Објављено дана

Nekako opet.

Danas sam isporučio svoje prve točkove u novoj firmi u kojoj sam počeo da radim. To znači da sutra štampam svoju prvu fakturu.

Sve to mi podiže motivaciju i želju da nastavim i dalje. Još bolje i odvažnije.

A zašto bi za tebe bila bitna neka moja prodaja ili neki događaj u mom životu? To je odlično pitanje, a odgovor je jednostavan – Ako meni uspeva da budem uspešan u svom životu, onda to može svako. Naravno, mora prvo to da želi!

Od kada sam počeo da ostvarujem svoje ciljeve i ostvarujem svakodnevne nove uspehe, ne prestajem da slušam motivacione poruke Boba Proktora. On je koautor knjige i kasnije filma The Secret (Tajna) koja je postala međunarodni bestseler i uticala na milione ljudi širom planete.

Suština je jednostavna, primenjiva i stvarno deluje, bar u mom slučaju. Potrebno je samo da veruješ da nešto možeš da uradiš i da počneš da radiš na tome. Zakon privlačnosti ili zakon vibriranja, kako ga zove Proktor, je prirodni zakon koji omogućava spajanje ljudi, ideja, materijala i dr. kako bi se ostvario neki cilj.

Ukoliko frekvenciju svojih misli pomnožimo sa učestanošću tih misli dobijamo fizičko otelotvorenje svega što naš um može da zamisli. Tako dobijamo da je misao najjača stvaračka energija u kosmosu.

Ne želim ulaziti u teologiju i verovanja, već u nauku.

Svaki proizvod, predmet, stvar, knjiga, web stranica su prvenstveno bili jedna misao koja je polako sazrevala u nečijoj glavi i lagano dobijala svoje obrise kao misao, priča, pa na kraju materijalna stvar koja egzistira u našem svetu. Sve što postoji neko je prvo izmislio (zamislio u svojoj glavi).

Sama misao nema dovoljno energije da pređe u materijalni svet. Tu energiju joj obezbeđuje rad.

Mnogi su spremni da poveruju da je za ostvarivanje neke želje dovoljno da samo mislimo o tome, ali se varaju. Rad je komponenta koja obezbeđuje neophodnu energiju za materijalizaciju misli. Doživeli smo svi to hiljadama puta u životu, ali i dalje nam je teško da prihvatimo nešto tako.

Svako od nas je naučio da hoda, priča, crta, piše… Svako od nas je bio loš na početku i sve bolji vremenom, dok god je usavršavao neku veštinu. Neki od nas su postali eksperti za muziku, pisanje, slikanje, mašinstvo, elektrotehniku, medicinu… A neki su ostali zarobljeni ispred svog TV-a, nikada ne razvijući svoje potencijale.

I uvek je odgovornost na tebi. Zakon važi bez obzira da li si ga svestan ili ne, bez obzira da li ga poznaješ ili ne, bez obzira da li ga prihvataš ili ne. Takođe, za svoje postupke si sam odgovoran, bilo da nešto uradiš bilo da ne uradiš.

Dugo vremena mi je trebalo da to shvatim. Još duže mi je trebalo da shvaćeno prihvatim i implementiram u svoj život. Sada je teško taj osećaj preneti i pobuditi uželju da uradiš nešto za sebe. Na žalost, ideje se mogu preneti na druge, dok je rad na razvoju ideje sopstven. Niko nikada neće ostvariti tvoje ciljeve i snove osim tebe! ZAto što su to tvoji ciljevi i snovi! A svako ko ne radi na ostvarivanju svojih ciljeva, angažovan je na ostvarivanju tuđih.

Milijarde mogućnosti lebde pred tvojim očima u svakom trenutku. Milijarde mogućnosti ti se pruža svaki dan. Neke nećeš čuti, druge nećeš videti, ali putem koji stvoriš sam moraš hoditi!

Ohrabrujuće je to da prilika ima dvoljno u svakom trenutku. Samo je potrebno poželeti i raditi na tome da želju i ostvariš.

‚‚Up I did it again“, što bi reklaBrini Spirs.

Napravi sebi priliku onakvu kakvu želiš. I radi dok je ne ostvariš!

Објављено дана

Mrzorzovolja

Počnem da pišem i odustanem i tako već nekoliko puta. Da nemam šta da napišem pa u redu. Imam, ali mi se ne sviđa.

Jednostavno ušla mi je neka mrzovolja pod kožu i ne da mi mira. Niti mi se išta čita, niti mi se išta gleda, niti mi se priča sa nekim. Kao da sam prezasićen raznim informacijama i jednostavno nemam više mesta za nove.

Taj osećaj me drži već neko vreme. Otišao bih na detoksikaciju, ali ne znam ni gde, ni kako.

Jedva sam sebe naterao da napišem nekoliko redova i to sa velikom mukom.

Sama ideja o kojoj pišem mi ne prija. Imam unutrašnju potrebu da pročitam neku knjigu, ali me mrzi. Listam internet stranice i shvatam da ne primećujem njihov sadržaj. Čak i kada me nešto privuče da zastanem i poklonim mu nekoliko trenutaka, izbledi mi iz sećanja kao da ga nikada nije ni bilo.

Osećam se kao da postajem prazna ljuštura ili utvara koja lebdi između dva sveta.

Voleo bih da saznam šta mi se to dogodilo i brzo nešto promenim. Ne želim da gledam svet oko sebe iz mehura. Ne želim da dignem ruke. Samo želim da me prođe ova nabildovana apatija. Neka nestane iz mog života!

Moram da napomenem da mrzovolja nije izazvana ni sa čim određenim, ali je opet tu. Glavne životne stavri funkcionišu i nemam nekih velikih problema koji me sputavaju.  Nisam bolestan. Jednostavno sam bezvoljan i prezasićen svega.

Nisam siguran ni da bi odmor pomogao. Još mi je sećanje na letovanje sveže. Nije me protkao umor, kao nekoliko meseci ranije. Nisam u nekom škripcu.

Možda bi mi prijao neki fizički napor. Neka duga šetnja ili partija basketa sa prijateljima? Pokušaću sutra sa tim, pa ću preneti utiske.

 

 

Објављено дана

U susret novom danu

Bliži se kraju četvrtak.  Još manje od tri sata i počinje petak.

Poslednji radni dan u nedelji nosi onu pozitivnu ushićenost još srednje škole. Izlasci, druženje, sazrevanje… Ovaj petak će biti nešto drugačiji od ostalih.

Sutra mi stiže prva isporuka koju treba potpuno samostalno da odradim. Sve papire, prijem, pregled i sve ostalo kada ti artikli prvi put uđu u magacin. Skoro da ne verujem da ću sutra da se bavim time.

Imam utisak kao da otvaram jedno potpuno novo poglavlje u svom životu. Iskreno, to sam želeo više od svega, ali ponekad mi se odseku noge jer znam da je sada sve na meni. Nema prostora za izgovore, a još manje za greške.

Sada je ono pravo.

Čitava firma sada počiva na meni i mojim sposobnostima. I ja verujem u sebe. Znam da mogu da ostvarim sve ono što zamislim. Svako od nas može. I ti to možeš, takođe!

Potrebno je samo da počneš. Sve se posle nadovezuje jedno na drugo. Rezultati dođu, ako veruješ u sebe i uporno radiš na njihovoj realizaciji.

Ima teškoća naravno. Svakodnevno na jednu fenomenalnu stvar dođe na desetine poteškoća, ali kao što bi Kenedi rekao:“Ne radimo stvari zato što su lake, nego zato što su ispravne!“

Nije lako uraditi dobru stvar. Još je teže istrajati u nečemu. A najteže je verovati u sebe i svoje snove onda kada niko drugi ne veruje. Teško je ostati na pravom putu i raditi stvari uprkos mediokritetima.

Nekada je lakše preplivati okean nego biti svoj. Zato što nam je više stalo do tuđeg mišljenja nego do sopsvenog boljitka.

Zato sam ja odlučio da ostvarim svoje snove. Da jednom budem potpora sam sebi, a ne stub srama. Odlučio sam da uspem. I to je konačno. Bez obzira na sve.

Zato puno stvari menjam. Zato menjam sebe svakodnevno. Veliki ciljevi zahtevaju veliko odricanje, planiranje i rad. Ja sam posvećen tome. Ja živim za to!

Svaki atom vazduha koji udahnem me tera da radim više i bolje nego pre. Svako slovo koje napišem, moj je manifest šta se može postići ako se želi na pravi način.

Ja sam odlučio da ću uspati danas. Svaki mali korak koji napravim ka ostvarenju svojih ciljeva je putovanje vredno almanaha. Jer i put od hiljadu milja započinješ jednim jedinim korakom.

Kreni!

Објављено дана

Drži se, kreće oluja!

Težak dan. Teška nedelja ili mesec, godina, život.

Skupi se tako ponekad. “Mi planiramo, Bog se smeje.“ Reče jedan moj bivši kolega.

Vratio mi se onaj stari osećaj teskobe zbog gomile stvari koje pokušavam da uradim, a one odbijaju saradnju. Za razliku od nekih prošlih puta, sada neću “kukati“ o tome. Shvatio sam da je to proces učenja. Bolan i težak, ali nadsve potreban.

Kako sam već pisao, da bi izgradio sebe moraš naučiti nove veštine koje će ti omogućiti da lakše savladaš situaciju u koju upadneš zato što želišda postaneš bolja osoba. Ako to definišeš kroz novac, moraš da radiš više, kako bi zaradio više. Ali samo do trenutka dok ne shvatiš kako nešto možeš da radiš bolje i pritom zarađuješ više. Kvalitet koji proizilazi iz kvantiteta i nadmašuje ga u svakom smislu.

Bolja osoba postaješ kroz posao, porodicu, decu, brak, društvo. Nekada je potrebno da svom detetu pružuš podršku u nečemu što je za njega bitno, kako bi pronašao karilu koja nedostaje. Nekada je to bračni partner, a nekada prijatelj. To su životne situacije koje izgrađuju ljude. Nije sve u novcu ili napredovanju na poslu.

Napredak tebe kao osobe je svojstven samo tebi. Ti moraš da pronađeš put. Zapravo ti treba da doneseš odluku da ćeš istrajati na tom putu, koliko god on bio težak i naporan. To je tvoj put!

Shvatio sam da nikada stvari ne idu glatko kroz život. Ali to i nije bitno. Bitan si ti i tvoj odnos prema svim stvarima i događajima. Tvoje reakcije su odraz tvog unutrašnjeg bića na spoljne nadražaje. Tvoj odgovor na okolnosti. To si zapravo ti.

Ako sve prihvatiš kao katastrofu, katastrofa će i biti. Ako sve prihvatiš kao težnju za novim saznanjem i beskrajnim usavršavanjem, tako će i biti. Okolnosti se mogu promeniti, ali suština mora da ostane ista. Tvoj put mora da bude zbir tvojih napora, težnji, ciljeva i tvog rada.

To je tvoj život. Ne dozvoli da neko drugi upravlja njime. Veruj u sebe i uvek uradi ispravnu stvar, bez obzira na sve.

Nikada ne radi stvari zato što su lake, nego zato što su ispravne! Nikada se niko nije pokajao zato što je uradio ispravnu stvar.

Drži se, kreće oluja!

Објављено дана

Jedan novi post

Teška vremena zahtevaju čvrste stavove. I čvrste ljude.

Danas sam razgovarao sa drugom i definitivno shvatio da sami stvaramo svoju sudbinu, ali postoji i deo koji nikako ne možemo kontrolisati. Na mnoge događaje ne možeš uticati. Ali uvek možeš uticati na svoju reakciju u bilo kojij situaciji.

Možda nisam prava osoba koja bi trebala druge da podučava staloženom ponašanju, ali vrlo dobro znam da ishitrene reakcije nanesu mnogo više problema nego što ih reše. Iskreno, već neko vreme radim na obuzdavanju sopstvenog besa i nezadovoljstva. Svoje isgitrene reakcije gledam da svedem na minimum. Trudim se da dobro razmislim o svemu, pre nego li se prepustim emocijama. I znam da nije lako. Ali ima napretka.

To me motiviše za dalje. Bolja osoba se ne postaje preko noći. Već planiranjem i svakodnevnim poboljšanjima malenih delova sebe.

Ideja. Imaginacija. Odluka. Vera. Realizacija!

Koncept funkcioniše, ali kako sam već pisao, nema lakih rešenja. Dan za danom, situacija za situacijom, klijent za klijentom i na kraju kockice se slože. Ali uspeh nije destinacija. Uspeh je neprestano putovanje, mada meni više liči na beakonačnu traku za samopoboljšanje.

Kada dostigneš određeni nivo u poziciji si da otvoriš vrata pred sobom. Samo od tebe zavisi hoćeš li ta vrata i otvoriti. A tu počinje potpuno nova avantura. Još više novih stvari koje treba naučiti i prepreka koje treba savladati kako bi postao još bolja osoba i dosegao nivo gde ćeš biti u poziciji da otvorišnova nova vrata. I tako u beskonačnost. Ovo je igra koja nema kraja. Jer kraj jedne faze je zapravo samo početak nove.

Ja sam spreman. Sada mogu da počnem da učim sve što mi je potrebno da nastavim svoje putovanje. Otvorio sam vrata ka novim horizontima. Sada je potrebno da savladam sve prepreke i izađem iz ove borbe još jači nego pre. To će mi omogućiti da otvorim nova vrata, novi nivo u ovoj beskrajnoj igri.

Upravljanje svojim vremenom, upravljanje timovima, upravljanje samim sobom. Sve što sam do sada radio vodilo je do ovog trenutka. Spreman sam za viši nivo.

Sazreo sam. Spreman sam. Idem dalje!

Ne dozvoli da te išta spreči da upravljaš sopstvenim životom!