Месец: новембар 2015.

Nameravao sam da ovu objavu počnem malo drugačije, ali sam odustao.

Cela Srbija slavi Đokovićevu pobedu na završnom turniru. Mi takođe. I želimo mu da bude još bolji i u narednoj godini. On je najveći teniser kojeg je ova zemlja iznedrila. Zato ćemo i nastaviti da navijamo za njega i kada ne ide tako dobro kao sada. Za jedno 10-15 godina od sada, npr.

Za nas, ostale smrtnike, sutra tek počinje radna nedelja. Podsećam, visok je datum i valja poćerati mesec. Razumem da je pao prvi sneg, ali ne daj da te to obeshrabri. Sigurno je neko tamo napolju željan tebe i tvojih artikala i jedva čeka da to trebuje.

Zato obuci toplu jaknu i obuj zimske čizme, jer bitka tek predstoji. Ne dozvoli da te nekoliko zaleđenih kapi vode odvrati od cilja. A cilj je kao u tenisu, doći do vrha i ostati tamo što duže.

I kada ide dobro i kada ne ide dobro, pojačaj. To je jedino što možeš dobro da uradiš. To je jedino što možeš da uradiš!

I daj svoj maksimum, zbog sebe. Rezultati neće izostati. Kada daš maksimum, dobijaš samopouzdanje. I onda to što radiš, radiš još bolje. Uspeo si da uradiš ono što si želeo.

Ponekad treba dati i 130%. Da bi ostvario svoj cilj, ponekad treba podneti i žrtvu i izgubiti bitku. I pasti, naravno na zemlju. Ali niko nije bio šampion tako što je non-stop išao na bolje. Najviše se uči onda kada padneš, posustaneš ili pogrešiš. To znaju svi najveći šampioni.

Opet, to nikako ne znači da si loš u tome što radiš, već težiš ka tome da budeš bolji. Nije loše ni biti najbolji, ali samo ako je to tvoj cilj. Neko više voli da se oseća dobro. Čestitke na obe strane. Jer sve što radiš u životu treba da te ispunjava i to je to.

Nema tu neke filozofije. Ja težim ka tome da budem najbolji u poslu koji radim. Trenutne okolnosti mi ne idu na ruku, jer su mi protivnici dostojni i dosta iskusniji u tome što radim. Da li će me to pokolebati? Da li je Đokovića dostojni i iskusniji protivnik pokolebao?

Nikada do sada, a vala neće ni od sada!

Ja sam Dragan Jovanović, danas vatreni navijač Novaka Đokovića. Od sutra Đoković odmara, a ja postajem vatreni prodavac svojih artikala.

A ti? Koja je tvoja vatrena priča?

Obećao sam da ću malo češće da objavljujem i evo pišem.

Danas je bio jedan od uspešnijih dana. Završio sam sa ukupno pet zaključnica. Pored svih iskušenja koja nosi kraj godine, to nije ni malo loš rezultat. Naravno, uvek može bolje, ali ovaj rezultat je realan.

Pisao sam već o realnosti. Nekome je to malo. Nekom drugom beznačajno. Ipak, za artikle koje radim i teren koji pokrivam zadovoljan sam. I o tome sam pisao. Najbitnije je sopstveno zadovoljstvo. Onaj osećaj ispunjenosti kada znaš da si dao svoj maksimum. Nisi mogao više. Nisi lagao, varao, kalkulisao. Prosto si dao maksimum i to je to.

Napominjem, to ne znači da se tvoj pretpostavljeni slaže sa tobom i da je on zadovoljan postignutim. Vrlo često tu nastaje problem. Ali siguran sam da ako posao radiš kako treba, izbeći ćeš ove probleme.

Svakako ti radiš za sebe, a on za sebe. Naravno, interesi se donekle poklapaju i to je tvoja prava šansa. Ukoliko pokažeš inicijativu i zatražiš veću odgovornost, možeš da računaš na šefovu podršku. Sve dok on nije u opasnosti zbog tebe i tvojih postupaka, biće dobro. Zato gledaj da ga ne pretekneš. Ili ako to već radiš, nađi način da izgleda kao da je on to uradio. Naravno, sve do momenta kada se pojavi mogućnost da napreduješ.

Jednog dana možda i sam postaneš nečiji šef. Počni pripreme još danas. Savladaj posao tako da ga imaš u malom prstu i stvari će leći na svoje mesto.

Danas sĺavimo pune tri godine postojanja motivacije. Hvala svima koji su učestvovali i doprineli tom trajanju.

Uskori ćete moći uživati u novim objavama.

Tim
Motivacija.Weebly.com

Petak. Kraj radne nedelje.

Gotovo da ne mogu da poverujem da idem na dva dana odmora. Zasluženog, rekao bih. Posle par hiljada pređenih kilometara, desetine obiđenih kupaca i ozbiljnih prometa, stvarno je vreme da se dobro odmorim.

Kolege kažu da sada nailazi period stagnacije i opadanja posla. Lagano ulazimo u zimski režim poslovanja. Zato želim da iskoristim ovo lepo vreme da napravim još koju zaključnicu. Za to je potrebna odmorna i hladna glava. Mora se brzo misliti i izdržati zacrtan tempo. Jer to isto i konkurencija radi. Cedi tržište do poslednjeg atoma.

Oni prosto žele da se ti predaš dva, tri ili pet dana pre njih. Jer to znači više prometa za njih. Zato nema predaje. Moramo biti poput Ďokovića! Spremni da odigramo poen više ili gem duže od drugih. Pisao sam već o nijansama. One na kraju odlučuju pobednika.

A nagrada za drugo mesto može biti katastrofalna. Bolje i da ne pominjem.

Zato stisni zube i nastavi dalje. Nije ostalo još puno. Iskoristi vikend da napuniš baterije i kreneš napred u ofanzivu. Vreme je da proveriš koliko je izdržljiv materijal od koga si napravljen.

Motiviši se za najveća dela. Sadacje vreme za njih.

Motivacija.

To je goruća želja da se postigne nešto što prevazilazi naše trenutne sposobnosti.

Ponekad u nama tinja plamičak koji nikako da preraste u onu goruću buktinju. Pecka nas s vremena na vreme. Ćini da ga budemo svesni, ali nikako da se razgori. Nikako da pokaže svoj puni potencijal.

Često me ljudi pitaju kako da razgore ovaj planmičak. Kako da tu malecnu vatru, tu vatricu iskoriste.

Odgovor je pre za postaviti sebi nego li meni ili bilo kom drugom. Ipak, ne ustručavam se da odgovorim na ta pitanja. Nekada sam verovao da će se vremenom plamen razgoreti sam od sebe, ali u većini slučajeva je to bilo pogrešno. Svakom plamenu da bi goreo i da bi se razgoreo neophodna su dva elementa: gorivo i kiseonik.

Gorivo je ona želja za dokazivanjem i uspehom, a kiseonik naša upornost i potreba da stignemo i preko naših granica.

Ipak plamen neće nastati bez varnice. To je onaj mali okidač koji pokreće lavine. I pravo je pitanje kako pronaći tu iskru.

Ona nije u spoljnom svetu, niti je u nama. Ona se nalazi negde na granici ta dva sveta. To je interakcija nas samih sa sveto oko nas. To je potreba da budemo živi. Često ta varnica krene neočeivano, a često planski.

Onda kada želimo da je izazovemo dovoljno je da jako poželimo veliki uspeh i damo sve od sebe da do njega dođe. A varnica će pre ili kasnije poleteti sama. Ako pritom za taj tvoj cilj pridobiješ pažnju velikog broja ljudi, varnjca postaje veličanstveni plamen.

Nekada se desi da nas plamen opeče i sruši naše snove, a nekada se desi da plamen zapali čitav svet.

Vatra je to. Buktinja. Sila.

Da li će da ti služi ili da joj služiš?
Javi mi se kada saznaš.

Prošlo je dosta vremena. Znam da nisam dugo seo i objavio išta i to bez dobrog razloga. Bilo je tu i tamo pokušaja, tehničkih poteškoća i sl. Ali nema potrebe da se pravdam. Prosto nisam.

To ne znači da neću u budućnosti.

Nisam stao, umorio se, izgubio inspiraciju ili motivaciju. Jednostavno sređujem svoj život. Malo je bio u haosu zadnjih meseci i iskreno još uvek je. Ali, ja radim na tome da postane bolji. Sređujem stvari na svojoj poslovnoj, ali i privatnoj sceni.

Prosto sam stao u jednom trenutku i zapitao se da li je moj tadašnji život ono što ja želim. Da li je Dragan Jovanović zadovoljan svim tim stvarima koje nazivamo sopstveni život? Da li je to ono što odražava mene i moju ličnost onako kako je to stvarno? 

Odgovor je zahtevao korenitu promenu na svim planovima istovremeno. Promena posla, promena u svakodnevnoj rutini, navikama i nadsve, promena u privatnim odnosima sa škoro čitavim svojim okruženjem.

Rekao bih da sam morao da ponovo pokrenem sopstveni život iz početka, ali slagao bih. Trebalo je prvo pronaći taj život ispod tona krhotina mog takozvanog života. Zabluda do zablude. Promašaja bezbroj. I pregršt loših izbora.

Lako je pronaći se u tome. Svako ima tih trenutaka. Svako može reći:,,Da, to je moj život“. I biće u pravu. Samo, nije bitno koliko duboko padneš, već koliko brzo isplivaš na površinu. Prepoznaj promenu, prihvati je i implementiraj.

Uzaludno je dokazivati prošlost. Kako god da je bilo, bilo je. I neće se vratiti. Mora se napred. To nije molba, to je jeenostavno tako.

Sve u svemu novi početak. U svemu. I to je ono što ja radim. Kada nešto ne ide, ja menjam i krećem iz početka. Koliko god puta da je potrebno. Svestan sam da nema uspeha bez žrtve. Kada cenu platimo na početku lakše se josimo sa posledicama kakve god da proisteknu iz naših izbira.

A izbor je uvek na nama. I kada ne biramo, pravimo izbor. Sako tada neko bira umesto nas.

Ja sam odlučio da moj život bude zbir mojih odabira. Kako god da to zvuči.

Uvek može gore, a može i bolje. Stvar je tvog izbora. Ja sam svoj napravio.
A ti?

Samo da ne zaboravim da pomenem da je jedan Srbin sam protiv svih uspeo. I zato je najbolji u tome što radi. Nije se obazirao na to šta drugi rade, da li viču, žvižde…..

Jednostavno se fokusirao na svoj cilj! Odigrati sada u ovom trenutku i osvojiti OVAJ poen. Za sve ostalo ima vremena.

I crpi energiju iz svoje porodice, jer ga to ispunjava. Ja znam kako mu je. Teško, ali neko i to mora da radi. A kada već mora, neka bude najbolje što može.

Šta ti čekaš?