„Dok nešto ne ostvariš u potpunosti, ne pričaj o tome nikome!“

Dragan Jovanović

Prošlo je već dosta vremena od kraja mog odmora. I počela je jurnjava i gungula. U takvim slučajevima, naravno, trpi pisanje na blogu. Ali, već su svi navikli da me nema neko vreme, pa u dva dana napišem knjigu!

U svakom slučaju, život mi se poprilično istumbao u ovih nekoliko dana. A to tumbanje još se nije završilo. Ipak, metodom „švajcarskog sira“, pronašao sam malu rupu u rasporedu i odlučio da je popunim novim postom.

Ne znam šta bih prvo napisao. Toliko toga se dogodilo ili se događa u ovom trenutku. Vreme se ubrzalo ili samo meni ubrzano prolazi! U svakom slučaju 01.09. je moj stariji sin postao školarac. Ha, a juče se rodio i išao u vrtić.

Ta činjenica me je nekako trgnula iz učmale stvarnosti i naterala da ponovo promislim o svemu što radim.

Rezultat toga je, da nisam prisustvovao ceremoniji za prijem prvaka, jer sam gradio budučnost od koje ćemo svi mi, uključujuči i novopečenog školarca, ubuduće da živimo. Nadam se da ću oprostiti sebi zbog koraka koje sam morao baš u tom trenutku da preduzmem.

Nije bilo lako, ali znam da sam uradio pravu stvar. Baš zato što vreme neumitno teče i prolazi brzinom svetlosti, morao sam da budem na drugom mestu, a ne na „inauguraciji“.

Zajednička budućnost, makar finansijski deo, je za sada moja obaveza. Obaveza mog školarca je da savlada gradivo što je bolje moguće, kako bi mogao da izgradi sopstvenu budućnost, pa i svoj finansijski deo.

Uspeo sam da napravim nešto. Šta? O tome ću pisati naknadno, kada sve to dođe na svoje mesto.

Pored toga, svaki slobodan trenutak posvećujem svojoj porodici. Iako izgleda nemoguće, pronašao sam dodatnio vreme u danu i posvetio ga svojoj porodici. Neverovatno je koliko je to učvrstilo naše odnose. A počele su da trpe ostale stvari: blog, društvene mreže, pisanje novih knjiga, druženje sa avatarima mojih drugova, poznanika i prijatelja. Zbog toga mi nije žao. Čak sam došao na ideju da je jedino tako ispravno!

Juče smo po prvi put porodično bili u bioskopu. Mlađem sinu je to bio prvi put. Fenomenalan osećaj. „Grozni ja 3“, ogromna kesica kokica i nasmejana i vedra lica. Odlično odrađeno, ako se ja pitam. A pitam se! Preporučujem ti da uradiš isto! Jednostavan beg od svakodnevnice i više nego potreban reset.

Još samo da napišem da smo krenuli u sređivanje prostora u kom živimo. Prvenstveno smo rešili da izbacimo sve stvari koje godinama skupljaju prašinu i ne služe ničemu. Onda smo preinačili odluku da napravimo kućnu rasprodaju nepotrebnih stvari. Kako garažne prodaje nisu u modi kod nas, organizovali smo prodaju preko interneta. I stvarno, naše „đubre“ je nekome bilo potrebno, tako da smo ga zapravo pretvorili u zlato.

Nismo se obogatili kao u američkim filmovima ili emisijama, ali smo uspeli da se rešimo tovara nepotrebnih stvari i zaradimo na njima. Inače bi se našle na dnu nekog kontejnera. Win-Win situacija.

U svakom slučaju, uspeo sam da prodam i sliku koju sam naslikao. Moje prvo ulje na platnu je našlo svoj put do svog vlasnika. A to nije moj brat, tako da sam se, po prodaji, izjednačio sa slavnim Van Gogh-om. Jednu je prodao on, jednu sam prodao ja. Statistički gledano, sada smo egal. Naravno, umetnički gledano, nismo ni blizu. Ali ja imam vremena da i to promenim, Van Gogh na žalost ostaje tu gde jeste.

Ipak, mislim da ću svoje vreme posvetiti biznisu. Nekako sam siguran da su mi tu mnogo bolje šanse za uspehom nego u slikarstvu. To ne znači da neću nastaviti da slikam. Sada sam dobio dodatna krila.

Pišem ovaj post kao retrospektivu događaja koji su ostavili veliki trag u mom životu. Takođe, primerom pokazujem da ukoliko nešto ja mogu da ostvarim (sa svojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…), to može svako da ostvari. Uključujući i tebe (sa tvojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…). Siguran sam u to. Jedino je ostalo još i sam sebe da uveriš.

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!

To je koncept koji propagiram. Zasnovan je na vlastitom iskustvu. Kod mene daje rezultate.

Prestao sam da razmišljam o tome šta drugi misle ili kažu. Ja ostvarujem svoje snove i uživam u tome. Svakog dana ostvarim po nešto. Nekada je to čitava stvar, a nekada mali fragment velikog mozaika. U svakom slučaju znam da sve što poželiš, napišeš na papir, odrediš krajnji rok, veruješ u sebe i radiš na tome da  ga ostvariš, na kraju i ostvariš!

Koliko brzo?

Odgovor na to pitanje moraš da pronađeš sam, jer on zavisi samo od tebe!

Svakako, počni što pre! Počni odmah!!!

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!

Tako!!!

Ostvari svoje ciljeve u sedam jednostavnih koraka!

1. Odrediš šta tačno želiš.
2. Odlučiš da ćeš to da ostvariš.
3. Napišeš u obliku cilja na papir onoliko puta dok svaka ćelija tvog tela ne shvati da teži tom cilju.
4. Napišeš datum do kada ćeš realizovati taj cilj.
5. Veruješ da možeš. Veruješ u sebe. Veruješ svom silinom svake mikrosekunde u danu.
6. Ostvariš.
7. Ostaneš u čudu kako je jednostavno da ostvariš svoje snove!

Još uvek sam na odmoru. I pored toga radim. Privodim ovaj mesec kraju kako sam i planirao. I već pravim dogovore za sledeći mesec. Takva vrsta kontinuiteta je od presudnog značaja za prodaju.

Nekim dogovorima je potrebno vreme da bi se realizovali. Neki iznenade i realizuju se pre vremena. Neki se nikada ne realizuju. Kada bih znao zbog čega je to tako, bio bih, verovatno, najbogatiji čovek na svetu.

Sa druge strane znam da kada dobro odradim svoj posao, to je dovoljno da ostvarim bonus. Sa strane gledano izgleda kao da posla ima i previše. Kontakti sa klijentima, mailovi, ponude, papirologija i nešto malo prodaje. Jako podseća na vađenje zlata. Iskopaš tone blata da bi našao tek po koji gram zlata. Ali cena zlata je takva da na kraju pokrije sve troškove. Sve pozeškoće nestanu kada sjajni metal ugleda svetlost dana.

To je prodaja. Priprema, težak i naporan rad,  vera u sebe i rezultad dođe na kraju. Kada to radiš u kontinuitetu, onda i rezultat dolazi u kontinuitetu. Zato uvek naglašavam da je potrebno raditi permanentno. I tokom loših dana i tokom dobrih dana. Prosek je određen uloženim naporom.

Što veći napor kontinuirano uložiš, veći ćeš prosek na kraju da ostvariš!

Ja to radim iz dana u dan. I na ličnom primeru dajem savet drugima. Proverim desetinama pa čak i stotinama puta nešto pre nego što ga napišem ili dam preporuku drugima da urade to isto.

Zato znam da ovo sve uspeva. I zato radim dalje na ostvarivanju novih ciljeva. Kada ih ostvarim, pisaću o njima, kao i o načinima kako da ti ostvariš svoje snove.

Do tada pročitaj napisano i potrudi se da ga sprovedeš u delo. Niko osim tebe to nije u stanju. Nikome drugom to nije bitno. Niko drugi nisi ti.

Donesi odluku da ćeš raditi u kontinuitetu bez obzira na trenutna ostvarenja!

Kreni sada!

Danas je i zvanično počeo odmor.

Čujemo se za nedelju ili možda dve!

Do tada prelistaj stare postove, ima tu dosta materijala!

?

Juče su nam u poseti bili rođaci koji su prerasli svoje igračke i doneli ih našoj deci. Mogu samo da zamislim izraze na njihovim licima, pošto sam u to vreme bio na poslu. Delimično mi je supruga dočarala atmosferu kratkim filmom koji je snimila. Radost, emocije, vrištanje, igra i dvoica malenih dečaka koji uživaju u najlepšem delu života.

U međuvremenu sam i sam došao kući. Na moje veliko iznenađenje, u ogromnoj hrpi novodobijenih dečijih igračaka bile su i neke stvari koje nikako nisu podsećale na dečije igračke. Bar ne na one tradicionalne.

U sudoperi, u čaši, stajala su dva naliv pera. Moja supruga ih je potopila kako ne bi „zapekla“ od neupotrebe. (Po mom mišljenju su već debelo „zapekla“, pa ih je ostavila da „otkisnu“, ali nije ni važno).

Jedno od njih je bilo, nekog meni, nepoznatog proizvođača. Drugo je Waterman, renomiranog francuskog proizvođača. Bio sam ushićen! Baš kao moji dečaci koji čas ranije.

Pomahnitalo sam po kući tražio patrone sa mastilom. Uspeo sam da pronađem jednu. Mojoj sreći nije bilo kraja! Pola večeri sam proveo pisajući.

Pre neki dan sam dobio fenomenalan sat Swiss made, a sada i penkalo. Pored njih, dobio sam, od svoje supruge i dečaka, i fenomenalnu mušku torbicu. Nisam mogao da verujem! Moja mašta je postala stvarnost!

Za kratko vreme sam materijalizovao tri predmeta koja sam jarko želeo. Prešli su iz sveta fikcije i mašte prvo na papir (u vidu mojih ciljeva), a onda su se materijalizovali u stvarnom svetu. Prosto su se pojavili. Bez da sam ikome pričao o tome. To je siguran znak da zakon privlačenja funkcioniše. Ja sam, pomoću drugih ljudi, privukao te stvari u svoj život.

Prvi put sam potpuno svestan da smo rođeni za velika dela. Potrebno je samo da zamislimo želju, napišemo je na papir i verujemo. Tada će se čitav kosmos pokrenuti kako bi tu želju i ispunio.

Kako sam već napisao: „Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!“

Sada kada znam kako zakon funkcioniše, vreme je da u svoj život privučem one velike stvari koje mi izmiču dovoljno dugo.

Pošto mi se pre nekoliko trenutaka desila velika spoznaja zakona privlačenja I zakona vibracija, rešio sam da malo redefinišem jedan svoj moto. On sada glasi:

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!

Više o tome sutra. Laku noć!

Poslednja radna nedelja pre odmora. Sada je pravo vreme da dam sve od sebe. I dajem. Prodao sam deset puta više materijala u zadnjih sat vremena, nego u predhodnih trinaest dana.

Tako se ja pripremam za odmor.

Na gornjoj slici je moje radno okruženje. Ispod ruke se nazire sveska za ciljeve. Pišem ih redovno svakog dana i trudim se da iste i ispunim.

Predmet na mojoj ruci je uspešno ostvaren cilj. Trebalo mi je nekoliko godina, ali sam na kraju uspeo. Prelepi Tissot Swiss made sat je dokaz da se ciljevi ostvaruju. Makar ih ja ostvarujem.

Da bi ostvario svoje ciljeve prvenstveno moraš znati da ih postaviš. Ne možeš jednostavno reći “Ja to hoću!” i očekivati da će se stvari same od sebe desiti. Postavljanje ciljeva je proces koji počinje sa utvrđivanjem onoga što želiš, a u većini slučajeva završava se sa mnogo uloženog rada i vremena kako bi to zaista i postigao.

Perspektiva i način razmišljanja su kritični elementi u ostvarivanju ciljeva i biće ti lakše ukoliko si u stanju da zadržiš svoju pažnju na krajnjem ishodu. Praćenje vizije mnogo bolje motiviše nego nada da će se ishod sam dogoditi.

Započni sa samostalnim brainstorming-om, zatim prebaci svoje ideje u ciljeve koje želiš da ostvariš. Za početak ih obavezno zapiši u bilo kom obliku. Ljudi koji zapisuju svoje ciljeve imaju veću verovatnoću da ih ostvare i to im pomaže da zapamte svrhu svojih trenutnih aktivnosti.

Nakon što svoje ciljeve staviš na papir u proizvoljnom obliku, naredni korak podrazumeva njihovo pretvaranje u konkretne tvrdnje odnosno da tvoji ciljevi postanu SMART (MUDRO) definisani ciljevi:

S – Specific (Konkretan)

M – Measurable (Merljiv)

A – Achievable (Ostvariv)

R – Realistic (Realan)

T – Time bound (Vremenski ograničen)

Velika prednost čestog preispitivanja jeste ta što te navodi da donosiš važne odluke u životu i pravilno odrediš prioritete. Posebno obrati pažnju na ciljeve koji nisu ostvareni u predviđenom roku ili čiji rok konstantno produžavaš. Ciljeve možeš povećavati ili ih odbaciti u potpunosti i krenuti na neki novi. Može se desiti da neke ciljeve ostvariš pre nego što si očekivao i na taj način možeš početi da radiš na novim ciljevima.

Ukoliko želiš da uspeš, neophodno je da doneseš odluku da ćeš uspeti. Sledeća važna stvar je da postaviš svoje ciljeve. Bez jasno određenih ciljeva nedostajaće ti fokus i pravac. Ciljevi ti omogućavaju da preuzmeš kontrolu nad svojim životom i obezbeđuju osnovu pomoću koje ćeš moći da odrediš da li si na pravom putu.

Zato izazivam svakog ko ima ambicije u životu da ih napiše na papir. Prvenstveno zbog neuromotorike koja, stvar iz nematerijalnog sveta želja, prebacuje u realni svet. A tu je i kao podsetnik šta želiš da ostvariš u životu. Motivacija u onim teškim trenucima kada je neophodno da izdržiš minut više, istrčiš metar duže. I svakako, ponos na kraju, kada tekst na papiru precrta mastilo i označi da si uspešno obavio misiju.

Ideja. Imaginacija. Realizacija!

Meni uspeva!