Pola godine za nama

Kraj drugog kvartala

Prešli smo prvu polovinu godine. Nestala je negde između Nove Godine i Prvog Maja. Kao mamurluk posle nejasno provedene noći, prebiram po glavi gde sam utrošio šest dobrih meseci svog života?

Srećom, doneo sam odluku još pretprošle godine da vodim svoju listu postignuća i u njoj upisujem sve iole značajne stvari koje mi se dogode. Sve one sitne radosti koje su bile značajne za mene i moju porodicu. Ta lista me je spasila. Sve te male i trivijalne stvari sa spiska su mi pomogle da rekonstruišem događaje od početka godine pa do današnjih dana.

Nije to bio neki veliki učinak, uglavnom sitnice. Ali, baš te sitnice su mi pomogle da shvatim da nisam vreme potrošio uzalud. Nisam ga bacio kroz prozor, već sam ga smisleno utrošio. Kako sam već pisao, tu sam upisivao sve ono što je značajno za moj život. Možda nekome to bude beznačajno ili čak smešno ili nedostojno. Meni je to velika stvar.

Tabela postignuća

To je jedino što me održava u životu. Gomila gluposti i besmisla koji me okružuju postaju neizdrživi. Možda je tako I kod drugih, ne znam. Ali znam da se ja čvrsto držim za svoju slamku spasa u ovom vihornom vremenu.

Juče sam saznao da još jedan moj prijatelj iz detinjstva odlazi da živi van zemlje. Deseti iz kraja u kom sam odrastao. Srećan sam zbog njega i njegove porodice, da se razumemo. Ali, to je samo povećalo osećaj teskobe i nelagodnosti koje osećam već neko značajno vreme.

Sokole me skorašnji uspesi moje dece, podrška moje supruge, moje porodice, kao i uspesi ostvareni na poslovnom planu. To su stvari koje mi pomažu da nastavim dalje I u najtežim trenucima. Veći deo vremena mi dođe da iskočim iz sopstvene kože. Iako ne mogu da nabrojim loše stvari ili dešavanja, ceo život mi je obojen nekim osećajem beznadežnosti i nemoći. Kao zrno peska prepušteno olujnom vetru razorne moći.

Kako izmeriti sopstveni uspeh?

Nekome je san kriška hleba, dok su nekome malo sve milijarde ovoga sveta. To je dobro poznata stvar. Ali, kako i pored toga izmeriti sopstveni uspeh ili sopstveni život? Da li je to što si postigao dovoljno? Da li si mogao više? Da li si srećan I zadovoljan onim što si postigao? Da li si ponosan na sebe ili se stidiš sopstvenog lika u ogledalu?

Da li si ti to postao iluzija koja hoda? Nemi hologram razapet između svojih želja i realnih mogućnosti? Šta uraditi kako bi se osećao bolje? Porediš li se sa drugima ili samo sa samim sobom? Da li smatraš da si uspešan ili ne?

Ima dana kada se svet okrene naopačke i počnu iz džepova da ispadaju sve one gluposti koje smo godinama skrivali u njima. Pitanja koja se roje u glavi ne nalaze na adekvatne odgovore, ni u rečima ni u delima. Ostaju samo kao izraz unutrašnjeg bunta ili, možda, za neka buduća bolja vremena.

Vreme prolazi

Vreme svakako prolazi. Svakim danom sve brže i brže. Trudim se da iskoristim svaki mogući momenat. Da ga proživim najbolje što umem. Po pitanjima koje mi prolaze kroz glavu znam da sam mogao bolje, ali da li sam zapravo mogao ili je to samo još jedna nametnuta iluzija?

Posle svega, znam da mogu sebi pogledati u oči znajući da je sve proizvod mojih odluka koje sam doneo. Ako se to ikada i igde bude brojalo, znaću da sam postupio upravo onako kako sam želeo u datom trenutku.

Vrlina ili greh? Pa, znam da je sve to bio moj izbor, pa makar i loš. Čvrsto verujem da je mnogo bolje imati i loš izbor nego nikakav. Na kraju krajeva,  lakše ćeš sebi oprostiti!

Ko se nikada nije kajao, taj nikada nije ni živeo!

Veliki uspeh

Predani rad i vera u sebe

Najstariji sin je upisao željenu srednju školu i svi smo srećni i veseli zbog toga. Mene su, pored ovog uspeha, fascinirale i dve stvari koje su mu predhodile. Prva je predani rad na završetku školske godine, koja zbog štrajkova i prekida nije bila zadovoljavajućeg kvaliteta i završena je bez adekvatnog fonda znanja. A druga, doslednost i vera u sebe. Te dve stvari su mu pomogle da prebaci magičnu granicu od 95 poena koja je i ove godine bila sigurna pozicija za upis bilo koje škole.

Uspeo je da odloži zadovoljstva zarad višeg cilja i sada može da uživa u plodovima svog rada puna dva meseca. Nije podlegao pritisku svojih drugova vršnjaka koji se sada čekaju po glavi, jer, na žalost, nisu uspeli da upišu ono što su želeli. To je pokazatelj da je potrebno samo uložiti malo dodatnog napora u pravom trenutku i uživati kasnije, pre nego dozvoliti da te trenutno zadovoljstvo udalji od željenog cilja.

Doslednost i samopouzdanje

Takođe, doslednost i samopouzdanje su drugi deo slagalice. Verovao je u sebe, svoje znanje i napor koji je uložio pre nego u sve ostale iz okruženja, pa makar bili i nastavnici koji su se pomalo trudili da pomognu. To je nekolicinu koštalo bodova, jer su im „šaptači“ šapnuli pogrešne odgovore.

U svakom slučaju, prelep je osećaj kada shvatiš da ti je dete moglo da upiše bilo koju srednju školu koje je navelo na listu od 20 izabranih želja, a i sve ostale u Srbiji

Možda nije sve ispalo kako smo na početku planirali, ali jeste ispalo najbolje moguće. Zato što je i to, kao i sve drugo u životu, proces pun obrta i okolnosti koje ne možeš uvek da predvidiš.

Životne lekcije

Svakako jedna velika životna lekcija. Iako sam roditelj i trudim se da naučim decu neophodnim stvarima kroz život, ja svakodnevno učim od njih kako ja treba da se postavljam prema okolnostima koje mi život nameće. Ta dečija bezbrižnost i lakoća odabira pravog izbora su nešto što ne prestaje da me fascinira. Svakog dana naučim veliku životnu lekciju od nekoga od njih. Upornost, istrajnost i posvećenost tome što rade, samo su neke od njih.

Njima to ide prirodno i lako, a meni gotovo nezamislivo teško. Za sve što želim, moram da uložim enormno veliki rad i trud kako bih dobio samo delić. Za komad mi predstoji duga i bezpoštedna borba, nekada sa drugima, a nekada i sa samim sobom.

Život je borba

Najbolje stvari u životu dolaze kada se boriš za njih, uložiš vanserijiski napor, osetiš bol gubitka predmeta svoje želje i ne odustaneš. Nastaviš dalje ka svom cilju nesmanjenom žestinom, bez obzira na nepovoljan vetar. Bez obzira na loše okolnosti.

Kao roditelji, ponosni smo na svoje dete. Ostvario je uspeh vredan divljenja i poštovanja, jer smo bili tu kada su svi vetrovi i sve okolnosti bile protiv njega. Nije odstupio, nije popustio, nije odustao. Pojačavao je kada je trebalo i uspeo na kraju u svom naumu. Dobio je još jednu veliku bitku u nizu. Svoje višemesečno zalaganje i požrtvovanost, pretvorio je, potpuno zasluženo, u svoj veliki uspeh!

Ko neće, nađe izgovor. Ko hoće, nađe način!