Kako ostvariti sve što želiš?

Iskustvo

Radim. Imam puno dešavanja u životu i malo vremena za sve ostalo. Ali to je boljka na koju se vremenom navikneš. Propustio sam šansu sa datumima dvojki (22.2.2022.), ali pošto svakako imam želju za postom neka bude.

Ostvari sve svoje ciljeve

Ovaj post posvećujem željama i ciljevima. Zapravo njihovoj jasnoći. Često pišem na temu ostvarivanja ciljeva i razlici između želja, ciljeva pa i planova. Mnogi misle da su ove reči sinonimi i da se odnose na isti pojam, ali nije tako. Povezani jesu i oslonjeni jedne na drugu, ali su definitivno različiti pojmovi.

Sklapanjem celine dobijamo ostvarenost, smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Kako smo ciljno orjentisana bića, ostvarivanjem ciljeva stičemo i osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti.

Želja

Želja je prvo saznanje da nam je nešto potrebno. Bilo da je racionalno ili iracionalno, prvo se pojavi želja ili potreba u našoj glavi koju treba zadovoljiti. Na ovom stupnju mi ne znamo šta tačno želimo niti kako to da ostvarimo. Ipak, svesni smo da imamo želju za nečim.

Želja može biti novi auto. Ali je to daleko od cilja, jer nije definisano puno toga. Jednostavna ideja koja je sinula u našoj glavi je prvi korak ka ostvarivanju.

Ipak, želja kao takva nema veliku moć i snagu i ako se ne nastavi sa daljim koracima, uglavnom ispari i nestane veoma brzo.

Cilj

Cilj je prvo izbacivanje želje iz naše mašte u stvaran svet. Da bi cilj bio cilj trebalo bi da bude i specifičan, merljiv, dostižan, realan i vremenski ograničen. To znači da je cilj nešto što smo definisali, zapisali i postavili rok za njegovo ostvarenje. Podrobno smo objasnili šta tačno želimo i do kada treba to da imamo. 

Cilj za razliku od želje je nešto što imamo ispred sebe i čijem ostvarenju težimo. Ima veću jačinu i snagu nego sama želja.

Procenjuje se da samo 3% populacije ima napisane ciljeve. Oni spadaju u najbolje u svom poslu. Uglavnom zarađuju 5 do 10 puta više novca od proseka u branši.

S.M.A.R.T. ciljevi

Specifičan cilj znači da mora da bude tačno i sa što više detalja opisan kako bi naša podsvest trošila vreme na ostvarivanje cilja, a ne na popunjavanje delova koji nedostaju. Većina ljudi ne definiše svoje ciljeve dovoljno dobro i detaljno i zato ostvarivanje traje previše dugo ili se cilj nikada i ne ostvari.

Merljiv cilj znači da u svakom trenutku za njega možemo reći dokle smo stigli, koliki smo procenat ostvarili i još koliko treba da ostvarimo. Ponekada se dogodi da cilj moramo da prebacimo u merljive jedinice. Inače, nema načina da pratimo napredak. Najprostiji način je cilj pretvoriti u novac ili vreme neophodno za njegovu realizaciju. Na taj način znamo koliko smo novca sakupili i koliko nam još treba kako bi smo ostvarili svoj cilj.  

Isto je i sa vremenom. Ako svoj cilj pretvorimo u vreme potrebno da se nešto obavi, uvek možemo znati koliki deo posla smo obavili, a koliko nas još čeka.

Dostižan cilj je upitna kategorija. Ako je cilj dostižan, onda ga je lakše ostvariti. U tom slučaju imamo jasan putokaz kako nešto da uradimo i koje rezultate bi smo trebali da dobijemo. Dostizanje cilja možemo ubrzati čitanjem knjiga ili slušanjem ljudi koji su taj cilj već dostigli. Takođe, možemo angažovazi mentora koji je ostvario cilj i jednostavno naučiti potrebne veštine direktno od njega.

Sa druge strane, kada postavimo sebi cilj koji niko pre nas nije ostvario, stavljamo sebe u potpuno novu dimenziju. Veštine koje su nam potrebne moramo izgraditi potuno sami. Ovakvi ciljevi se često graniče sa maštom ili ludilom. Retki su oni koji ih ostvare i važe za enzuzijaste ili pionire. Oni omogućavaju napredak u svetu.

Realnost je nešto što moramo uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva. Ako želimo smršati 25kg za 2 dana ili kupiti novi suprautomobil sa minimalnom zaradom, to nije realno i taj cilj je u startu osuđen na propast.

Postavljanje nerealnih ciljeva oduzima energiju i vreme i često služi kao izgovor i bespotreban ostanak u zoni komfora.

Vremensko ograničenje cilja je posledica ljudskog poimanja konačnosti. Ako nešto nema svoj kraj, to se može beskonačno odlagati i nikada ne završiti. Zato je potrebno vremensko ograničenje. To mi je potrebno do tada ili završiću zadatak do tog roka.

Ljudski mozak funkcioniše kao kvantni računar sa središtem od crne rupe koji privlači događaje, ljude i stvari u naš život kako bi mi ostvarili svoje ciljeve i pronašli svrhu sopstvenog postojanja. Napoleon Hil je rekao da čovek ono što zamisli može i da ostvari. I potpuno se slažem sa tim.

Zato je neophodno definisati šta tačno želiš i koja je cena toga što želiš. Da bi to i ostvario moraš da naučiš i promeniš puno toga. Stare veštine neće dati nove rezultate. Promene dolaze tek kada se mi sami promenimo.

Veliki ciljevi

To su oni ciljevi koji nas same, pa i čitavo čovečanstvo, menjaju iz korena. Ali ostaju kao svetionik na vrhu planine da svedoče o podvigu izvan realnosti.

Često ljude koje ostvaruju ovakve podvige nazivamo herojima, vizionarima i ludacima. Ali bez njih i njihovih ciljeva nema napretka.

Odluka

Dobro je početi sa odlukom da ćemo ostvariti ono što želimo, bez obzira na sve. Za prvi naredni korak potrebno je da specificiramo cilj koji želimo da ostvarimo. Ovde leži ključ za brzinu ostvarivanja našeg cilja. Ako je cilj mali i potrebno je malo stvari promeniti kako bi smo ga ostvarili, trebaće nam malo vremena. Ako treba puno stvari promeniti, trebaće nam više vremena.

Iz iskustva, goruća želja da nešto postignemo može da skrati vreme potrebno za realizaciju nekog cilja, ali ne može da ga anulira.

A i vreme će sigurno proći. Za 5 ili 7 godina možeš ostvariti svoj cilj ili ne. Bez obzira na sve, vreme će proći. Razlika u životu može biti drastična. Možeš živeti život kakav želiš ili kakav ti je nametnut od strane drugih.

Ipak, cilj sam po sebi nije cilj, već promena koja treba da se dogodi u nama kako bi smo bili spremni za sam momenat ostvarivanja cilja. Koliko god ovo paradoksalno zvučalo, jednostavno je tako. A to shvatiš tek kada ostvariš cilj.

Zato kreni odmah!