekada stvarno nije do tebe. Jednostavno, okolnosti su takve da planove nije moguće ostvariti. To ne znači da ne treba planirati, naprotiv.

Dobar plan je pola posla, ali kada se izjalovi, ako nemaš plan B, C i D, posledice mogu biti nesagledive.

Najveća vrednost ove godine je to što smo naučili mnoge veoma važne životne lekcije. Takođe, naučili smo da stvarno primenimo znanje koje smo do sada sticali.

Ne biraš sudbinu, ali biraš kako reaguješ na nju

Usred životnog preokreta i sveopšteg haosa koji je prisutan svuda oko nas, pojavila se prilika da ostvarim jedan od svojih naviših ciljeva. Isprepletala se sudbina tako kao da su se neprekidno smenjivali dan i noć, dobro i zlo, svetlo i tama. Uspeo sam da obezbedim dugo željenu nekretninu za sebe i svoju porodicu.

Zapravo, uspeo sam da dobijem kredit za njenu kupovinu. Rate kredita otplaćujem rentiranja same nekretnine, tako da ona zapravo otplaćuje samu sebe. Time sam pokazao da je moguće ostvarivati pasivni prihod, skoro potpuno bez novaca. To je bila jedna od najvažnijih poslovnih lekcija koju sam naučio ove godine.

Naučio sam da prodajem, ponovo

Svakako najvažnija poslovna lekcija koju sam naučio u ovoj godini, a i uopšte do sada jeste da moraš da ceniš sebe, svoj rad i svoj proizvod. To postižeš tako što razlika u ceni mora da bude dobra kako bi iz nje otplatio sve troškove koji se pojave. Prodavcu je bitna marža, cena nije bitna nikome!

Izvedeno iz ovoga je da kupci zapravo ne znaju pravu cenu proizvoda, niti znaju gde još i po kojoj ceni određeni proizvod može da se nabavi na tržištu. Zato nije najbitnija cena proizvoda već njegova vrednost. Sada mogu da kažem da sam zapravo naučio da prodajem.

Ovu prostu lekciju naučio sam od dobrog prijatelja pošto sam bezmalo napravio veliki problem jednom njegovom klijentu. Ponekad se iz loših stvari možeš naučiti dobru lekciju. Često su te i tako naučene lekcije zapravo najvrednije znanje.

Reč za kraj

Možda si očekivao drugačiji post. Možda si očekivao drugačiju retrospektivu. Ipak, ova godina je drugačija od svih do sada i svih koje dolaze za njom. Zato vrednost i nije u stvarima koje smo priuštili, već u lekcijama koje smo naučili.

Povratak unazad nekada znači da proverimo kakva smo osoba postali na tom putu. Koliko smo duhovno sazreli i da li smo spremni za novu životnu misiju koja je pred nama.

Al’ tako ponekad,
Sa mesta se ne pomakneš,
A opet svima odmakneš,
Nekad ostati znači trajati!

 

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram

 

 

Објављено дана

Živi svoje snove

Živi svoje snove

Život

Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.

Razmišljam o tome šta sam do sada sve postigao i uvek više o onome što me tek čeka da ostvarim. Često ovde pišem o ciljevima i o tome kako ih ostvariti. I ja uspevam u tome. Ostvarujem svoje ciljeve. Lagano, precrtavam jedan po jedan. Ipak, one glavne velike nikako ne mogu da dosegnem. Nešto mi ne dozvoljava da živim svoje snove.

Strategija

Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.

Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.

Radim na tome da ostvarim svoj san.

 

Put uspeha

Iako znam put, nešto me sprečava da ostvarim uspeh. Kao da me neka tanana nit drži po strani događaja za koje znam da treba da uradim. To bi me dovelo do ostvarenja pomenutih ciljeva. Ali ja ih prosto ne radim. Ne znam kako da nateram sebe da podignem nivo svog angažovanja i usmerim ga na pravu stranu.

Deo moje biografije

Ja sam odličan prodavac i organizator kada treba posao da uradim za nekog drugog. Umem da prodam i da zaradim novac. Takođe, umem i da ga naplatim. Ipak, na ovaj način ne mogu da ostvarim željenu materijalnu nezavisnost i živim život onako kako ga ja zamišljam. Sa druge strane, kada nešto treba da uradim za sebe, uhvati me neka mrzovolja i izgubim motivaciju za radom. Nekako me stigne neki umor koji je toliko jak, da ne mogu da mu se oduprem.

Kada radim za sebe

Znam sve korake i načine kako treba to uraditi. Neke sam čak i započeo. Ali to iziskuje enormnu količinu energije i nenormalno me iscrpljuje. Svaki poraz koji u tom procesu doživim, isisa mi želju za životom, ne samo za radom. Teško je. Taj rad za samog sebe je za mene teži od bilo čega na svetu. 

Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.

Epilog

Uspeću! Siguran sam u to. Vodi me misao legendarnig stripskog junaka Korto Maltezea. Kada mu je ciganka jednom gledala u dlan, rekla mu je da nema urezanu liniju sreće. Bez reči je izvukao nož iz korica i urezao je sam.

Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!

Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана

Ubrzavanje

Ubrzavanje

Već danima nisam ništa napisao. I to ne zbog toga što nemam šta napisati, nego nemam kada. Dogodilo mi se neverovatno ubrzavanje života.

Ubrzavanje u kompanijama

Uspeo sam da pokrenem dešavanja u svim mojim kompanijama. To iziskuje enormne napore. Kada želiš da daš svoj maksimum, uvek je to najbolje da uradiš na jednom koloseku. Ja sada pokušavam da dam maksimum na tri paralelna koloseka i jedino što mogu da kažem da je neverovatno naporno.

Sales statistics

Pokušavam da budem na tri mesta odjednom i prilično je teško. Zahteva pored fiziček i jako mnogo mentalne snage. Zato sam odlučio da dva koloseka spojim u jedan, a treći da proglasim sporednim. Teoretski to lepo zvuči, ostaje da vidim kroz praksu.

Ubrzavanje vremena

I sve to u januaru, koji važi za mrtav mesec. Svestan sam da je bilo praznika i da se zapravo radi samo pola meseca. U svakom slučaju kada su sve ljudi oporavili od silnih praznika, neko je dunuo u pištaljku i pokrenuo lavinu.

Telefoni ne prestaju da zvone, mailovi stižu neverovatnom brzinom. Sve se pojačalo i ubrzalo i sada liči na pomahnitali stampedo kakav nisam imao prošle godine ni u jačim mesecima. I to na svim poljima.

Ubrzavanje na poslu vuče i ostalo

Naravno, pojačan poslovni život prati i pojačani privatni život. Svaka stvar kao da se udesetostručila, a svaka osoba udvadesetostručila. Jučerašnji ubrzani snimak danas deluje kao slow motion. Pored fizičkog posla, moj mozak obraćuje ekvivalentno povećan broj informacija koje zahtevaju višesložno i višedimenziono razmišljanje i pristup. Kao da je nestalo jednostavnih stvari i problema. Sve je odjednom postalo kompleksno.

Brzo donošenje odluka

I traži se hituška preciznost, istančan osećaj za donošenje odluka i promena životnih navika. Gledam da u svim sferama života budem na vrhunskom nivou. Da ne trpi porodica zbog ppsla, niti posao zbog drugih obaveza.  Intenzivno radim na delegiranju svih poslova koji imaju minorni značaj za mene, moju porodicu ili poslovno okruženje.

Planiranje

Takođe, moje planerske veštine su unapređene na maksimalan nivo, zahvaljujući elektronskom planeru u mom telefonu. Lista prioriteta je takođe digitalna, a svaka, pa i najmanja promena je trenutno ažurirana.

Digitalizacija

Digitalni aparati su mi smanjili težinu obaveznog prtljaga i on sada staje u dva džepa. Ipak, u kolima su mi torbe sa dodacima, ukoliko to bude neophodan i svrsishodan rekvizit na nekom sastanku. U jednoj je lap-top, a u drugoj štampani materijal (leci, brošure, katalozi). Za njima posežem samo u krajnjoj nuždi. Skoro sve što radim gledam da završim na mobilnom telefonu.

To je dovelo do toga da je on nepracedno postao centar mog sveta. Čitam na njemu, pišem na njemu i po njemu, primam i šaljem mailove, pozive, slike i ko zna šta još. Sam sebi izgledam kao frik iz popularnih SF filmova 90-ih i 2000-ih.

Takav je zahtev tržišta i ja to poštujem. Kada me pitaju šta ćeš sutra? Ja kažem:“Ubrzaću.“

A ti?

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram

 

Објављено дана

Podrška

Šta znači podrška?

Podrška

Danas sam dobio podrška-u. Čudno se osećam, jer je retko dobijam. Zapravo, odrastao sam bez prave podrške. Moji roditelji su pre bili za konstruktivnu kritiku nego za davanje podrške.

Dobijam je u privatnom životu od supruge i dečaka, ali retko je dobijam od poslodavaca. Danas sam je dobio od svog šefa. Potpuno neuobičajeno, ali mi je baš „legla“.

Kako se dobija podrška?

Ako stavim na stranu fantasičnu prodaju u godinu koja lagano nestaje za nama, ova podrška je odlična motivacija za još bolje rezultate u sledećoj godini. A podrška koju sam dobio uopšte nije vezana za promet koji sam ostvario. Naravno da i to ima uticaja, ali se ovog puta odnosila na poverenje izgrađeno izmeđe nas.

Podrška se dobija ili zaslužuje?

Jedno od najvećih saznjanja u korporativnom svetu je to da je šefovo mišljenje o tebi najbitnija stvar. Čak i najbolji rezultati te neće sačuvati, ako tvoj šef nije zadovoljan tobom. Sa druge strane, ako je zadovoljan, možeš se izvući i sa nešto lošijim rezultatom, što generalno ne savetujem. Bez obzira na to da li te šef gotivi ili ne, rezultati moraju biti natprosečni. To ti govorim zbog tebe.

Podrška se zaslužuje. Debelim radom i zalaganjem. „Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava“, napisao sam pre par godina. Ovo je jedna od ultimativnih istina koja vremenom samo dobija na snazi.

Kada novac nije dovoljan

Vrlo često je naša motivacija skopčana sa novcem. I to samo dok ga nemamao. Kada cifra koju zarađujemo pokriva sve mesečne izdatke i pređe preko toga, onda jedina motivacija koja može da izvuče 130% iz nas je poštovanje. Kada neko pokaže da ceni tvoj rad, trud i zalaganje i oda ti priznanje zbog toga. Jedna rečenica i to je to. Nikakve bajke i hvalospevi o našem liku i delu.

Kako to zapravo izgleda

Zbog toga ne čudi da najbolje firme imaju najbolje menadžere i najbolje radnike, srednje firme imaju srednje menadžere i srednje radnika, a loše firme su na putu da budu izbačene iz posla kojim se bave. I sve ne vezano sa poštovanjem i podrškom. Dobri radnici poštuju svoj posao i kompaniju u kojoj rade, a dobri menadžeri poštuju radnike u svojoj firmi i ne smeta im da ih pohvale i pruže podršku kada to zasluže.

Da li si ti jedan od njih?

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogramk