Година: 2016.

Uh ala je stisla ova vrućina. Pravo da ti kažem, ne da mi se ne radi, nego mi se ne otvaraju oči.
Zanam da je kod većine isto. Kada će da zahladni, da dođe tazima više!
Možda može i da sačeka malo.

Elem, da semi vratimo na posao. 23:02 je, u Beogradu prijatnih 25. U sobi teških 32, bar. I nemam drugoh poslova, pa rekoh hajde da napišem neki red.

Malo mi se život istumbao ovih dana. Kao da ovaj pakao od vremena nije dovoljan. I tako to krene, što bi rekao Đorđe Balašević. Naravno, ja sam kreator sopstvenih promena, ali i ove, kao i predhodne su nešto naglo došle. Kraj jednog, a početak drugogerioda. Sada više nema pravila i reda. Udararomena kako joj je volja. Ne može čovek ni da se pripremi, niti da se isplanira.

U svakom slučaju, kakva god da je, promena je dobrodošla. Bolje tako nego posle nogom o glavu. Pa lepo rekoše stari Latini: „Niko ne stavlja ruku u istu reku „. Velike varalice bejahu ti Latini. Ali za ovo im svaka čast. Lepo su se sosetili da opišu promenu.
Znaš i sam. Svaka moja promena vremena, mesta i načina potraje par meseci i onda dođe nova. Opet, ovde jedva da prođe 4 meseca i neka promena na pomolu.

„Ako ne znaš kuda ideš, svaki put će e odvesti tamo!“

A kako da znaš da znaš kuda ideš?

​Put je krivudav, mračan i dug. Pun opasnosti koje vrebaju na svakom koraku. Zato ovom stazom polaze najhrabriji ili oni koji nemaju šta da izgube. Put za ratnika željnog da se dokaže ili svakog koji nema čemu da se vrati. Svaki onaj koji je spalio mostove iza sebe, hodi ovim strašnim putevima.

​Hrabrost je da izdržiš jedan korak više od kukavičluka. Dva koraka te deli od uspeha. Zato na ovim strminama nije dovoljno biti hrabar, već i uporan. Nije to put za svakoga. To je put za one koji moraju poći. Da li si i ti jedan od odabranih?

Iskren da budem, malo sam zatečen. Ne zapravo sam mnogo zatečen.

Naišao sam na listu od 25 najboljih knjiga o prodaji i zaprepastio sam se da ni za jednu jedinu nisam čuo.

Celu listu možete pogledati na linku:

www.peaksalesrecruiting.com/25-sales-books/

Stvarno se svim ovim bavim ultra profesionalno, ali kapiram da i okruženje čini svoje. Naprosto, niko se nije setio da neku od pomenutih knjiga objavi i kod nas. Naravno, to ne bi trebalo da bude razlog koji će da me spreči da ih pročitam, ali ovo je prvi put da sam čuo za tih 25 naslova.

Stalno pišem o promenama i potrebi da se stalno bude u toku. Makar u sferi sopstvenog interesovanja. Na žalost, i ja sam podbacio. Nisam Up to date! To samo znači da će konkurencija da me sačeka iza ćoška. Zapravo neće ni da sačeka. Ovu prednost će iskoristiti tako što će me ostaviti toliko iza sebe, da ću pomisliti da sam prvi!

Tako da smesta idem u knjižaru, kako bih uhvatio priključak. Isto savetujem i tebi!

Trudim se da držim reč. U zadnje vreme sam, pored svega što radim, intenzivirao objave na blogu. Valjda je došlo vreme da i ja napišem nešto pametno.

Danas me je od rada i naprezanja zabolela glava. Bukvalno. A ostao sam bez medikamenata za ublažavanje iste. U svakom slučaju, intenzivna bol se javila pošto mi je kijent porudžbinu koju smo trebali da realizujemo u ovom mesecu, prebacio za sledeći.
​
Valjda je to kupcima normalno. Ti se iscimaš, založiš, daš sve od sebe da im roba stigne što pre. Po njihovom zahtevu! I na kraju te ispale na najgori mogući način. Pošalju mail u kome se izvine i tako. To je to.

Znam da je svako od vas osetio ovo na svojoj koži po ko zna koliko puta do sada. I niko od nas nema adekvatnu reakciju na to. Ili ima? Voljan sam da čujem predloge u komentarima.

U svakom slučaju, ja prihvatim to tako i mastavim dalje. Trudim se da ne utiče na mene. Trudim se da imam „kratko pamćenje“, ali jednostavno nekada me telo izda i glava zaboli. Tako je. I ne mogu ništa promeniti, koliko god to želeo.

Ponekad, sam sebi ličim na ovu spodobu koju sam umetnuo na početak teksta. Stoji tu kao podsećanje na ove dane. Ono „kada si gladan, nisi sav svoj“ i sl. I ja sam gladan prodaje. Gladan sam dobrih kupaca koji ne prave probleme. Poruče robu, preuzmu je i uredno plate. To je to. Nema neke mudrolije. Kao u supermarketu.

Samopouzdanje je deo stanja. Znanje se podrazumeva.

Univerzum VUČE PRVI POTEZ!!! Ti ne kontrolišeš šta će se desiti, kontrolišeš kako ćeš reagovati na to.

Izbaciti reč ALI i umesto nje koristiti rečicu I. U pozitivnoj psihologiji ALI je rečica brisanja ili poništavanja predhodno rečenog.

Ne slušati savete drugih ljudi. Možda nemaju uvid u to što radiš.

Različiti prodavci imaju različiti pristup kupcima, jer poznaju svog kupca. Priča se prilagođava kupcu.

U prodaji je bitno imati „kratko pamćenje“! Psihološki si aktivan samo u tom trenutku. Bitno je naučiti iz predhodnog iskustva i koristiti to znanje u novoj situaciji. Nikada ne treba odustajati.

MORAŠ DA SE MENJAŠ I MORAŠ DA UČIŠ! U SUPROTNOM, ŽIVOT ĆE PROLETETI PORED TEBE. BIO POSLODAVAC ILI RADNIK.

Prodaja je ujedno spojena umetnost i nauka. Veština koja se stiče rođenjem, učenjem, vežbanjem i permanentnim privikavanjem na tržišne oscilacije. Prodaja je egzistencija, organ za disanje civilizacije od prvog trenutka.

Tim motivacija.weebly.com

Nisam mogao da odolim. Ovo je jedan od boljih motivacionih tekstova koje sam pročitao u zadnje vreme. Naravno, nije moj i prenosim ga u potpunosti:

Nova opsežna studija ukazala je na najefektivniju motivacionu tehniku za poboljšanje sveukupnog rada – i neverovatno je laka. Kada kažete sebi “Ja to mogu bolje” – to ima najefektivniju moć da poboljša bilo koji zadatak, kažu britanska istraživanja.
Kompleksna studija je urađena u junu 2016. godine, i obuhvatila je čak 44.000 ispitanika (obično ih ima oko 300). Glavno pitanje na koje su istraživači hteli da odgovore je: Koje psihološke osobine su povezane sa najboljim poboljšanjem izvršenja zadataka?
Došlo se do sledećih zaključaka:
NAJEFEKTIVNIJA MOTIVACIONA TEHNIKA JE kada sami sebe bodrite. I to najčešće rečenicom „Ja to mogu bolje“.

Isprobane su tri motivacione metode u eksperimentu:
1. Kada sami sebi govorimo, kada se bodrimo (unutrašnji dijalog). Primer za to je kada sami sebi govorite – Ti to možeš, budi jak/a, ili Moram da izdržim, i sl.
2. Zamišljanje (vizualizacija za probu određene situacije). Na primer vežbate pred ogledalom mogući intervju za posao.
3. Planiranje “ako-onda” (strategija za suočavanje sa neuspesima). “Ako dobijem otkaz, radiću i manje plaćen posao dok ne naiđe nešto bolje.”
Istraživači su došli do zaključka da motivaiono samobodrenje (“Mogu to bolje sledeći put”) vodi do optimalnog rada tokom sledećeg zadatka. Interesantno, “planiranje ako-onda” je najmanje uspešna motivaciona tehnika.
Kako je profesionalan atleta, Kristofer Bergland (Christopher Bergland), koji se upisao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda, primenio ove motivacione tehnike.
“Znam iz prve ruke da je bodrenje sebe br.1 po efektivnosti motivisanja. Mogu slobodno da kažem da sam master u bodrenju sebe i to mi je omogućilo da postignem neke uspehe, kao što je pobeda na najdužem non-stop triatlonu na svetu (“Triple Ironman”, 3.86 km plivanja, 180.25 km bicikliranja i 42.16 km trčanja) i to tri godine zaredom,” kaže Bergland.
Osim što se fizički pripremao, Kristofer je godinama vežbao svoje unutrašnje dijaloge. Što je bolje sebe ubeđivao i ohrabrivao, to je mogao da postigne više i brže od drugih.
“Nikad sebi nisam rekao ništa što bi moglo da mi naškodi tokom takmičenja, niti sam sebi govorio “Ja sam najveći!”. Najvažnije pravilo kod bodrenja samog sebe jeste da nijednog trenutka ne mislite da ste nesposobni da postignete bilo kakav realan atletski cilj, da se ne potcenjujete,” piše Bergland.
On dalje opisuje kako je svoju inspiraciju pronalazio u knjigama, trudeći se da zapamti citate i izreke, koji će ga ohrabrivati, i koje će koristiti kao mantre u budućim takmičenjima.
Bergland dalje savetuje da sebi ne postavljamo previsoke ciljeve i da se ne zatrpavamo motivacionim govorima jer ćemo se naći u velikoj trci. “Nikada nisam bio zadovoljan. Suviše motivacionog bodrenja samog sebe stvorilo je vrtlog nezadovoljstva. Kasnije sam morao da se odmorim od svih tih sportskih takmičenja i da promenim svoj unutrašnji dijalog i kažem sebi: “Ja sam u redu, baš takav kakav sam.” Tako sam naučio da živim u trenutku i da budem zadovoljan – što je ključ za dugovečnost i za zdrav, srećan i balansiran život.”

Pa rekao bih konačno gotov. Rad na ovom porodičnom znamenju je potrajao, poprilično dugo. Prošao je kroz razne faze izrade, menjanja, dorade… Sada mislim da je konačno gotov. Uražen je po svim heraldičkim pravilima i ostaje jedino sa se sertifikuje.

Iskreno, ponosan sam na samog sebe. I to samo iz razloga što sam istrajao i konačno došao do cilja. Realno, ništa nije bilo na mojoj strani. Ali sam uprkos tome, uspeo. Evo ga u punoj svojoj snazi i lepoti.

Zato kažem da je upornost majka svakog uspeha. Ako nešto započneš, trudi se to i da završiš. Neke stvari imaju rok kada treba da budu urađene. Opet, neke druge stvari ne. To ne znači da ih ne treba uraditi. Naprotiv. 

Fleksibilnost u krajnjem roku treba da bude izazov, nikako razlog za odustajanje ili odlaganje u nedogled. Ja nisam odlagao ovo u nedogled, ali je ipak trajalo dovoljno dugo. Moja mana je to što me ovakve stvari, kada ih uradim, drže dan ili dva. Nakon toga već želim nešto da promenim i to radikalno. Porodični grb je nešto što ne potpada pod tu kategoriju. Jednom kada se usvoji, ostaje generacijama na dar.

Iskreno, to mi je stvaralo malo opterećene, jer nosim odgovornost i za buduće generacije. Naravno, tako je sa svime što radim. Ipak, sa nasleđem treba biti obazriv. U svakom slučaju, sada je završen. Mogu da nastupe male, kozmeičke promene, koje su dozvoljene, ali suštinski, to je to. To sam ja. To je grb koji simbolizuje mene i moje životne principe. To je ono što me nikada neće postideti, već će me učiniti ponosnim što ostaje budućim generacijama.

Neka im je u amanet!

Ima uspona i ima padova. Zahvaljujemo se Đokoviću jer je dao sve od sebe!
I kada popeđuje i kada gubi, mi smo uz njega. Razumemo!

Nije lako uvek davati 150%. Nekada mora da dođe i pad. Ipak, kada se slegne sva prašina i kada se pogase sve lampe pamtiće se samo uspesi!

Niko se neće sećati koliko puta so pao. Brojaće se samo koliko si puta ustao i nastavio dalje!

​Zato je Đoković najveći. Ne zbog osvojenih turnira ili broja pobeda, već zbog broja puta kada je pao, ustao i nastavio dalje. Nije dozvoljavao da ga išta zaustavi. Za svaki problem je pronašao rešenje!

Voli posao koji radi i daje sve od sebe zato je najbolji!

I naravno da smo svi uz njega, jer nam treba neko da nam pokaže za šta smo stvoreni. Neko ko može da pomeri sopstvene granice i pokaže svakome od nas da to možemo i mi. I biće uspona i padova i kiše i lošeg vremena. Da li će nas to zaustaviti? Da li ćemo odustati zbog jednog poraza, koliko god da je on bolan? Da li naši snovi zavise od jednog neuspeha?

Siguran sam da je svako od nas veći i bolji čovek nego što ikada i pomisli! Svi smo mi satkani za velika dela, da li ćemo ih ostvariti? To samo od nas zavisi!

Ja sam odlučio da istrajem i ostvarim svoje snove. I bilo je teško i biće teško. I put nije prav, pun je krivina i stranputica. Ali znam da sam ga sam odabrao, jer je to moj put! I nema prečica!

Zato pozdravljam najboljeg među nama, istinskog heroja koji je veliki i u pobedama i u porazima.
​Đokoviću živ nam i zdrav bio!

Ovo je jedan od onih poslednjih dana u mesecu kada se mučiš da prebaciš target. Ludnica. Zvone telefoni, ja zovem, stižu mailovi… Sutra se ne živi. A i realno. Ko će da pravi promet 01. u petak!

Dajte ljudi da to završimo danas!

Tako to izgleda. Haos je tek mala reč kojom pokušavam da to objasnim. U svakom slučaju, danas prodajem kako skoro nisam. Prodajem za tekući mesec, prodajem za sledeći mesec, prodajem!

Ovaj posao je tako čudan da je to neopisivo. Možeš 29 dana da ne prodaš ništa i za samo 3 do 4 sata napraviš milione.

Ja sam se baš naradio ovog meseca. Ali realizaciju sam počeo da pravim u poslednjih 3 dana. Na žalost, tako je. I ja živim sa tim. 

Opet, realizacija ne dolazi sama od sebe. To je skup celomesečnog, ako ne i kumulativnog rada. Radiš permanentno i daješ sve od sebe i realizacija nastaje kao posledica tog rada ili ne nastaje. To već zavisi od tebe i toga šta si radio na terenu. Ako si radio dobro, dobro ćeš i proći. To je prirodni zakon setve i žetve. Dodao bi i vere u sebe, svoju kompaniju, proizvod i svoje kupce.

Nije lako, ali je jednostavno. I radi uvek u svim uslovima i na svim mestima. Isto kao gravitacija. Zato što je to prirodni zakon. Možeš da ga privremeno zaobiđeš, ali će te pre ili kasnije sačeka. Zato ne kalkuliši, ne manipuliši i ne dangubi. Radi, radi, radi i radi i sve će to narod jednom pozlatiti…

U svakom slučaju pametni rad je nešto što mi se čini da daje mnogo bolje rezultate od klasičnog rada. To je ona vrsta rada kada sedneš, napraviš plan, proučiš kupca, dobro se pripremiš za razgovor i onda fenomenalno „odradiš„. Možda realizacija stigne kasnije, ali stigne. 

Ja sam za to i da se smisleno potroši i 2 sata pripreme za sat vremena provedenih sa klijentom. Što si spremniji, to ćeš bolje odraditi svoj posao. Svi vrhunski sportisti su vrhunski zato što na pripremu potroše i 90% ukupnog vremena koje provedu na terenu. Tajna onih 3% najboljih je u tome što oni provode samo 2 do 3% više vremena na pripremu od ostalih. Neću sada da smaram malim i velikim projevima, samo želim da naglasim da mali dodatni napor daje ogromne krajnje razlike.

Sinergija ili kumulativni efekat su energetski na višem nivou od prostog zbira. Skup stvari privlači dodatnu energiju. Skup dobrih stvari, privlači dodatnu dobru energiju.

Zato ja uvek dajem više. Prosto nateram sebe da istrčim 100m više nego što sam planirao. Uvek pustim jednu ponudu više ili jedan mail više ili pozovem jednog klijenta više svakog dana. I možda to nema efekta u to danu, možda je pojedinačni odziv mali. Ipak, siguran sam da je krajnji zbir uvek veći nego što je trebao da bude.

Zato izazivam sve one koji žele da postignu više da pruže više, bez kalkulacije. Prosto daj sve od sebe i malo preko toga, jer je konkurencija jaka. I svi daju sve od sebe. To malo što daš preko, može presudno da utiče na krajnji rezultat.

Smogao sam snage i vremena da ponovo nešto pametno napišem na svom blogu. I shvatio sam da imam previše izgovora. Mislim, stvarno, kako sebi uspem i daobjasnim da nemam ni 5 minuta vremena da napošem novu objavu. U 24h, ni 5 min?

To mora da se promeni. Zato što volim da pišem, to me ispunjava i pomaže mi da razbistrim misli.

Pogotovo deluje otrežnjavajuće kada isto kasnije i pročitam. Mada, moram priznati, da me u ozbiljno razmišljanje ubaci neko ko me kritikuje citirajući objave sa bloga. Uf!

U svakom slučaju, od danas počinjem da radim nza tome da svakodnevno objavim makar jednu objavu na blogu. Kakoi kada, neznam, ali naćiću način. U to sam siguran.

​Izborio sam se sa mnogo većim i ozbiljnijim problemima nego ovo.

Energija ide tamo gde je usmerena pažnja. Davno sam čuo ove reči. Sinoć sam gledao neki eksperiment sa laserom i fizički uvideo jačinu ovih reči. Fokusirana energija, u formi laserskog zraka, probušila je 20 ili 30 balona koji su bili poređani u niz.

Rezultat me je naveo na razmišljanje da je tako i u ostalim aspektima našeg života. Ono na šta se fokusiramo to i razvijamo. Kako bih se fokusirao na tačno ono što želim, napravio sam svoju listu ciljeva. Ali ovoga puta sam rešio da je malo preradim. Gledajući svoje stare liste, ukapirao sam da sam uspeo da ostvarim svoje ciljeve samo u onim sverama gde mi je bilo potpuno jasno kako, kada, ko, na koji način, koliko to košta, koji su uslovi finansiranja… Jednom rečju, ostvario sam samo one ciljeve koje sam u pounosti razvio.

Neverovatna stvar! Skoro svakodnevno pišem svoje ciljeve, ali samo nekoliko njih sam ostvario jer sam tačno znao kako to da uradim! Napravio sam potpuni nacrt i razradu projekta i na kraju to i uradio. To me je navelo da probam da potpuno razradim i oneciljeve koji mi nekako za malo izmiču već godinama. Rešio sam da odlučim tačno šta hoću i na koji način ću to i da ostvarim.

Svi pričaju o ciljevima, ali niko ne kaže da je cilj ostvariv onda kada potpuno znamo kako da ga ostvarimo. Ne kupujemo delove za auto urodavnicihraneilibutiku, već urodavnici auto delova. Naravno, nema svaka prodavnica auto delova deo koji nam je potreban, ali je sigurno da taj deo nema ni butik ili prodavnica prehrane.

Potroši 3 minuta da napišeš šta želiš. Nabroj sve ono štoželiš. Odaberi cilj koji je najuticajniji na tvoj dalji život i razradi ga do najmanjih detalja. Ko, šta, gde, kako, zašto baš to, boja, model, godište, oprema, položaj, nesto….. Napiši ave na taj pir ispod odabranog cilja. Kada to uradiš, tačno ćeš znati kako to i da ostvariš. Što bolje sebi objasniš šta želiš, prećeš to i da ostvariš!

Lenjost je najteža ljudska bolest. Kada to shvatiš i odlučiš da to promeniš, ostvarićeš sve što poželiš!

I bez brige i ljubiti je teško prvi put.
​Što više pokušavaš,svesi bolji u tome!!!!

Najbitnija stvar je motivacija. Pitanja da li nešto želiš i koliko to želiš pokreću svet. Nema pravog napretka, dog god neko od nas ne dobije fantastičnu želju za nečim. Potreba za posedovanjem nas tera da se zapitamo kako to da posedujemo? A onda na scenu stupa motivacija.
​Svi želimo da budemo produktivniji i da ubrzamo svoj put ka uspehu, ali ponekad je izuzetno teško da nađemo motivaciju i inspiraciju za svoje poduhvate. Sociolozi su godinama proučavali naše ponašanje kako bi saznali šta motiviše naše ponašanje i zašto.
Na desetine teorija su postavljane tokom godina, a ovo su pet najpopularnijih koje će vam pomoći da budete produktivniji i uspešni.
Herzbergova teorija dva faktora
Ova teorija motivacije takođe je poznata kao Teorija dualnih faktora i Teorija motivacione higijene,a ustanovio ju je psiholog Frederik Herzberg 1950. godine. Analizirajući odgovore 200 računovođa i inženjera koje su pitali o pozitivnim i negativnim osećanjima po pitanju njihovog posla, on je našao dva faktora koji utiču na zadovoljenje i motivaciju zaposlenih.
Motivacioni faktori – Jednostavno rečeno to su faktori koji dovode do zadovoljstva i motivišu zaposlene da više rade. Primeri su uživanje u radu, osećanje priznatosti od strane kolektiva i napredovanje u karijeri.
Higijenski faktori – Oni mogu dovesti do nezadovoljstva i nedostatka motivacije kada su odsutni. Primeri su u vezi sa platom, politikom preduzeća, benefitima, odnosima sa menadžerom i saradnicima.
Iako su obe vrste veoma uticajne kada je u pitanju motivacija oni funkcionišu potpuno nezavisno. Dok prvi podižu energiju čoveka, njihov nedostatak ne dovodi uvek do nezadovoljstva. Drugi faktori ne povećavaju nužno zadovoljstvo ali kada ih nema mogu uzrokovati nezadovoljstvo.
Maslovljeva hijerarhija potreba
Abraham Maslov je 1943. godine postavio Teoriju ljudskih potreba. Suština teorije je da potrebe individue treba da budu ispunjene pre nego što postanu motivisane da pređu na viši nivo. Piramida ima pet nivoa:

1. Fiziološke potrebe- sve što je potrebno za preživljavanje, hrana, voda, sklonište
2. Sigurnost- lična i finansijska, zdravlje i stabilnost
3. Ljubav/pripadnost- prijateljstvo, ljubavne veze i porodica
4. Poštovanje- potreba da ste priznati i poštovani od drugih
5. Samoostvarenje- želja da postignemo sve što možemo i da dosegnemo svoj maksimum

Prema hijerarhiji da biste bili ostvareni treba da ostvarite sve prethodne faktore.
Havtornov efekat
Ovu teoriju je postavio Henri Lendsberger 1950. godine primetivši da su neki zaposleni radili bolje dok su bili pod nadzorom ispitivača. Teorija je dobila ime po nizu socijalnih eksperimenata o uticaju fizičkih uslova na produktivnost u fabrici u Havtornu.
Ispitivači su menjali uslove kao što su svetlo, radno vreme i pauza. U svim slučajevima zabeležena je produktivnost pri svim promenama. Zaključak je da su zaposleni motivisani da rade više zarad pažnje posvećene njima, a ne usled fizičkih promena.
Teorija očekivanja
Ova teorija govori da će ljudi odabrati svoje ponašanje u zavisnosti od posledica koje očekuju kao rezultat svog ponašanja. Drugim rečima odlučujemo šta ćemo raditi u zavisnostosti od toga šta očekujemo kao posledicu. Ukoliko se nagrada očekuje rezultati su još bolji. Radnici će više raditi ukoliko im je veća plata obećana nego ako samo razmišljaju o tome da mogu dobiti povišicu.
Teorija se zasniva na sledećim elementima:
Očekivanje: verovanje da će vaš napor rezultirati željenim ciljem. U vezi je sa vašim prethodnim iskustvima, samopouzdanjem i premnošću za prevazilaženjem prepreka.
Sredstvo: verovaje da ćete dobiti nagradu ukoliko ispunite očekivanja.
Vrednost: koju postavite na nagradu.
Dakle, ljudi su najviše motivisani ukoliko je na kraju nagrada koju oni žele i ukoliko nemaju ciljeve za koje rade neće biti produktivni.
Trodimenzionalna teorija pripisivanja
Ona opisuje kako vrednujemo naše i tuđa ponašanja. Ona predpostavlja da ljudi žele da znaju zašto nešto žele. Na primer kada student padne ispit on to pripisuje velikom broju faktora i to pripisivanje će uticati na njegovu motivaciju u budućnosti. Evo koji elementi pripisivanja imaju najveći uticaj.
Stabilnost- Na primer ako student misli da je pao jer nije pametan to je stabino. Ali ukoliko neuspeh pripisuje činjenici da se prehladio, to je manje trajno, navodi sajt Contactzilla. Takođe, pozitivne stvari kao kada položite test, se pripisuju budućim delanjima. Ali negativnosti su stabilnije i imaju veći uticaj.
Kontrola- U vezi je sa internim i eksternim faktorima. Ako student misli da je sam kriv za neuspeh jer nije pametan. To je interni faktor i biće manje motivisan u budućnosti. Ukoliko krivi eksterne faktore, na primer profesora koji ga nije dobro naučio, neće mu toliko splasnuti motivacija.
Lakoća upravljanja- Ukoliko osoba smatra da je mogla da bude bolja, biće manje motivisana da proba ponovo nego osoba koja smatra da je nešto drugo omelo.