Објављено дана

Odmor od odmora

Odmor od odmora

Odmor

Trenutno sam na odmoru, ali ne mogu da odmaram. Ne spava mi se, a trebalo bi. Muče me mnoga neka razmišljanja na razne teme. I kada je tako, uglavnom rešim da napišem neku novu objavu. To pomaže meni da razbistrim misli, a nadam se i onom ko čita objave.

Uzeo sam prekopotrebni odmor i otišao sa porodicom na letovanje. Nije me dugo držalo to da ništa ne radim i odmaram u onom punom smislu. Nisam navikao na to, a nisu ni moji kupci. Shvatam lagano da firmu čine sposobni ljudi koji mogu da se dopunjavaju. Ja to nisam uspeo da izgradim.

Tim za odmor

Pravljenje tima je posao za sebe i traži vreme, posvećenost i još sijaset psiho-fizičkih veština od procene ljudi, procene potencijala pa sve do obuke i nadgledanja.

Tragao sam za delovima svog tima i za sada sam uspeo da nađem magacionera koji radi pola radnog vremena. Sve ostalo je na meni. Čak i kada odem na odmor moram aktivno da radim, kako bih ispunio očekivanja svojih kupaca. To znači da moram da radim prodaju, nabavku, uvoz, carinjenje, plaćanje računa i ko zna šta sve još, kako bih završio samo ono neophodno.

Delegiranje

Nemam kome da delegiram veći deo posla. To jednostavno ne funkcioniše bez mene. Ma koliko pokušavao da pronađem način, jednostavno ne ide. Shodno tome, sledeći moj korak će biti nestajanje (utapanje u masu) ili izgradnja kompanije na jakim osnovama.

Sve se svodi na to da li ulažeš u imovinu (ono što donosi novac) ili u obaveze (ono što odnosi novac). Za sada sam ulagao u proširivanje asortimana  i to da svoje kontakte učinim profitabilnim. Sada dolazi trenutak da pojačam svoj tim. Vreme je da uložim u ljude. Jer kompaniju čine ljudi. A uspešnu kompaniju čine uspešni pojedinci.

Prvi korak

Jasno mi je šta treba raditi. Jasno mi je šta očekujem od samog sebe. Znam i neke od sledećih koraka koji su neophodni da se naprave. Jedino me plaši što ne znam kako to da uradim. A to je sve što treba da uradim.  Izgleda neverovatno, ali nije. Dovoljno je da veruješ u sebe i da znaš svoj sledeći potez. Ostale stvari dođu na svoje mesto.

Dovoljno dugo imam problema sa poslovnim samopouzdanjem, da je konačno došao red i time da se pozabavim. Jednostavno da verujem u to da radim pravu stvar i nastavim tako dok se ne pokaže kao istina i za druge.

Dovoljno iskustva i znanja imam i vreme je da počnem. Nikada nije vreme da se donesu teške odluke, ali nekada moraš. Što pre to učiniš, imaćeš više vremena da ispraviš greške.

 

 

Објављено дана

Radi na sebi…

Radi na sebi…

Radi na sebi, tu uvek ima posla

„Bila je noć Trinidadaska i oborena sedišta…“  Negde u glavi mi se vrti popularna pesma iz kultne predstave „Trinidad“.

Na TVu promiču scene iz nekih medicinskih serija, a meni se ne spava. Kasni espreso ponovo uzima danak.

 

Razapet između muzičke numere u glavi i (po mom mišljenju) „horor“ serija odlučujem da je najbolje da pustim neku objavu, jer nisam odavno.

Razmišljaj i nađi rešenje

Poslušao sam sebe, stabilizovao sam svoj uzavreli mozak i otpočeo da obilazim klijente. Iskreno, nedostaje mi to. Novi ljudi i novi kontakti mogu da izrode pregršt dobrih ideja i vrate ti poljuljano samopouzdanje.

Možda tvoj model biznisa nije dovoljno dobar, iako ulažeš ogromnu energiju i novac u njega. Možda za tvojim proizvodom ili uslugama nema dovoljno potražnje. Zato su potrebne sveže ideje. Njih donose novi ljudi koje upoznaješ. To ne znači da ove koje si upoznao treba da zapostaviš, ali povremeno provetravanje baze klijenata nije na odmet.

Poboljšaj proizvod ili ga menjaj

Tako je isto i sa proizvodima. Neke proizvode je potrebno izbaciti jer troše previše vremena i resursa. Nove proizvode treba pažljivo uvoditi kako ne bi narušili imidž ili poslovnu klimu kompanije. Ali ih treba uvoditi permanentno. To je osnov uspeha svake komapnije.

Potpis autora: Dragan Jovanović

Znam dosta biznisa koji su krenuli od jedne ideje i završili na potpuno suprotnoj strani. Takođe, znam biznise koji su pametno proširivali asortiman i sada su tržišni lideri. Oni predstavljaju sinonim za rešavanje širokog spektra situacija kod kupaca različitih profila. Baš zato što su na vreme proširili svoj portfolio i mogu da ponude više opcija.

I onda zapneš

„Teoretski ljubav lepo zvuči….“

U svakom slučaju , zapeo sam. Ne uspevam da proširim ni svoj tim ni asortiman. Jedino mogu da nastavim sa brzim i posvećenim obilaskom starih i novih kupaca. To daje rešenje na dugoročnom planu.  A i pruža mogućnost da kroz razgovor sa kupcima dobiješ informaciju šta i kako dalje.

Teško je. I vreme i ljudi i okruženje u kom poslujem. Kako vreme prolazi, imam utisak da je sve teže i teže. Stara rešenja ne funkcionišu, a za nova nemam vremena. Imam utisak da sam puno toga preuzeo na sebe, a ne mogu da postignem. Ipak, uspevam to sve nekako da izguram jer sam naučio da kategorišem obaveze prema prioritetima. Još uvek uradim nešto impulsivno ili mimo plana, ali izbegavam to.

Upravljanje vremenom

Upravljanje vremenom mi postaje najvažnija veština koju koristim. Trudim se da u svakom trenutku radim na stvarima koje su najbitnije za mene i moj dalji razvoj. I naravno, one koje donose najviše profita. „Pažnja ide onom čemu se posvetimo.“ I zato se trudim da budem posvećen stvarima visoke vrednosti i visokog prioriteta.

Ako se dogodi ukrštanje, delegiram ili eliminišem onu obavezu koja nosi manju štetu ako se odloži ili čak ne uradi uopšte.

 

 

Drugačije nikada ne bih postigao rezultate koje postižem. Čak i sa mnogo ozbiljnijim resursima od ovih koje imam.

Najvažniji resurs je vreme. Drugi najvažniji resurs su ljudi koji znaju svoj posao, imaju dobre ideje i spremni su da idu na Mesec i nazad zarad svog cilja. Oni su motor razvija.

Novac

Novac, da ne kažem cena, uvek dolazi na kraju. Ako nešto voliš, nije ti problem da ga radiš i bez novca. Ali ako nešto radiš maksimalno posvećeno i odlično poznaješ to što radiš, uspeh je neizostavan. A gde je uspeh tu je i novac.

Mnogi vide novac kao krvotok biznisa. Ipak, njegov nedostatak ne sme da bude prepreka u biznisu i njegovom proširivanju. Čak naprotiv. Nedostatak novca treba da bude ogromna motivacija u biznisu, jer svako pokreće biznis da zaradi novac.

Ako želiš da uspeh(a samim tim i novac) brže dođe, moraš brzo da otkriješ i razviješ veštine koje će ti omogućiti da brže napreduješ. „Radi na sebi. Tu uvek ima posla!“

 

Čitanje knjiga iz oblasti koja te zanima, posećivanje relevantnih seminara i slušanje audio knjiga ili potkasta u kolima, štedi vreme usavršavanja veština koje nam nedostaju da budemo lider u toj oblasti. Nekada, to mogu biti meseci i godine samo jednom idejom na koju naiđemo u knizi ili potkastu.

Otvori um za nove ideje i one će doći!

 

 

Објављено дана

Zašto ću uvek reći ne

Zašto ću uvek reći ne

Realnost

Težak dan. Težak mesec, godina, život.

Za one koji ne broje, skoro smo pojeli pola godine 2022. Nije to strašno ako smo uradili nešto pametno. A da li jesmo? Znam neke koji jesu i do pre par sati, verovao sam da sam i ja jedan od njih. A onda se sve okrenulo.

Jedan bezazleni razgovor i osećašam kako mi puca led pod nogama. Da, mislio sam da je čvrsto tlo, ali ubrzo sam uvideo istinu. A istina ko istina, surova i strašna. Seče kao mač, probada kao koplje.

Nalet

Jedva sam ostao na nogama. Poljuljalo se sve u šta sam godinama verovao i ulagao. Posumljao sam u sebe, ali onako zaistinski.

Negde nadalje počeo je da se menja čitav sistem vrednosti. Sva verovanja, htenja, sve što sam mislio da znam, raspršilo se u trenu. Možda je to samo iluzija? Možda je igra koja ima za cilj da te degradira, spusti, ponizi. Možda je neko otkrio koliko sam postao pretnja i želi da to iskoristi protiv mene.

Proveri sve, sebe najpre

A sumnja nikada nije dobra. Pogotovu kada posumnjaš u sebe.  Argumenti drugih deluju ubedljivo i stvarno. A da li ih zapravo ima? Da li je moja pozicija loša ili je to projekcija pozicije nekoga drugog? Da li je neko blefirao? I zašto?

Roje mi se misli kao košnica. Preispitujem svaki mogući potez koji sam do sada povukao. Sabiram se i oduzimam. Proveravam svaki mogući scenario. Raspao sam se na komade. Nema me, nestao sam. I sastavio sam se, ponovo.

Evo, pišem

Pišem kao i obično kada nemam sa kim da podelim to što doživim/preživim. A sada nemam. U par navrata sam bio ovoliko sâm u životu. Pregurao sam te trenutke i to mi je jedina vodilja da ću i sada. Pored svih okolnosti, znam da uvek postoji rešenje. I ne, ono ne mora da bude sa dobrim trenutnim ishodom. Ali je rešenje.

Znam odgovor, ali ga se plašim. Znam gde grešim i kako da popravim. U životu, kao i u prodaji, postoji rešenje za sve. Neka rešenja nisu lepa, neka nisu zgodna, ali postoje. Bezizlaznost je samo privid našeg uma koji je izložen pritisku.

Odnos

Čak i sada mi na pamet pada reklama vrhunskog proizvođača satova: „Don’t crack under pressure!“

Možda je tako i najbolje. Pritisak stvara naš um. Ako se izborimo sa njim, izborićemo se i sa pritiskom. 

Moj mozak radi 2000 na sat. Generiše ideje. Na pamet mi pada brzi obilazak 100 kupaca. Uvek kada u prodaji ne ide, setim se ove tehnike. Sada imam problem i ova tehnika zvuči zapanjujuće svrsishodno. I neophodno. Razgovor sa 100 ljudi će iznedriti mnogo toga, možda ne rešenje problema u kom sam se našao, ali nešto novo hoće.

Reakcija

Sama poseta tolikog broja ljudi, otvoriće nove teme za koje nisam ni znao da postoje. Ubaciće neku novu energiju u čitav sistem. To je ono što mi treba. To je ono što znam da provereno daje rezultate.

To je ono što je potrebno da me trgne i vrati poljuljano samopouzdanje. Koliko god da je teško ili da je velika prepreka, jednostavne stvari jednostavno daju najbolje rezultate. Dovoljno je primiriti misli i usmeriti ih na nešto drugo. Fokusiraj se!

Ne možeš prodati svima, ne možeš usrećiti svakoga, ali to i nije cilj. Cilj je izaći iz tunela i nastaviti život dalje.

„I prodaja se uvek desi, ili kupcu prodaš robu ili kupiš njegovo NE.“

Vreme buduće

Dolazi vreme velikih iskušenja i velikih promena. Neminovno. To je vreme kada najbolji isplivaju na površinu zbog specifičnog spleta okolnosti. Ali i zbog razvijenih veština i usvojenih načela po kojima žive.

Ne

Sa ovim ljudima ti nemaš ništa
jer odavno su te prodali,
svi oni rastu jako brzo
i onda smešan si im ti.

Ceo svet se pokreće brzo
a ti stojis snažno k’o pre
oni neće shvatiti nikad,
zasto ćes uvek reci ne.

Ne, ne, ja neću postati novi
ja ću uvek biti k’o pre
ja svoj ponos prodati neću
ja ću uvek reci ne.

Sa tim ljudima ti nemaš ništa
jer prodali su svoje sne
svi su oni prerasli tebe
a ti si ostao isti k’o pre.

I dok sedis sa flašom u ruci
lome ti se misli sve
ipak shvatas da oni ne žele
da budu isti kao pre!“

Ritam Nereda, NE

 

Објављено дана

Redefinisanje

Redefinisanje

Redefinisanje svojih ciljeva

Trebalo bi da redefinišem svoje ciljeve. Neke sam od njih ostvario, a na nekim još uvek radim. Mada, sada sam prelistao neke stare napisane (zapravo iskucane u telefonu) ciljeve i ukapirao da to baš i nije tako.

Odlična knjiga o postavljanju i ostvarivanju ciljeva

 

Ovo što sledi je jedna od listi koju držim u telefonu, pa može poslužiti kao primer rekapitulacije.

Ciljevi i rekapitulacija

„Onda kada je želja za pobedom veća nego strah od poraza, imate šansu. Niko ne pobeđuje uplašen.“

Moj put

Opet da napomenem, ovo su neki moji ciljevi, pokretači i motivatori. Potpuni je uredu da se niko ne složi sa tim i potpuno je uredu da se složi. Svakako savetujem da svako napravi svoju listu koju može da ažurira na nedeljnoj bazi.

Svako treba da koristi ono što smatra najboljim za sebe. Akcenat je da radi na sebi. Samo pisanje ciljeva i detaljno planiranje neće dati nikakve rezultate ako ne preduzmeš akciju. Mnoge sjajne ideje, ciljevi i planovi su propali zbog nedostatka akcije. Ne dozvoli da se to dogodi i tebi.

Redefiniši se odmah!

Објављено дана

Postani pobednik

Postani pobednik

Kako postati pobednik?

Radim. Pokušavam da izvučen najbolje iz sebe i stvorim bolji svet za svoju porodicu. Borba je bespoštena, ali se ne predajem. Dajem sve od sebe i malo više od toga. Menjam taktiku i strategiju, ali ne odustajem od onoga što sam zacrtao da ostvarim. Želim da postanem pobednik!

 

 

Prošao sam kroz razne krize. Savladao sam razne prepreke, ali i dalje ne mogu da se otrgnem utisku da je, iz dana u dan, sve teže.  Iako rezultati pokazuju drugačije, čini mi se da sve teže ostvarujem te rezultate. Sve teže se pobeđuje.

Vremena su se promenila

Možda to ide sa godinama. Kao deca, živimo u mehuru bezbrižnosti kojim nas naši roditelji oktuže. Zaštita koja nam pružaju čini da svet izgleda kao bolje mesto. Sad smo mi ti koji svojoj deci obezbeđuju bezbrižan život i detinjstvo. Prvo gledamo da podmirimo njihove potreba, a za nas šta ostane.

 

 

Puno toga sam postavio ispred sebe i puno toga sam ostvario onako kako sam zamišljao. Puno toga se neverovatnog dogodilo dok sam ostvarivao svoje ciljeve. Neki su se ostvarili na neverovatne načine. Neki su sa sobom povukli nova iskustva i poznanstva. A neke prosto nisam dovoljno želeo da ostvarim.

Zamisli i ostvari

Svakako, veliko iskustvo u poslu i u životu su mi pokazali da „ono što um zamisli, to može i da se ostvari“, ali prvo mora da se napiše na papir. I ako na početku beše misao, ništa se ne dešatva dok se ta misao ne napiše na papir. To je njena prva manifestacija u materijalnom svetu. To je prvi pokazatelj da sve počinje od misli. Neophodno je uložiti vreme, energiju i emociju kako bi se to ostvarilo.

 

 

Nije dovoljno samo nešto želeti. To nas drži u svetu mašte i snova. Ako ne uradimo nešto konkretno, želja će zauvek ostati u svetu imaginacije. Zato moraš nešto preduzeti po tom pitanju. Ti, baš ti koji čitaš ovaj tekst. Niko neće doći da te spasi. Nikog nije briga za tebe, osim tebe.

Ovo je tvoja borba

Surov svet je napolju. I postaje sve suroviji. Nije više dovoljno učestvovati, moraš i pobediti. Pre svega sebe i svoju lenjost. Moraš izazvati kod sebe osećaj za hitnost. Odlaganje izvršenja obaveza može presudno uzicati na tvoj život. Dobra prilika ne dolazi često, zato moraš biti spreman da je prepoznaš i iskoristiš onda kada ti se ukaže. Kako znam to? Platio sam najskuplju školu koju možeš zamisliti. Lično sam proživeo sve o čemu pišem. Svaki poraz i svaka pobeda su lični i moji. Ja sam ih ostvario.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Zašto je to tebi važno? Pa recimo, ti i ja se ne razlikujemo puno. I ako sam ja mogao da promenim svoj život i izdignem se iznad prosečnosti, znam da možeš i ti. Samo ne moraš sve ovo i lično da proživiš, možeš nešto naučiti iz tuđeg iskustva. Ali trik nikada nije ni bio u učenju ili znanju, već u delovanju.

Ne odugovlači, deluj odmah

Ne postoji drugi način da nešto ostvariš, osim da deluješ. I naravno, budi spreman da puno puta pogrešiš, padneš i podigneš se pre nego šti uspeš u onome što si naumio. Zato je važna odluka. Ona ima snagu da nas obaveže da nešto što započnemo i završimo na kraju.

 

 

Vežbaj sa malim ostvarenjima, pre nego što kreneš na ona velika. Potrebno je stvoriti pobednički niz, kako bi se upustio u velike bitke. Pobednični niz stvara pobednički mentalitet, a borbe sa porazima stvarju mentalnu snagu. Pobeda je veština i kao svaka veština može se naučiti.

Jer, pobednik se ne rađa, pobednik se postaje.

 

Објављено дана

Kako ostvariti sve što želiš?

Kako ostvariti sve što želiš?

Iskustvo

Radim. Imam puno dešavanja u životu i malo vremena za sve ostalo. Ali to je boljka na koju se vremenom navikneš. Propustio sam šansu sa datumima dvojki (22.2.2022.), ali pošto svakako imam želju za postom neka bude.

 

Ostvari sve svoje ciljeve

Ovaj post posvećujem željama i ciljevima. Zapravo njihovoj jasnoći. Često pišem na temu ostvarivanja ciljeva i razlici između želja, ciljeva pa i planova. Mnogi misle da su ove reči sinonimi i da se odnose na isti pojam, ali nije tako. Povezani jesu i oslonjeni jedne na drugu, ali su definitivno različiti pojmovi.

Sklapanjem celine dobijamo ostvarenost, smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Kako smo ciljno orjentisana bića, ostvarivanjem ciljeva stičemo i osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti.

 

Želja

Želja je prvo saznanje da nam je nešto potrebno. Bilo da je racionalno ili iracionalno, prvo se pojavi želja ili potreba u našoj glavi koju treba zadovoljiti. Na ovom stupnju mi ne znamo šta tačno želimo niti kako to da ostvarimo. Ipak, svesni smo da imamo želju za nečim.

Želja može biti novi auto. Ali je to daleko od cilja, jer nije definisano puno toga. Jednostavna ideja koja je sinula u našoj glavi je prvi korak ka ostvarivanju.

Ipak, želja kao takva nema veliku moć i snagu i ako se ne nastavi sa daljim koracima, uglavnom ispari i nestane veoma brzo.

 

 

Cilj

Cilj je prvo izbacivanje želje iz naše mašte u stvaran svet. Da bi cilj bio cilj trebalo bi da bude i specifičan, merljiv, dostižan, realan i vremenski ograničen. To znači da je cilj nešto što smo definisali, zapisali i postavili rok za njegovo ostvarenje. Podrobno smo objasnili šta tačno želimo i do kada treba to da imamo. 

Cilj za razliku od želje je nešto što imamo ispred sebe i čijem ostvarenju težimo. Ima veću jačinu i snagu nego sama želja.

Procenjuje se da samo 3% populacije ima napisane ciljeve. Oni spadaju u najbolje u svom poslu. Uglavnom zarađuju 5 do 10 puta više novca od proseka u branši.

 

Odlična knjiga o postavljanju i ostvarivanju ciljeva

 

S.M.A.R.T. ciljevi

Specifičan cilj znači da mora da bude tačno i sa što više detalja opisan kako bi naša podsvest trošila vreme na ostvarivanje cilja, a ne na popunjavanje delova koji nedostaju. Većina ljudi ne definiše svoje ciljeve dovoljno dobro i detaljno i zato ostvarivanje traje previše dugo ili se cilj nikada i ne ostvari.

Merljiv cilj znači da u svakom trenutku za njega možemo reći dokle smo stigli, koliki smo procenat ostvarili i još koliko treba da ostvarimo. Ponekada se dogodi da cilj moramo da prebacimo u merljive jedinice. Inače, nema načina da pratimo napredak. Najprostiji način je cilj pretvoriti u novac ili vreme neophodno za njegovu realizaciju. Na taj način znamo koliko smo novca sakupili i koliko nam još treba kako bi smo ostvarili svoj cilj.  

 

 

Isto je i sa vremenom. Ako svoj cilj pretvorimo u vreme potrebno da se nešto obavi, uvek možemo znati koliki deo posla smo obavili, a koliko nas još čeka.

Dostižan cilj je upitna kategorija. Ako je cilj dostižan, onda ga je lakše ostvariti. U tom slučaju imamo jasan putokaz kako nešto da uradimo i koje rezultate bi smo trebali da dobijemo. Dostizanje cilja možemo ubrzati čitanjem knjiga ili slušanjem ljudi koji su taj cilj već dostigli. Takođe, možemo angažovazi mentora koji je ostvario cilj i jednostavno naučiti potrebne veštine direktno od njega.

Sa druge strane, kada postavimo sebi cilj koji niko pre nas nije ostvario, stavljamo sebe u potpuno novu dimenziju. Veštine koje su nam potrebne moramo izgraditi potuno sami. Ovakvi ciljevi se često graniče sa maštom ili ludilom. Retki su oni koji ih ostvare i važe za enzuzijaste ili pionire. Oni omogućavaju napredak u svetu.

 

Realnost je nešto što moramo uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva. Ako želimo smršati 25kg za 2 dana ili kupiti novi suprautomobil sa minimalnom zaradom, to nije realno i taj cilj je u startu osuđen na propast.

Postavljanje nerealnih ciljeva oduzima energiju i vreme i često služi kao izgovor i bespotreban ostanak u zoni komfora.

Vremensko ograničenje cilja je posledica ljudskog poimanja konačnosti. Ako nešto nema svoj kraj, to se može beskonačno odlagati i nikada ne završiti. Zato je potrebno vremensko ograničenje. To mi je potrebno do tada ili završiću zadatak do tog roka.

 

 

Ljudski mozak funkcioniše kao kvantni računar sa središtem od crne rupe koji privlači događaje, ljude i stvari u naš život kako bi mi ostvarili svoje ciljeve i pronašli svrhu sopstvenog postojanja. Napoleon Hil je rekao da čovek ono što zamisli može i da ostvari. I potpuno se slažem sa tim.

Zato je neophodno definisati šta tačno želiš i koja je cena toga što želiš. Da bi to i ostvario moraš da naučiš i promeniš puno toga. Stare veštine neće dati nove rezultate. Promene dolaze tek kada se mi sami promenimo.

Veliki ciljevi

To su oni ciljevi koji nas same, pa i čitavo čovečanstvo, menjaju iz korena. Ali ostaju kao svetionik na vrhu planine da svedoče o podvigu izvan realnosti.

Često ljude koje ostvaruju ovakve podvige nazivamo herojima, vizionarima i ludacima. Ali bez njih i njihovih ciljeva nema napretka.

Odluka

Dobro je početi sa odlukom da ćemo ostvariti ono što želimo, bez obzira na sve. Za prvi naredni korak potrebno je da specificiramo cilj koji želimo da ostvarimo. Ovde leži ključ za brzinu ostvarivanja našeg cilja. Ako je cilj mali i potrebno je malo stvari promeniti kako bi smo ga ostvarili, trebaće nam malo vremena. Ako treba puno stvari promeniti, trebaće nam više vremena.

Iz iskustva, goruća želja da nešto postignemo može da skrati vreme potrebno za realizaciju nekog cilja, ali ne može da ga anulira.

A i vreme će sigurno proći. Za 5 ili 7 godina možeš ostvariti svoj cilj ili ne. Bez obzira na sve, vreme će proći. Razlika u životu može biti drastična. Možeš živeti život kakav želiš ili kakav ti je nametnut od strane drugih.

 

 

Ipak, cilj sam po sebi nije cilj, već promena koja treba da se dogodi u nama kako bi smo bili spremni za sam momenat ostvarivanja cilja. Koliko god ovo paradoksalno zvučalo, jednostavno je tako. A to shvatiš tek kada ostvariš cilj.

Zato kreni odmah!

Објављено дана

Umesto retrospektive

Umesto obične retrospektive

Umesto retrospektive

Pozdrav svima koji prate objave na ovom blogu. Nije ih bilo neko vreme, ali već znate da je to tako.

Ovo je deo godine kada, uglavnom, pravim osvrt na predhodnu godinu kao neko podsećanje šta sam sve postigao, a šta sam mogao u toku jedne kalendarske godine. Ovog puta ostaviću postignuća po strani, odnosno neće biti glavna tema u postu. Verovatno ću se osvrnuti tu i tamo na dešavanja iz prošle godine, ali shvatio sam da treba gledati u budućnost.

Provera naučenog

Posle jednog današnjeg druženja, shvatio sam da ne razmišljamo svi ni na približno sličan način. I to je u redu, ali nije u redu negirati nečije mišljenje samo zato što ti se ono ne dopada. Saslušaj šta ima ko da kaže.

U svakom slučaju, uzeo sam i to u obzir tokom promena koje sam krenuo da uvodim. Iskreno, nisam mislio da je toliko drastična razlika u odnosu na druge ljude. Na kraju sam srećan što je tako. Ukapirao sam da sam, ja zapravo, na pravom putu.

 

Ipak retrospektiva

Ako se treba osvrnuti na uspeh u 2021. to bi bilo da smo je preživeli. Osim toga, ništa nije dovoljno vredno pomena. Osim, možda i to da sam pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. Ali nisam ni o tome hteo da pišem u ovom postu. Želim da pišem o istrajnosti koja me je dovela ovde gde se trenutno nalazim. A ako sam moga ja, može to i svako od vas koji čitate tekst. Fokusiraj se, pročitaj i primeni pročitano.

Istrajnost je pre svega svesnost

Dugo vremena kapiram da nešto nije u redu sa sistemom u kojem radim, živim i poslujem. Dugo vremena sam krivio vlast, ljude, situaciju, pogrešne političke odluke i sl. I uvek je sve to davalo iste rezultate, nikakve.

Istina je da smo potpuno pogrešno programirani, a uz to lenji i puni zabluda. Dobar deo njih smo usvojili vaspitanjem, a dobrim delom  prostim negiranjem stvarnosti. I to se odnosi na veliku većinu nas. A ja, pre svega, ovde pišem o sebi.

Kada sam to shvatio, počeo sam da se budim i osvešćujem. I naravno, svaka istina je teška na svoj način. Laž je lepa, topla, ušuškana i slatka. Prija duši i ušima i uspeva da umrtvi i ono malo razuma u nama. Na žalost.

 

Odgovornost

Za svoj život smo sami odgovorni. To je velika istina. I niko neće doći da nas spasi. Moramo to sami. Što pre shvatimo da na sopstveni život utičemo i odlukama koje donesemo i onim koje ne donesemo, biće nam mnogo lakše. Postaćemo svesni sebe i sveta oko sebe i više od toga. Postaćemo odgovorni! Bez obzira da li to sada znamo ili ne. Paradoksalno, mnogo više bole odluke koje ne donesemo.

Moja odluka

Ja sam doneo odluku da se promenim. To je teška odluka i treba dosta vremena da se ona sprovede u delo. Ipak, to me nikako neće sprečiti da je realizujem, naprotiv, ojačaće me u nastojanju da uspem što je moguće pre, bez obzira na okolnosti ili težinu istih.

Neki od nas nisu shvatili da se svet promenio. Znanja i veštine koje imamo nisu u skladu sa nastalim promenama. I umesto da se menjamo i prilagođavamo, mi se ljutimo što ne možemo da se uklopimo. Iz te ljutnje pokušavamo da menjamo svet, a nismo svesni da je jedino moguće promeniti samo sebe. A kada promenimo sebe, promeniće se i ceo svet.

 

Prošlost

Nekada smo živeli u zemlji i sistemu iz bajke koji su bili primereni svakome od nas. Na žalost, te zemlje i tog sistema više nema i vreme je da to shvatimo. Da li je to bila bajka i tada ili je bajka sada, na kraju nije ni važno. Sadašnjost je potpuno drugačija od te bajke kojoj se iznova i iznova bezuspešno vraćamo. I vreme je da prošlost ostavimo iza nas, vreme je za budućnost.

Svet se promenio

Svet više nije primeren ljudima nego pojedincu. I to je glavna promena. Znanja i veštine kolektiva prevazilaze znanja i veštine pojedinca, ali samo ako pojedinac dobro upravlja kolektivom, moguće je napraviti progres. Ali je važno da svaki pojedinac doprinosi kolektivu. Bez toga, kolektiv se urušava.

Kao osnov svog novog načina razmišljanja uzeo sam knjigu (i filozofiju) Roberta Kiosakija Bogati otac, siromašni otac (koju preporučujem kao obaveznu lektiru) i postavio je u parametre iz sopstvenog okruženja. Isprva sam mislio da je ona prilagođena američkom sistemu i da u Srbiji ne daje rezultate, zbog razlike u samim sistemima.

Nisam mogao više da pogrešim. Knjiga govori o principima i načinu razmišljanja, a ne o političkom sistemu, zato je univerzalna. Naš način razmišljanja nas limitira, a ne sistem u kom živimo. Bar je tako u svim iole slobodno-tržišnim zemljama.

I ovde žive ljudi koji su uspeli više i oni koji su uspeli manje u životu. To ne znači da su jedni pametniji od drugih, već da su se bolje prilagodili okolnostima.

Bogat si onda kada ne radiš za golu egzistenciju, nego kada radiš ono u čemu uživaš i voliš, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije i egzistencije sopstvene porodice. Možda se neko neće složiti samnom, ali i ne mora, ovo je moj način razmišljanja.

 

Sloboda

Ja ću za sebe reći da sam slobodan čovek onog trenutka kada znam da nisam materijalno ugrožen bez obzira šta radim u nekom trenutku. Biznis i investicije nose moje životne troškove i troškove mog životnog stila. Bez mog obaveznog prisustva.

Zato Kiosaki kaže da je prvo pravilo da bogati ne rade za novac. Ne moraju, već su bogati. Sa druge strane to ne znači da to što bogati rade ne donosi novac. Često je to baš potpuno suprotno. To je zato što novac privlači novac, jer je um zaokupljen drugim stvarima, ne samo pukim preživljavanjem.

 

Ideja, imaginacija, realizacija

Ja sam shvatio poentu pre mnogo godina, ali nisam pronašao način da je realizujem. Bilo mi je potrebno mnogo napora, truda i vremena i konačno sam na pravom putu. Ako želiš da ubrzaš stvari, moraš da nađeš mentora koji je uradio to što ti pokušavaš da uradiš, da platiš punu cenu i bezpogovorno poslušaš šta ti se kaže.

Teško?

Znam da jeste, ali drugi način je još teži. Podrazumeva da sve odgovore na pitanja pronađeš potpuno sam, bez ičije pomoći. To je cena izlaska iz prosečnosti. Ja je upravo plaćam.

Izvrsnost je skup veština, iskustva i istrajnosti. Trenutno odlaganje zadovoljstva radi većeg zadovoljstva je imperativ! I moguće ju je dosegnuti. Samo se osvrni oko sebe, nalazi se svuda!

A vreme je da je pronađeš i u sebi!

 

 

Објављено дана

Olakšaj sebi

Olakšaj sebi

Povratak na mrežu

Nisam siguran da li su moji tekstovi nedostajali nekome, ali sam siguran da je meni nedostajalo pisanje. Brojne obaveze, koje su se ovih dana umnožile, nisu izgovor za ne pisanje.

Kada ti je do nečega stalo, nađeš vreme za to. Iako mi je do pisanja mi neizmerno stalo, činjenica je da sam, u zadnje vreme bio malo posvećen tome. Iako sam malo „tanak“ sa vremenom, to nije bio pravi razlog za ne pisanja.

 

 

Pojavio se neki vakuum u meni. Neka disproporcija između onoga što pišem i radim. Želeo dam da to pomirim. Uložio sam enormno veliki napor u novi privatni posao koji sam pokrenuo. Moram reći da već daje rezultate. Ipak je ekstremno naporno, ali to je ono što sam želeo.

Sopstveni biznis

Napominjem da je ovo peti biznis koji sam pokrenuo. Od predhodnih četiri opstala je samo konsalting agencija, mada se postavlja pitanje njene rentabilnosti. Izgleda da će se i ona utopiti u novi biznis. Ostalih tri su ugašeni. To je valjda cena iskustva.

Dajem sve od sebe da ostvarim svoje ciljeve koje sam postavio ispred sebe davnih dana. I uredno sam ih napisao na papir. Jedan od njih je i pokretanje i razvijanje sopstvenog profitabilnog biznisa od koga možemo normalno da živimo moja porodica i ja.

 

 

To je jedan od onih snova koji iznova i iznova sanjaš, sve dok jedno jutro ne odlučiš da je vreme da ga prevedeš u realni svet. Tek tako, bez planova, crteža, skica, projekata. Kreneš napred.

Nisam bio svestan šta me sve čeka na tom putu. Pored svog mog i tuđeg iskustva koje sam imao na raspolaganju, teško je. Baš svaki početak je stvarno težak i potpuno drugačiji od svih predhodnih.

Životne faze

Moj život je prošao kroz mnogo faza i neprekidno se menja. Isto tako i moj biznis i moj odnos prema njemu. Nikada nije u potpunosti onakav kakvim ga zamišljam. Uvek ima neke nedoslednosti ili nedorečenosti.

Zapravo, puno toga ne izgleda onako kako ja to želim. Previše svakodnevnih obaveza koje zahtevaju moje prisustvo i moje odluke. To me čini razdražljivim, besnim i umornim. Čini mi se da nemam vremena  ni za šta. Ali to je deo cene koji moraš unapred da platiš, kako bi ostvario svoj cilj.

 

 

Više se ne zaluđujem da mogu započeti 20 projekata odjednom i da ih sve završim u određeno vreme vrhunski i kvalitetno. Sveo sam to na nekoliko prioritetnih stvari, ali i dalje imam stalni deficit vremena. Sam sebi izgledam kao zec iz knjige Alisa u zemlji čuda. I on stalno gleda na svoj veliki sat i stalno negde kasni. Stalno sam pod nekom tenzijom, bez neke prave potrebe.

Da je bolje, ne bi valjalo

Ne mogu da kažem da mi mnogo dobro ide, a sa druge strane ide bolje nego ranije. Na žalost, to trenutno ne doživljavam kao očekivano poboljšanje sopstvenog života, već kao neopisivo veliki napor. Sve mi je teško i prosto mi se ne radi. Pogotovu kada se okrenem oko sebe i shvatim da je ostalo još nekoliko dana u ovoj godini.

 

 

Nervozu mi pojačavaju praznici pred nama, koji će biti enorman izdatak, kao i januar koji je pun rođendana i dodatnih troškova. A ljudi obilaze markete i prodavnice kao da sutra ne postoji.

Ne znam šta mi se dogodilo. Nekada sam se radovao praznicima, vremenu sa porodicom, poklonima i ruskoj salati koju ja spremam. Sve mi je izgledalo opuštajuće i odmarajuće, do sada. Sada osećam pritisak i teret koji mislim da nikada do sada nisam osećao. Dodatno sam opterećen time što znam šta treba da radim, a upravo to ne radim. Uglavnom se bavim stvarima niske profitabilnosti, ali velikog značaja za firmu. Glupa birokratija.

Kako popraviti stvari

Svako od nas zna šta i u kom trenutku treba da radi kako bi popravio svoju situaciju. Ipak, velika većina nas jednostavno to ne radi. U mom slučaju je rešenje problema poseta kupaca u što većem broju, ali neumorne obaveze, papiri i neophodna bitokratija mi nedozvoljavaju da radim ono što znam da treba. I ono što će doneti tražene rezultate.

 

 

Uprkos tome, u januaru planiram obilazak sto kupaca. To je tehnika o kojoj sam ranije već pisao. Efikasna je kod ovih i ovakvih stanja, kao i kod svih ostalih zastoja koje imaš u poslovanju. Kada zapne, pitaj kupce šta da radiš, oni će ti reći. A stotinu njih će statistički biti dovoljan broj da pokažu pravi trend. Trend je tvoj prijatelj. Trudi se da ga pratiš.

Hladan start

Znam da se pola januara ne radi, ali se pola januara radi. I zato napred.

Odštampao sam kalendare koje planiram da podelim svojim sadašnjim i budućim poslovnim saradnicima.

Imaću dobar razlog da obiđem sve njih. Naravno, uvek postoji dobar razlog za obilazak kupaca, ali ovi praznični obilasci sa poklonima su prosto nenametljivi, opušteni i prijatniji nego oni obični, svakodnevni.

 

 

Kada stvari ovako krenu nekim svojim tokom, predlažem ti da im se ne suprostavljaš. Treba da postaneš svestan odgovornosti koju nosiš i prosto uradiš ono što je do tebe. Obilazak što većeg broj kupaca u što kraćem vremenskom roku je nešto je, u ovom momentu, jedino svrsishodno. Novogodišnji i Božićni praznici su idealni za to!

Kreni još danas!

 

Објављено дана

Drugi dan mrmota

Dan mrmota

Svaki dan

Dan kao i svaki drugi, a opet različit, kao i svaki drugi. Naporan, ali ispunjen. Nepredvidiv, a opet ukalupljen.

Kao u čuvenom filmu Dan mrmota, svaki dan je sličan predhodnom, a opet tako različit. A ako nešto želimo promeniti, moramo upotrebiti svu snagu sopstvene volje koju imamo! Znamo šta i kada treba da uradimo, ali na kraju to ne uradimo. Zašto?

Uslovljeno programiranje

Programirani smo životnim okruženjem, društvom, medijima i roditeljima koji se trude da urade najbolje za nas. Često „put do pakla bude popločan najboljim namerama“ i ne ispadne sve uvek onako kako mi želimo. Zato moramo to da promenimo.

Davnih dana sam čuo da zapravo ne umem da želim, jer mi se svaka želja izjalovi ili na kraju ne ostvari. Nisam posvetio pažnju tome, ali sam se te rečenice stalno prisećao. Gotovo ništa mi nije polazilo za rukom dug vremenski period. Želeo sam da znam zašto. I što je najvažnije, želeo sam to i da promenim.

Teorija i praksa

Pročitao sam dosta toga u životu i nisam uspeo da nađem odgovore na ta pitanja. Stvar je počela da se pomera kada sam saznao za knjigu Tajna (The Secret). Častio sam sebe za završen fakultet. Po silasku sa autobusa, uputio sam se ka knjižari rešen da kupim knjigu koja je imala veliki uticaj na moj kasniji život.

To je bila prva stvar koja mi je ukazala na to da ti je „život onakav kakve su ti misli“ koncept. Prilično jednostavna stvar, kada se gleda sa strane. Kako je razmišljanje najteža stvar na svetu,  onda stvari postaju jasnije zašto je onakvo kakvo je. Mnogi ljudi bi pre umrli nego razmislili.

Zakon privlačnosti

Od tada je prošlo 13 godina. Pročitao sam dosta toga na temu razmišljanja i promene usađenog programa koji nam ne dozvoljava da uspemo. Kao da neprekidno sami sebe saplićemo, kao da se bojimo uspeha i više od neuspeha.

Svako od nas ima program koji nesvesni deo našeg bića permanentno izvršava i to je naša zona udobnosti. Na to smo navikli i znamo šta da očekujemo. Na žalost (ili na sreću), vrlo često je ta zona mesto iz koga želimo da pobegnemo, jer smo shvatili da možemo više i bolje, ali ne znamo kako. I pošto ne znamo kako, vrlo često i ostanemo zarobljeni tu gde jesmo i nikada ne pokušamo da to promenimo. Dobra je vest što ne moramo tu da ostanemo, jer je pronađen način kako da izađemo iz sopstvene zone tesne udobnosti.

Kako napraviti promenu?

Glavno životno pitanje koje treba sebi da postavimo je kako? A pre toga, moramo sebi postaviti niz „šta“ pitanja i dati odgovore na njih. A onda postaviti pitanje kako. Nije potrebno znati odgovor na ovo pitanje, već verovati da to što smo zamislili možemo i da ostvarimo.

Kada postavimo pitanje šta mi želimo u životu da postignemo ili uradimo uglavnom imamo odgovor. Neko želi da završi fakultet, neko da smrša, neko da nađe odgovarajuću osobu, a neko finansijsku nezavisnost.

Donesi odluku

Sve što je potrebno je da znamo šta hoćemo i donesemo odluku da ćemo to i da ostvarimo. Onda to što želimo zapišemo na papir, kako se to ne bi, u međuvremenu,  izmenilo ili izokrenulo. Kada smo doneli odluku i znamo šta želimo, bitno je da znamo i do kada to želimo. Tj. da damo sebi neki rok da to i uradimo. Sa ova tri koraka uradili smo više na sebi nego što smo do tada u životu. Govorim iz ličnog iskustva.

Sledeća faza

Četvrta faza bi bila zapisivanje svih ljudi, stvari, mesta i događaja koji nam trebaju kako bi se stvari odigrale u našu korist. Što više pojedinosti napišemo, veća je verovatnoća da će se te stvari tako i dogoditi. Zato je potrebno uneti emocije u to što radimo. Bez emocija i želje nema rezultata. Odustaćemo od bilo čega ako nam do toga nije dovoljno stalo.

  • Odluka da nešto uradimo
  • Zapisivanje odluke na papir – stvaramo cilj
  • Određujemo vreme kada želimo da ostvarimo taj cilj
  • Razrada cilja – pravljenje plana
  • Unos emocija i svakodnevni rad na ostvarivanju cilja i vođenje beleški napredka
  • Ostvarivanje cilja
  • Nagrađivanje sebe zbog postignutog
  • Donošenje nove odluke i postavljanje novog cilja

Zakon vibracija

Kako gore, tako dole. Kako dole tako gore. Smaragdna tablica

Zakon privlačenja se oslanja na zakon vibracija. Sve u kosmosu vibrira, ništa ne stoji. Ovaj zakon nam govori o permanentnoj promeni i o tome da se shodno tome i mi neprestano menjamo. Promene su neizbežne i jedino što možemo izabrati je da mi budemo kreator tih promena, a ne naše okruženje.

Principi koji nam omogućuju da preuzmemo kontrolu nad samim sobom su drevna učenja poznata kao Hermetikum.

I. Princip mentalnosti
“Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma”

II. Princip saglasnosti
“Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore.”

III. Princip vibracija
“Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira”

IV. Princip polarnosti
“Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako;
suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine;
svi se paradoksi mogu pomiriti.”

V. Princip ritma
“Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna
se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve
izjednačava.”

VI. Princip uzroka i posledice
“Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog
zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu.”

VII. Princip pola
“Pol je u svemu; sve ima svoje muške i ženske principe; pol se manifestuje na svim nivoima.”

Istraži ova drevna znanja i preuzmi kontrolu nad sobom i svojim životom. Počni rad na usavršavanju sebe odmah!

 

 

Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“