Ponedeljačni pozdav
Ponedeljak
Već je ponedeljak, sitni sati. Prvi put posle ko zna koliko vremena se radujem jednom ponedeljku. Jedna loša nedelja je iza mene sa krunom svega lošeg baš u nedelji.
Kada jednu ovakvu nedelju preturiš iza glave, onda ponedeljak ti dođe kao nešto milo i drago, bar dok ne saznaš kakva je ova nova nedelja.
„Džaba vam novci, moji sinovci…“
Nervozan i besan prevrćem se po krevetu i mislim o tome da li mora sve tako da se odvija (uglavnom negativno po mene). Ili postoje neke šanse da se karte podele i drugačije. Mada, kažu da nije bitno kakve ti karte život podeli, bitno je da odigraš najbolje sa onima koje imaš u ruci.
Rekao bih da i nije baš tako. Faktor o kome se ne priča i koji se stalno izbegava je faktor sreće. Objasnio bih da je to ono što ti dodeljuje veći ili manji broj povoljnih karata u životu. Pa ako imaš manje sreće, veći broj puta dobijaš nepovoljne karte. A ako imaš više, u većim broju deljenja dobijaš povoljne karte.
Možda nisu najbolje karte
Možda ja ne umem uvek da odigram najbolje sa dodeljenim kartama, ali sam prilično siguran da češće dobijam one nepovoljne. Koliko god da se trudio, mučio, menjao i davao sve od sebe, nikako ne mogu da preskočim onu nevidljivu barijeru i budem siguran da je krenuo talas dobrih partija. Kako god da okreneš, ja nekako češće izvučem deblji kraj.
Trudim se da nedostatak sreće nadoknadim napornim radom, ali nekada ni to ne daje zadovoljavajuće rezultate. Ne znam kako to da promenim. Ne znam odakle da počnem. Ne znam ni šta bih prvo promenio, da mogu.
Jedino što imam je taj unutrašni doživlja koji na nekoj svojoj skali češće stoji u negativnom nego u pozitivnom delu. To rezultira ogromnim nezadovoljstvom kojim sam jako često ispunjen. A kako sam već pisao, jačina negativnih misli je 10 do 11 puta veća od pozitivnih misli. I češće imam negativne događaje koji proizvode nove negativne misli. Zato je neophodno pomisliti 11 pozitivnih misli za svaku negativnu, samo kako bi se vratio u neutralni položaj.
Mešam karte, ponovo
Radio sam dosta na sebi, čitao sam pozitivnu psihologiju, knjige o samopomoći, mantre, verovao sam u sebe, pozitivno razmišljao i u krajnje negativnim periodima i ništa nije uspelo da promeni odnos pozitivnih i negativnih dešavanja u mom svetu. Često se borim sa zmajevima i čini mi se da odnose pobedu za pobedom, skoro u svakoj borbi. Jedino me drži to što, još uvek, traje rat sa vetrenjačama.
Nisam neko ko lako odustaje ili se predaje bez borbe. Samo što ta borba često, iz moje perspektive, izgleda namešteno u korist druge strane. U takvim momentima dodajem gas. Trudim se da pojačam borbu. Upošljavam nove kapacitete i pronalazim nove taktike. Iznalazim nove i nove načine, kako bih došao da povoljnih rezultata.
Ne tako velika pobeda
Na kraju i kada ostvarim tu pobedu, ona nije tako sjajna i velika da premostim velike poraze koji su ostali iaza mene. Ne umem da prepoznam u svemu što se dešava nešto dobro. Pogotovu ne nešto dobro za mene. Naravno, stekao sam veliko iskustvo kroz sve to što mi se dešava. Ojačao sam i siguran sam da bolje podnosim borbe nego ranije, ali pitam se šta to sve treba da uradim kako bih stigao do mesta na kom želim da budem. Da ostvarim jedan niz pobeda koje će me odvući na brzu traku za pobednike.
Dajem sve od sebe da postanem bolji svakog dana. Trudim se da izađem u susret svim zahtevima koji se postave predamnom i poboljšam svoju statistiku. Zato sam i uveo tabelu postignuća, kako bih uvideo koliko sam, zapravo, dobrih stvari uradio u nekom vremenskom periodu. Silno želim da još neke velike ciljeve prebacim u listu postignuća. Svakodnevno čeznem za tim. I svakodnevno radim na tome.
Nova stranica
Otvoriću jednu novu stranicu u svom životu, koja će početi da se ispunjava onim velikim postignućima koji će mi olakšati i ulepšati život. Neka krene jedan novi ponedeljak i sa njim neka krene jedan srećan splet okolnosti po moju porodicu i mene. Krećemo u nove radne pobede, ponovo!
Ponjedeljačni pozdrav!