Krenulo je
Idem napred
Kada mesec krene jako nikako nije vreme da usporavaš. Naprotiv!
Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!
Neverovatna je moć kumulativnog napora. Pogotovu kada se otvara „zeleni talas“. Tada treba biti nezaustavljiv. Daj gas!
To je onaj period koji ti omogućuje da ispeglaš slabije mesece i one periode slabe tražnje. Zato je suludo da kočiš. Time činiš sebi kontrauslugu, jer kako sam već pisao, prodaja je maraton. Neku deonicu istrčiš brže, a neku sporije. Bitno je da završiš malo bolje nego prošlog puta. Kada tako postaviš stvari, vrlo brzo ćeš izbiti na čelo kolone.
Da li želiš više?
Ovaj koncept razumeju samo oni koji od života žele više i ne boje se da zato i rade više. Danas sam radio skoro 12 sati, ali ne zato što me je neko terao, već zato što sam prepoznao šansu da postignem više. Kao surfer koji hvata talas koji još nije razvio svu svoju snagu i lepotu. Par trenutaka kasnije on graciozno jezdi na svojoj dasci sa vetrom u kosi i kapima morske vode po ramenima. Uglavnom, praćen pogledima ostalih surfera koji razmišljaju:“ Imao je sreće!“
Lično, puno toga sam imao u životu, sreća nije jedna od tih stvari. Ustvari, sreća je počela da me prati tek onda kada sam davao sve od sebe, izgarao da završim započeto i istrajao do krajnjih granica ljudskog razuma. Kada veliko telo ide dovoljno brzo ono počne da krivi prostor i vreme oko sebe. Kosmos mu se klanja i podržava ga u njegovoj nameri.
Ne koči
Kako je jedino pitanje koje treba da postaviš sebi. Na taj način nijedna prepreka nije nesavladiva. Nijedna planina nije neosvojiva. „Dobar plan danas je bolji od najboljeg sutra.“ Zato što imaš prednost. Krenuo si i dobijaš zamajac.
Ništa nije bitnije nego da se pokreneš. Sila trenja je najveća kada telo miruje. Sve što se telo brže kreće, otpor je sve manji. Na kraju, sve je na samom materijalu. Od čega si sazdan?
Na vrhu sveta
Kažu da na vrhu nema gužve, a da je pogled fenomenalan. Verujem im na reč, ali biću siguran tek kada se i sam uspem do vrha. Sve je podređeno tome. Sve je prilagođeno tome. Nema velikog uspeha bez pripreme i velikog truda, odricanja i suzdržavanja. To je strater pak uspeha. Bez toga ne treba ni početi.
Moj put
Previše ponosan da odustaneš, previše umoran da nastaviš. Imaš vere i nade i to ti je sve što treba. Nastavljaš dalje. Kroz najteže useke i klance. Nekada na mestima gde niko drugi nije kročio. Nekada i dalje od toga. Vodi te vizija, suluda ideja da time činiš veliku stvar. Naravno sebi i za sebe. Drugi nisu bitni na ovom putu. Njih si ostavio na utabanim stazama velegrada kada si odlučio da postigneš više.
Isprva su se smejali, pa te zvali nazad, nagovarali da odustaneš. Naposletku su te nazivali pogrdnim imenima, psovali.
Iako ti nikada neće oprostiti, nikada te neće ponovo prihvatiti kao svog, znaćeš da si uradio pravu stvar. U umu tvom neće biti dileme.
Uspeo si!
Krenuo si napred!