Месец: јул 2017.

Opet pišem o ponedeljku. Pošto danas i jeste ponedeljak. I to ne bilo koji. Danas je 31.07.2017. Poslednji ponedeljak i poslednji dan u mesecu. Iako znam da ne mogu da ostvarim tareget, ja radim kao da je početak meseca.

U ovom mesecu sam imao najveće povećanje prodaje, gledano procentualno, ali nisam uspeo da dosegnem target. 445% u odnosu na predhodnu godinu ne govore o tome da sam ove godine odradio mesec dobro, već da je jul prošle godine bio katastrofalan.

Sve u svemu ja znam da sam pružio svoj maksimum u ovom mesecu. Nedostatak materijala na tržištu, štrajkovi velikih korporacija i sezona odmora su odradile svoj deo posla. Desilo se da posle tri vrhunska meseca, dođe i blagi pad u prodaji. Od predhodnih sedam, četiri su bila daleko iznad plana i tri ispod plana. Kumulativno sam na planu, što je na kraju odlična vest.

Teza koju zastupam jako dugo, pokazuje se kao istinita. Mali napori daju velike rezultate. Daleko od toga da se target može ostvariti svakog meseca, ali se svakog meseca može dati maksimum. To na kraju, u zbiru, da rezultat koji ti treba.

Zato je tvoje da radiš. Svakog dana i svakog meseca i da ne kalkulišeš. Nekada kada se nadaš, rezultati neće biti dobri. Bez obzira što ishod ne zavisi od tebe. Zato onda kada ide ne zaustavljaš se tik iznad targeta, već radi što je moguće više. Tako se na kraju razlike potru i dobiješ rezultat koji si  targetirao.

Tako rade veliki prodavci. Tako rade veliki šampioni. Nikada ne odustaju i uvek daju svoj maksimum. To ne znači da uvek stignu do finala ili da ostvare uspeh, već da su uvek u vrhu. A kada se kockice slože, onda postanu najbolji. Zato što to jesu. Nisu predali kada je išlo loše i nisu stali kada je išlo dobro.

A šta si ti uradio danas?

                                                                                                             30.06.2003.

Časovnik                                              

Na prašnjavom stolu, na gomili stvari,

leži već dugo časovnik stari.

Nepomičan u pomračinu gleda

kako mu vreme dušu razjeda.

Ni levo – ni desno, ni gore – ni dole,

nema pokreta, nema pomeranja.

I sve uspomene i slike smisao gube

dok ih iznosi iz sebe kao sećanja.

I provodi dane u polutami,

tišine muk pomno prati.

Čeka neko srećnije vreme

da život njemu opet vrati.

„Živim u ovome času, u ovome trenu.

Živim sada i nikada više.

Pusti da moji mehanizmi krenu,

pusti da se moje klatno zanjiše.

Dozvoli da ponovo kazaljke sklopim

i narušim tišinu u sobi toj.

Da se u novi dan uklopim

i pokažem sati koliki je broj.

To je put od  jednoga koraka.

To je put od  jednoga trena.

Iako život deluje kao beskrajna traka,

on je samo njena sena.“

Taj sat od vajkada stoji tu

i nepomičan vreme broji.

Mada zna da vreme prolazi mu,

on se vremena više ne boji.

P.S. Možda ćeš jednom i shvatiti šta sam ovim hteo da kažem, ali do tada lepo spavaj i sanjaj snove… znaš već…

Danas sam prodao. Očekivano, rekao bih. Fizički i psihički sam se spremao za to i na kraju sam uspeo.

Ovom prodajom sam malo poboljšao svoju poziciju. I dalje zaostajem na mesečnom planu, ali sam zato stigao kunulativni plan. Što bi se reklo, uhvatio sam tempo. Ostalo je još malo prostora da poentiram i završim mesec u velikom stilu.

Generalno, zadovoljan sam postignutim. Svestan sam da uvek može bolje, ali ovo je bilo iznad proseka. Bez obzira što možda ne stignem mesečni plan, prodao sam onoliko koliko je bilo realno da se proda. I tu nemam dilemu.

Čeka me velika borba i veliko zalaganje u avgustu, zbog odmora, ali polovina posla je već odrađena i ostaje samo realizacija. Sada sam siguran da ću uspeti u tome. Doneo sam odluku da uspem i uspeću. Sve će biti na mojoj strani i kockice će se složiti na pravi način.

Uspeo sam danas pozitivno da istrgijem i na berzi. Moram priznati da je to bio jedan od retkih slučajeva da sam ostvario profit. Uglavnom sam do sada samo gubio. Srećom, još uvek vežbam na demo nalogu i nije pravi novac u igri, tako da se realno ne uzbuđujem previše. Ipak, dobar je pokazatelj odlučnosti. 

Doneo sam odluku da ću uspeti i uspeo sam. Što savetujem i tebi.

Odluči šta tačno želiš. Kupi kartu unapred. Nauči na svakoj grešci što je moguće više i počni iz početka. Samo ovaj put uradi to kako treba.

Lično, puno sam radio i puno grešio. Svaki put kada sam nešto uradio na pogrešan način, bio sam za korak bliže da ga uradim na pravi. Svoje bitke sam vojevao sam i znam kako je. Onda sam potražio pomoć i ispeo za kraće vreme da uradim stvari ispravno. Onda sam počeo da čitam, idem na seminare, slušam audio programe i svakim novim saznanjem skraćivao sam vreme između rešenosti i uspeha.

Onda sam doneo odluku, ponovo. Odlučio sam da uspem u životu. Nikakva sila me neće sprečiti da to i uradim.

„Kada ide, pojačaj. Kada ne ide, pojačaj!!!“

„Uspeh nije destinacija, već unutrašnji osećaj!“

Još 8 minuta i završava se i ovaj ponedeljak. Sparan, vruć, paklen. Ništa bitno nije doneo, sem znoja na sve strane.

Svojski sam se trudio da prodam nešto danas, ali nisam uspeo. Ukapirao sam da ću ostati malo ispod linije za bonus i to baš ispred lerovanja. Čak ni povećanje prošlogodišnje prodaje od preko 400% mi neće pomoći u tome.

Skup teškog vremena, odmora i raznih štrajkova uticao je da mesec bude jači nego prošle godine, ali slabiji nego što sam ja to želeo. Ipak, ne odustajem. Iako je sutra 25. ima još nade da nešto promenim do kraja.

Iskreno, ne znam kako. Pozvao sam sve stare kupce, nove kupce i sve potencijalne kupce koje sam našao u bazi. Rezultat mi izostaje. Beži mi iz ruku poput pustinjskog peska.

Iako sam u tempu da godinu završim na planu ili iznad plana, ne volim kada moram da jurim za targetom. Više volim kada ga imam pre roka. Komotnije se osećam i imam mesta za rezervu. Sada se ta rezerva znatno potrošila.

Fali mi 2 do 3 tone materijala i na konju sam. Ovako, moram da zapnem. Nevolja je u tome što sam planirao odmor za sledeći mesec. Tako da za ostvarenje plana u sledećem mesecu imam samo polovinu vremena. Biće teško i naporno, ali ne i nemoguće.

Znam da kada dam sve od sebe i malo preko toga, rezultati budu na šampionskom nivou. Zato sutra radim za tekući mesec, ali počinjem i za sledeći. Potrebno je da nadoknadim gubitak i dostignem target za sledeći mesec.

Uspeću, siguran sam u to.

Kako? Tako što ću davati sebe 130 ili 150% nego inače. Pronaćiću svakog miša, guštera i crva pod kapom nebeskom kome treba moj proizvod i postaraću se da ga i dobije po konkurentnoj ceni.

Nije lako. Nije nikada ni bilo. Niko nije ni rekao da će biti. Krv, znoj i suze i onda možda ima šanse za uspehom. I ja ću tu mikro šansu iskoristiti!

A ti? Da li ćeš iskoristiti svoju šansu da poletiš sa orlovima ili ćeš ostati da čeprkaš sa kokoškama?

Odluka je na tebi!

Nakon što sam pročitao više od 100 knjiga o prodaji, motivaciji, produktivnosti i usavršavanju sopstvenih veština, saznao sam da postoji nekoliko elemenata za održavanje produktivnosti i efektivnosti. Da bih ti pomogao, sastavio sam listu.

1. Nemoj da  ti drugi postavljaju rokove, postavi ih sam

Odrastajući u našem struktuiranom školskom sistemu, učenici su navikli da im se određuju rokovi i da se prema tome upravljaju kada rade. Ovo odjednom postaje problem kada nemaš rok koji treba da ispuniš. Tada, obično, postaješ lenj, jer ne osećaš da je nešto hitno. Zbog toga ljudi koji su bili odlični u školi najčešće budu prosečni u životu. Uspešni ljudi ne čekaju, oni postavljaju rokove svojim ciljevima. Ključ je u proaktivnosti, a ne pasivnosti.

2. Vodi računa o svom vremenu kao što je slučaj i sa računom u banci

Misliš da sebe dobro poznaješ. Ali kada bi te neko upitao, sigurno ne bi uspeo da se setiš šta si radio prošle godine u ovo vreme. Vreme je nešto najvrednije što poseduješ i trebalo bi da o njemu vodiš računa kao o svom bankovnom računu. Kao što stara poslovica kaže – vreme je novac. Ti uvek možeš zaraditi više para, ali nikada nećeš nadoknaditi protraćeno vreme.

3. Ne usmeravae se na slabosti, usavrši ono što je dobro

Često radiš na tome da poboljšaš svoje slabosti. Ali to ne bi trebalo da bude tvoj primarni cilj. Najvažnija stvar je da prvo poboljšaš svoje dobre strane. Ako nešto radiš dobro, to znači da imaš osnovu za dalji napredak.

Slabosti te ograničavaju jer počinješ od nule, sve je novo i nekada ti je teško da otkriješ „šta radi“. Ali jednom kada nađeš svoje slabosti možeš iskoristiti svoje prednosti da bi ih savlado.

4. Rangiraj zadatke prema prioritetu, a ne prema vremenu u kojem si ga dobio

Nije svaki zadatak jednako važan. Uvek upitaj sebe: šta treba odmah da se uradi? Redovno rangiraj svoje zadatke i uradi najpre one najvažnije!

5. Ne uzimaj više nego što možeš da progutaš

“Ne možete pojesti celu picu odjednom.” Ponekad ti rad na više zadataka odjednom može delovati kao izazov. Lako ti se može učiniti da sam možeš da rešiš ogroman broj zadataka. možeš. Ali, ako uzimaš više nego što možeš da postigneš, velike su šanse da ćeš se razočarati i na kraju izgubiti motivaciju. Zato, rastavi izazov na više manjih celina i rešavaj ih deo po deo.

6. Pametni znaju da delegiraju

Ne bi trebalo da se osećaš obaveznim da sve obavljaš sam. Raditi više ne znači i raditi bolje. Štaviše, ako imaš suviše obaveza možeš nešto zanemariti, jer i nekada i nije obavezno sve da uradiš. Važno je prepoznati koji zadaci se mogu delegirati kako bi se usmerio na one najvažnije ili najizazovnije stvari.

7. Koristi mozak za razmišljanje, a ne za pamćenje

Informacije su neograničene i nemoguće ih je sve zapamtiti. Nekada i zaboraviš šta sve znaš. Postoji nekoliko načina kako da organizuješ svoje misli i ideje: putem kompjutera, beležnica, telefona, itd. Planer na pametnom telefonu, trebao bi dobro da reši organizaciju. Koristi ga svakodnevno i ažuriraj promene odmah, kako kasnije ne bi došlo do zbrke.

8. Oceni produktivnost na kraju dana

Na kraju dana odvoji vreme da se osvrneš na stvari koje si postigao i na ono šta bi mogao poboljšati. Postavi sebe ova pitanja:

– Šta sam dobro uradio?

– Šta sam loše uradio?

– Zašto neke stvari nisam odradio kao što je planirano?

– Šta sutra mogu bolje da uradim?

Ako se ne osvrćeš na ono što si uradio, onda se oslanjaš na svoj prirodan rast. Uspešni ljudi se usmeravaju na namernu praksu, gde aktivno mogu da identifikuju i fokusiraju se da bi se poboljšali. Čak i kada ste nešto dobro odradili, razmislite šta se može popraviti.

Subota noć, već nedelja. 1:48 je na satu. Uživao sam u divnoj muzici i pride gledao neku fenomenalnu putopisnu emisiju. Radim dve stvari koje mi pričinjavaju ogromno zadovoljstvo, a nemam vremena da ih upražnjavam u neko normalno vreme.

Sam sebi izgledam kao da nešto tajim.

Možda je tako na prvi pogled, ali je kod mene sve transparentno.

Delić života ispunjen radošću.

Gledam i slušam i gledam i slušam i u nekom trenutku shvatam da ti ljudi rade ono što vole, uživaju u svemu tome i zato su uspešni. Nemaju osećaj da rade, već da se dobro zabavljaju. I takve vibracije prenose. Osećam to u svakom kadru ili taktu. Svaki tren je nestvaran, lep, fantastičan! Sve je na svom mestu.

Tražim taj balans u svom svetu. Ne želim da to budu izolovani trenuci u tamnim noćima. Želim život pun sreće, radosti i lakoće stalno. Svakog trenutka svog života. Ili makar veći deo vremena. Ako ne sada, kada?

Spreman sam da uradim sve što je potrebno da učinim život takvim. Čak iako je potrebno da punu cenu platim unapred.

Ako život može da obiluje uživanjem i izobiljem, spreman sam da uradim sve što treba. Mogu početi sada. Mogu početi odmah.

 I kako bi to naše estradne dive prokomentarisale, nemam omiljenu. Meni su sve drage. Sve su to moja čeda u koja sam ugradi(la)o deo sebe.

Naraštajima na čast. Svetu u amanet.

Proleteo je još jedan četvrtak u našim životima. Danas negde pročitah  da smo, u našim životima, skloni nabrajanju negativnih stvari. Podigao sam obe obrve u čudu. Ja se uvek zapitam šta sam uspešno uradio u tom danu koji lagano netragom nestaje?

Realno, dosta toga. Kontaktirao sam klijente, prezentovao proizvod, otklanjao primedbe i zaključivao prodaje. Puštao sam i ponude, unosio uvoz i fakturisao. Na kraju krajeva, sve ono što se od mene i traži.

Pored toga, u gradskom prevozu, odslušao sam seminar, trgovao na berzi, odgledao vebinar, naučio lekciju iz globalne politike, funkcionisanja tržišta i otpočeo čitanje knjige o sticanju novca.

Nije loše za jedan dan.

Opet, sa druge strane, nekako imam utisak da je trebalo i moglo da se uradi nešto više. Ne znam tačno šta, ali mi je takav osećaj.

U Srbiji trenutno štrajkuju radnici dve najveće kompanije za čije komponentaše ja obezbeđujem materijal. Tako da ovih dana i nisam imao preteranog posla.

Valjda mi se zato valja taj osećaj neispunjenosti. A i prodaja je trpela. Rezultat mi je nešto mršavljenji nego što sam očekivao. Opet, odmori su i nepovoljna meteorološka situacija, ali stvarno imam utisak da je trebalo više.

Ni činjenica da sam juče zavrsio četvrtu knjigu, ne može da suzbije taj osećaj praznine koji osetim kada mesec ne ide onako kako sam ja to planirao. Mada, kako jedan moj drugar reče: “ Mi planiramo, Bog se smeje!“ Čini mi se da mi zvoni u ušima od tog smeha.

U svakom slučaju sutra je novi dan. Novo poglavlje se otvara spremno za neke nove situacije, tendencije i prodajne akcije! Dan kao stvoren da dam sve od sebe i više od toga. Imam još desetaak dana lepog vremena i vetar u leđa da poboljšam situaciju.

Lepo spavaj i naspavaj se dobro, jer sutra je petak – dan za prodaju. I ako Bog da, i biće je!

„Probudi znatiželju kod svog kupca.
Neka misli da si zanimljiv.
Stalno.“

Izvod iz knjige Trikovi prodaje autor: Dragan Jovanović

Toliko toga sam planirao da obavim danas, a završio tek ponešto. I to uz primenu naprednih veština upravljanja vremenom.

Pored činjenice da vreme prolazi neumitno, osećam se kao da prolazi brzinom svetlosti.

Uspeo sam danas da službeni auto odvezem i vratim sa servisa, unesem predhodni uvoz u program i isplaniram novi uzoz koji ide direktno kod kupca za dva dana. Pored toga, trgovao sam na berzi, kontaktirao nekolicinu važnih kupaca, poslao nekoliko ponuda i realizovao jednu prodaju. Umalo da zaboravim da je danas bio dan za čišćenje prostorija.

Iako sve što mi treba za posao je inzernet i telefon, danas sam osećao priličan nedostatak poslovnog prostora. Ja kao jedini radnik u firmi, morao sam da odradim sve one poslove bez kojih se ne može, nisu prodaja i nema ko drugi da ih završi.

U tome prolete dan, tako da sam veći deo posla prebacio u sutrašnji vrlo tesan raspored. Nije stvar u lošoj organizaciji, već u velikom broju stvari koje moram da završim u kratkom vremenskom roku. Pokušavao sam da delegiram, ali sve to mene sačeka na kraju. Kada si jedini zaposleni u firmi, to nije floskula već realno stanje stvari.

I prioriteti su se poređali jedan pokraj drugog u velikom broju. Svi A1 i svi moraju da se realizuju sada. Da znam, to se zove rad pod pritiskom i dobrodošao među normalne zaposlene. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da radim preko svake normale. Koliko god to izgledalo pretenciozno.

Kako sam već nehde napisao prodavci su plaćeni prema učinku. Ipak često je potrebno uraditi i ove stvari koje nemaju nikakve veze sa prodajom. Ali auto mora biti pouzdan, a radno okruženje čisto i uredno, arikle moram da uvezem,kako bih imao šta da prodajem.

Možda imaš drugo mišljenje i ne slażeš se sa tekstom. Daj komentar kako ti rešavaš ovakve probleme?

Do sutra. Mada je već prošla ponoć…