Објављено дана

Krenulo je

Krenulo je

Idem napred

Kada mesec krene jako nikako nije vreme da usporavaš. Naprotiv!

Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!

Neverovatna je moć kumulativnog napora. Pogotovu kada se otvara „zeleni talas“. Tada treba biti nezaustavljiv. Daj gas!

 

To je onaj period koji ti omogućuje da ispeglaš slabije mesece i one periode slabe tražnje. Zato je suludo da kočiš. Time činiš sebi kontrauslugu, jer kako sam već pisao, prodaja je maraton. Neku deonicu istrčiš brže, a neku sporije. Bitno je da završiš malo bolje nego prošlog puta. Kada tako postaviš stvari, vrlo brzo ćeš izbiti na čelo kolone.

Da li želiš više?

Ovaj koncept razumeju samo oni koji od života žele više i ne boje se da zato i rade više. Danas sam radio skoro 12 sati, ali ne zato što me je neko terao, već zato što sam prepoznao šansu da postignem više. Kao surfer koji hvata talas koji još nije razvio svu svoju snagu i lepotu. Par trenutaka kasnije on graciozno jezdi na svojoj dasci sa vetrom u kosi i kapima morske vode po ramenima. Uglavnom, praćen pogledima ostalih surfera koji razmišljaju:“ Imao je sreće!“

 

 

Lično, puno toga sam imao u životu, sreća nije jedna od tih stvari. Ustvari, sreća je počela da me prati tek onda kada sam davao sve od sebe, izgarao da završim započeto i istrajao do krajnjih granica ljudskog razuma. Kada veliko telo ide dovoljno brzo ono počne da krivi prostor i vreme oko sebe. Kosmos mu se klanja i podržava ga u njegovoj nameri.

Ne koči

U takvim momentima moraš da znaš da je uzaludno kočiti. „Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!“ Iskoristi svaku prednost koja ti je data. Nećeš ih imati previše. Raširi svoja jedra što je moguće više. Povoljan vetar će trajati tek neko vreme. Iskoristi ga da odeš što dalje. Stižu dani bez vetra i talasa kada ćeš morati ostati u mestu. To nije ovaj dan.

Kako je jedino pitanje koje treba da postaviš sebi. Na taj način nijedna prepreka nije nesavladiva. Nijedna planina nije neosvojiva. „Dobar plan danas je bolji od najboljeg sutra.“ Zato što imaš prednost. Krenuo si i dobijaš zamajac.

Ništa nije bitnije nego da se pokreneš. Sila trenja je najveća kada telo miruje. Sve što se telo brže kreće, otpor je sve manji. Na kraju, sve je na samom materijalu. Od čega si sazdan?

 

 

Nepregledna pučina je ispred mene. Doziva me zvonkim glasom mlade sirene. To je zvuk uspeha. Još uvek je u daljini, ali ga čujem. Želim do njega da u potpunosti uživam u njegovoj zvonkoj melodiji.

Na vrhu sveta

Kažu da na vrhu nema gužve, a da je pogled fenomenalan. Verujem im na reč, ali biću siguran tek kada se i sam uspem do vrha. Sve je podređeno tome. Sve je prilagođeno tome. Nema velikog uspeha bez pripreme i velikog truda, odricanja i suzdržavanja. To je strater pak uspeha. Bez toga ne treba ni početi.

 

 

I odluka, kao plamen sveće u najtamnijoj noći. Kada je najteže ona osvetli put. Nedovoljna da te ugreje, preko potrebna da te ne izneveri. Jedan plamičak pun nade. Varnica koja će upaliti čitav kosmos.

Moj put

Previše ponosan da odustaneš, previše umoran da nastaviš. Imaš vere i nade i to ti je sve što treba. Nastavljaš dalje. Kroz najteže useke i klance. Nekada na mestima gde niko drugi nije kročio. Nekada i dalje od toga. Vodi te vizija, suluda ideja da time činiš veliku stvar. Naravno sebi i za sebe. Drugi nisu bitni na ovom putu. Njih si ostavio na utabanim stazama velegrada kada si odlučio da postigneš više.

 

 

Isprva su se smejali, pa te zvali nazad, nagovarali da odustaneš. Naposletku su te nazivali pogrdnim imenima, psovali.

Slaviće tvoje uspehe, pošto svoje nemaju. I zavideće ti do srži samo zato što si nastavio tamo gde su oni stali.  Otišao dalje nego što su oni mogli i da zamisle i vratio si se veći, snažniji i bolji. Ne od njih, već od onoga što si bio.

Iako ti nikada neće oprostiti, nikada te neće ponovo prihvatiti kao svog, znaćeš da si uradio pravu stvar. U umu tvom neće biti dileme.

Uspeo si!

Krenuo si napred!

Potpis autora: Dragan Jovanović