Година: 2017.

Još 8 minuta i završava se i ovaj ponedeljak. Sparan, vruć, paklen. Ništa bitno nije doneo, sem znoja na sve strane.

Svojski sam se trudio da prodam nešto danas, ali nisam uspeo. Ukapirao sam da ću ostati malo ispod linije za bonus i to baš ispred lerovanja. Čak ni povećanje prošlogodišnje prodaje od preko 400% mi neće pomoći u tome.

Skup teškog vremena, odmora i raznih štrajkova uticao je da mesec bude jači nego prošle godine, ali slabiji nego što sam ja to želeo. Ipak, ne odustajem. Iako je sutra 25. ima još nade da nešto promenim do kraja.

Iskreno, ne znam kako. Pozvao sam sve stare kupce, nove kupce i sve potencijalne kupce koje sam našao u bazi. Rezultat mi izostaje. Beži mi iz ruku poput pustinjskog peska.

Iako sam u tempu da godinu završim na planu ili iznad plana, ne volim kada moram da jurim za targetom. Više volim kada ga imam pre roka. Komotnije se osećam i imam mesta za rezervu. Sada se ta rezerva znatno potrošila.

Fali mi 2 do 3 tone materijala i na konju sam. Ovako, moram da zapnem. Nevolja je u tome što sam planirao odmor za sledeći mesec. Tako da za ostvarenje plana u sledećem mesecu imam samo polovinu vremena. Biće teško i naporno, ali ne i nemoguće.

Znam da kada dam sve od sebe i malo preko toga, rezultati budu na šampionskom nivou. Zato sutra radim za tekući mesec, ali počinjem i za sledeći. Potrebno je da nadoknadim gubitak i dostignem target za sledeći mesec.

Uspeću, siguran sam u to.

Kako? Tako što ću davati sebe 130 ili 150% nego inače. Pronaćiću svakog miša, guštera i crva pod kapom nebeskom kome treba moj proizvod i postaraću se da ga i dobije po konkurentnoj ceni.

Nije lako. Nije nikada ni bilo. Niko nije ni rekao da će biti. Krv, znoj i suze i onda možda ima šanse za uspehom. I ja ću tu mikro šansu iskoristiti!

A ti? Da li ćeš iskoristiti svoju šansu da poletiš sa orlovima ili ćeš ostati da čeprkaš sa kokoškama?

Odluka je na tebi!

Nakon što sam pročitao više od 100 knjiga o prodaji, motivaciji, produktivnosti i usavršavanju sopstvenih veština, saznao sam da postoji nekoliko elemenata za održavanje produktivnosti i efektivnosti. Da bih ti pomogao, sastavio sam listu.

1. Nemoj da  ti drugi postavljaju rokove, postavi ih sam

Odrastajući u našem struktuiranom školskom sistemu, učenici su navikli da im se određuju rokovi i da se prema tome upravljaju kada rade. Ovo odjednom postaje problem kada nemaš rok koji treba da ispuniš. Tada, obično, postaješ lenj, jer ne osećaš da je nešto hitno. Zbog toga ljudi koji su bili odlični u školi najčešće budu prosečni u životu. Uspešni ljudi ne čekaju, oni postavljaju rokove svojim ciljevima. Ključ je u proaktivnosti, a ne pasivnosti.

2. Vodi računa o svom vremenu kao što je slučaj i sa računom u banci

Misliš da sebe dobro poznaješ. Ali kada bi te neko upitao, sigurno ne bi uspeo da se setiš šta si radio prošle godine u ovo vreme. Vreme je nešto najvrednije što poseduješ i trebalo bi da o njemu vodiš računa kao o svom bankovnom računu. Kao što stara poslovica kaže – vreme je novac. Ti uvek možeš zaraditi više para, ali nikada nećeš nadoknaditi protraćeno vreme.

3. Ne usmeravae se na slabosti, usavrši ono što je dobro

Često radiš na tome da poboljšaš svoje slabosti. Ali to ne bi trebalo da bude tvoj primarni cilj. Najvažnija stvar je da prvo poboljšaš svoje dobre strane. Ako nešto radiš dobro, to znači da imaš osnovu za dalji napredak.

Slabosti te ograničavaju jer počinješ od nule, sve je novo i nekada ti je teško da otkriješ „šta radi“. Ali jednom kada nađeš svoje slabosti možeš iskoristiti svoje prednosti da bi ih savlado.

4. Rangiraj zadatke prema prioritetu, a ne prema vremenu u kojem si ga dobio

Nije svaki zadatak jednako važan. Uvek upitaj sebe: šta treba odmah da se uradi? Redovno rangiraj svoje zadatke i uradi najpre one najvažnije!

5. Ne uzimaj više nego što možeš da progutaš

“Ne možete pojesti celu picu odjednom.” Ponekad ti rad na više zadataka odjednom može delovati kao izazov. Lako ti se može učiniti da sam možeš da rešiš ogroman broj zadataka. možeš. Ali, ako uzimaš više nego što možeš da postigneš, velike su šanse da ćeš se razočarati i na kraju izgubiti motivaciju. Zato, rastavi izazov na više manjih celina i rešavaj ih deo po deo.

6. Pametni znaju da delegiraju

Ne bi trebalo da se osećaš obaveznim da sve obavljaš sam. Raditi više ne znači i raditi bolje. Štaviše, ako imaš suviše obaveza možeš nešto zanemariti, jer i nekada i nije obavezno sve da uradiš. Važno je prepoznati koji zadaci se mogu delegirati kako bi se usmerio na one najvažnije ili najizazovnije stvari.

7. Koristi mozak za razmišljanje, a ne za pamćenje

Informacije su neograničene i nemoguće ih je sve zapamtiti. Nekada i zaboraviš šta sve znaš. Postoji nekoliko načina kako da organizuješ svoje misli i ideje: putem kompjutera, beležnica, telefona, itd. Planer na pametnom telefonu, trebao bi dobro da reši organizaciju. Koristi ga svakodnevno i ažuriraj promene odmah, kako kasnije ne bi došlo do zbrke.

8. Oceni produktivnost na kraju dana

Na kraju dana odvoji vreme da se osvrneš na stvari koje si postigao i na ono šta bi mogao poboljšati. Postavi sebe ova pitanja:

– Šta sam dobro uradio?

– Šta sam loše uradio?

– Zašto neke stvari nisam odradio kao što je planirano?

– Šta sutra mogu bolje da uradim?

Ako se ne osvrćeš na ono što si uradio, onda se oslanjaš na svoj prirodan rast. Uspešni ljudi se usmeravaju na namernu praksu, gde aktivno mogu da identifikuju i fokusiraju se da bi se poboljšali. Čak i kada ste nešto dobro odradili, razmislite šta se može popraviti.

Subota noć, već nedelja. 1:48 je na satu. Uživao sam u divnoj muzici i pride gledao neku fenomenalnu putopisnu emisiju. Radim dve stvari koje mi pričinjavaju ogromno zadovoljstvo, a nemam vremena da ih upražnjavam u neko normalno vreme.

Sam sebi izgledam kao da nešto tajim.

Možda je tako na prvi pogled, ali je kod mene sve transparentno.

Delić života ispunjen radošću.

Gledam i slušam i gledam i slušam i u nekom trenutku shvatam da ti ljudi rade ono što vole, uživaju u svemu tome i zato su uspešni. Nemaju osećaj da rade, već da se dobro zabavljaju. I takve vibracije prenose. Osećam to u svakom kadru ili taktu. Svaki tren je nestvaran, lep, fantastičan! Sve je na svom mestu.

Tražim taj balans u svom svetu. Ne želim da to budu izolovani trenuci u tamnim noćima. Želim život pun sreće, radosti i lakoće stalno. Svakog trenutka svog života. Ili makar veći deo vremena. Ako ne sada, kada?

Spreman sam da uradim sve što je potrebno da učinim život takvim. Čak iako je potrebno da punu cenu platim unapred.

Ako život može da obiluje uživanjem i izobiljem, spreman sam da uradim sve što treba. Mogu početi sada. Mogu početi odmah.

 I kako bi to naše estradne dive prokomentarisale, nemam omiljenu. Meni su sve drage. Sve su to moja čeda u koja sam ugradi(la)o deo sebe.

Naraštajima na čast. Svetu u amanet.

Proleteo je još jedan četvrtak u našim životima. Danas negde pročitah  da smo, u našim životima, skloni nabrajanju negativnih stvari. Podigao sam obe obrve u čudu. Ja se uvek zapitam šta sam uspešno uradio u tom danu koji lagano netragom nestaje?

Realno, dosta toga. Kontaktirao sam klijente, prezentovao proizvod, otklanjao primedbe i zaključivao prodaje. Puštao sam i ponude, unosio uvoz i fakturisao. Na kraju krajeva, sve ono što se od mene i traži.

Pored toga, u gradskom prevozu, odslušao sam seminar, trgovao na berzi, odgledao vebinar, naučio lekciju iz globalne politike, funkcionisanja tržišta i otpočeo čitanje knjige o sticanju novca.

Nije loše za jedan dan.

Opet, sa druge strane, nekako imam utisak da je trebalo i moglo da se uradi nešto više. Ne znam tačno šta, ali mi je takav osećaj.

U Srbiji trenutno štrajkuju radnici dve najveće kompanije za čije komponentaše ja obezbeđujem materijal. Tako da ovih dana i nisam imao preteranog posla.

Valjda mi se zato valja taj osećaj neispunjenosti. A i prodaja je trpela. Rezultat mi je nešto mršavljenji nego što sam očekivao. Opet, odmori su i nepovoljna meteorološka situacija, ali stvarno imam utisak da je trebalo više.

Ni činjenica da sam juče zavrsio četvrtu knjigu, ne može da suzbije taj osećaj praznine koji osetim kada mesec ne ide onako kako sam ja to planirao. Mada, kako jedan moj drugar reče: “ Mi planiramo, Bog se smeje!“ Čini mi se da mi zvoni u ušima od tog smeha.

U svakom slučaju sutra je novi dan. Novo poglavlje se otvara spremno za neke nove situacije, tendencije i prodajne akcije! Dan kao stvoren da dam sve od sebe i više od toga. Imam još desetaak dana lepog vremena i vetar u leđa da poboljšam situaciju.

Lepo spavaj i naspavaj se dobro, jer sutra je petak – dan za prodaju. I ako Bog da, i biće je!

„Probudi znatiželju kod svog kupca.
Neka misli da si zanimljiv.
Stalno.“

Izvod iz knjige Trikovi prodaje autor: Dragan Jovanović

Toliko toga sam planirao da obavim danas, a završio tek ponešto. I to uz primenu naprednih veština upravljanja vremenom.

Pored činjenice da vreme prolazi neumitno, osećam se kao da prolazi brzinom svetlosti.

Uspeo sam danas da službeni auto odvezem i vratim sa servisa, unesem predhodni uvoz u program i isplaniram novi uzoz koji ide direktno kod kupca za dva dana. Pored toga, trgovao sam na berzi, kontaktirao nekolicinu važnih kupaca, poslao nekoliko ponuda i realizovao jednu prodaju. Umalo da zaboravim da je danas bio dan za čišćenje prostorija.

Iako sve što mi treba za posao je inzernet i telefon, danas sam osećao priličan nedostatak poslovnog prostora. Ja kao jedini radnik u firmi, morao sam da odradim sve one poslove bez kojih se ne može, nisu prodaja i nema ko drugi da ih završi.

U tome prolete dan, tako da sam veći deo posla prebacio u sutrašnji vrlo tesan raspored. Nije stvar u lošoj organizaciji, već u velikom broju stvari koje moram da završim u kratkom vremenskom roku. Pokušavao sam da delegiram, ali sve to mene sačeka na kraju. Kada si jedini zaposleni u firmi, to nije floskula već realno stanje stvari.

I prioriteti su se poređali jedan pokraj drugog u velikom broju. Svi A1 i svi moraju da se realizuju sada. Da znam, to se zove rad pod pritiskom i dobrodošao među normalne zaposlene. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da radim preko svake normale. Koliko god to izgledalo pretenciozno.

Kako sam već nehde napisao prodavci su plaćeni prema učinku. Ipak često je potrebno uraditi i ove stvari koje nemaju nikakve veze sa prodajom. Ali auto mora biti pouzdan, a radno okruženje čisto i uredno, arikle moram da uvezem,kako bih imao šta da prodajem.

Možda imaš drugo mišljenje i ne slażeš se sa tekstom. Daj komentar kako ti rešavaš ovakve probleme?

Do sutra. Mada je već prošla ponoć…

Toliko sam ovih dana bio obuzet idejom završavanja nove knjige i njenih korica, da sam potpuno zaboravio da promovišem knjigu koju sam napisao pre par meseci.

Prva knjiga koju sam napisao i objavio je „Trikovi prodaje“. Posle nje je usledila knjiga „Upravljanje sopstvenim vremenom“. Onda je trebala svetlost dana da ugleda knjiga „Trikovi prodaje II -Unapređene magijske veštine“, ali je u opštoj gunguli gurnuta u zapećak.

U prvi plan je izbila knjiga koja bi trebala da bude nezvanični treći deo „Trikova“. Kakva zbrka.

U svakom slučaju, sa četiri napisane i jednom u pripremi, mogu se smatrati piscem. Mislim piscem knjiga. Ne tamo nekog bloga, već pravih pravcatih knjiga. Sa jednom odštampanom i objavljenom imam i materijalni dokaz za to.

Nije loše za nekoga ko je dobar deo svega napisao po vozilima gradskog prevoza. Rekao bih, čak šta, to je pravi podvig. Ponekad mi se čini da ne mogu ni da razmišljam normalno u takvom okruženju. Pre neki dan sam hteo da se onesvestim od smrada i zagušljivosti. U stilu reklame popularne ovih dana:“Za mene je ekstremno pisanje, pisanje za radnim stolom!“

Rekao bih da za sve še hoćeš nađeš i mesto i vreme i način. Zato prestani da tražiš izgovore kako i zbog čega nešto ne možeš. Budi iskren i reci da nećeš. Tako je poštenije. Osim kada pogrešiš. Tada reci :“Izvini!“

Izvini što sam promovisao knjigu kad joj vreme nije!

??????????

Ispraviću to prvom sledećom prilikom.

Korice za novu knjigu „Kako dramatično uvećati svoju prodaju“! Skoro su završene, što je slučaj i sa knjigom. Nedostaje još par stranica koje nameravam da napišem u ovom mesecu.

Osećam olakšanje jer sam osmislio korice. I skoro ih završio. Ostalo je da navedem par citata, ne otkrivajući previše. Tek da zagolicam maštu čitalaca.

Neverovatno je to što mi je za korice trebalo više vremena nego za sam tekst. Jednostavno nisam imao nikakvu ideju kako da povežem spoljašnju i unutrašnju stranu. I onda se dogodilo. Bum iz vedra neba. Inspiracija u sred razgovora sa velikim klijentom. Bukvalno sam jednom rukom zapisivao porudžbinu, a drugom skicirao korice.

Prvu sliku sam uradio u Paintu, kako mi ne bi isparila dok se dočepam nekog ozbiljnijeg programa.

Naporan dan, sparina, javni prevoz i Đokovićeva predaja meča na Wimbldonu, naterali su me da ideju pretvorim u sliku korica. Ko kaže da loše stvari ne mogu da te nateraju da uradiš nešto dobro.

Seo sam i ideje su prosto same navirale. U stvari, ništa nije išlo onako kako sam ja želeo. Zato sam tražio načine da zaobiđem probleme i nedostatke na koje sam nailazio. I kada nešto želiš, na kraju nađeš način. Čak i ako to znači da moraš da ideš zaobilaznim putem.

Ovo sam napisao kao podsetnik sebi, a na amanet svima onima koji traže način da unaprede sebe. Ne podcenjuj moć zaobilaznice. To što tražiš možda se i ne nalazi na pravom putu. Možda stvarno moraš izaokola.

A put ćeš često morati sam sebi da kročiš. Prilika se retko pruža na tacni. Češće dolazi odenuta u problem, kako bi iz tebe izvukla ono najbolje ili najgore, u zavisnosti kako se postaviš.

Ja sam se u ovom slučaju postavio tako da želim korice za svoju novu knjigu. I to sam saopštio sebi na prvu naznaku da ovo neće biti lako. Opet, uradio sam celu pripremi za nešto više od dva sata. A trebalo mi je čitava tri meseca da počnem da radim na tome.

Za dva ipo meseca sam napisao 95% knjige, a tri meseca sam se molio da sednem i uradim korice. Znam. Užasno prolazno vreme.

Hej! To mi je četvrta knjiga ove godine! Šta si ti uradio za to vreme? Kritikovao? Jadikovao? Tražio izgovore?

Ok. Sada je vreme da se posvetiš onome što voliš. Uradi to zbog sebe!!!

Danas smo uspešno lansirali stranicu na društvenoj mreži Facebook. Možeš nas pronaći i pratiti i na ovaj način @trikoviprodaje.

To je nešto što smo planirali od samog početka, ali vremena nikad dovoljno. U svakom slučaju, sada smo tu, kako i dolikuje u informatičkom društvu 21. veka.

Ja lično očekujem da će se na ovaj način temama prodaje, motivacije, uspeha, upravljanja i razvoju sopstvenih potencijala pridružiti dodatni broj onih kojima su ove teme bliske.

Ja znam da su veštine prodaje neophodne svakome, jer svako od nas nešto prodaje. Da li je to ideja, proizvod, usluga, bolja plata, radno mesto, nije toliko važno. Važnije od toga šta prodaješ je svakako kako to nešto prodaješ. Sa razvojem prodajnih veština, raste i tvoj ukupni uspeh u životu.

Pored toga, ja sam i plaćen da prodajem. U mom slučaju to je neraskidiv deo mog bića, pa ponekad nisam siguran da li radim ili živim svoj san.

Kontaktiram sa ljudima, družim se, pomažem im u teškim trenucima, smanjujem rizike poslovanja i neverovatno mnogo se zabavljam. Šta poželeti još?

Pa naravno još uspešnih prodaja i klijenata i rešenih situacija. I tebi i sebi! Tako će biti minimum četiri srećne osobe na planeti!

Malo li je na +40°C?