Година: 2017.

Zanimljivo je to što sam pomislio da je jučerašnji dan bio poslednji stvarno radni dan. Danas sam se, uglavnom, bavio papirologijom. To kod nas, prodavaca, ne znači rad već nepotrebno gubljenje vremena. U svakom slučaju, kupac mi je najavio da mu za sutra trebaju moji proizvodi. Nisam mogao da verujem. Ali je tako.

Stalno pišem o tome da u prodaji nema poslednjih ili prvih, srednjih dana. Postoji samo potreba klijenta koju treba zadovoljiti. Potpuno je nebitno koji je to dan u nedelji, mesecu ili godini.

Svi smo opterećeni rokovima, datumima i kojekakvim beznačajnim brojevima. Kao da smo se sami pretvorili u periode.

Uviđam da je potrebno raditi svakodnevno, kao da je baš taj dan odlučujući za prodaju, našu firmu i nas same. Zato što jeste tako. Pisao sam o tome da prodavci koji imaju jednu fakturu dnevno više, na kraju godine mogu napraviti milionsku razliku. I onda ne treba da čudi zašto baš oni napreduju, dobijaju bolje klijente, noviji auto, bonuse i beneficije. Pa potrudili su se! I to samo malo više od prosečnog prodavca u istoj kompaniji.

Još jednom ću ponoviti:“Ne dozvoli da ti pretpostavka uništi karijeru!“ Bolje je da pitaš i budeš načisto. Pretpostavka će te uvek odvesti u pogrešnu stranu. Koliko god da misliš da dobro poznaješ klijenta, nemoj da pretpostavljaš, pitaj!

Najvažnije od svega je da izbrišeš iz svoje glave i pretpostavke da neko ne kupije petkom ili ponedeljkom, prvog ili zadnjeg dana u mesecu ili godini. Ili pretpostavke da neko ne kupije tvoj proizvod zato što je skup. Ili pretpostavke da neko odlučuje o kupovini samostalno. Odblokiraj svoje misli i pusti druge da pretpostavljaju.

Tvoje je da radiš! Obilaziš kupce, prezentuješ proizvod, informišeš o akcijama, cenama, novim proizvodima, odgovaraš na primedbe i PRODAJEŠ!

Pretpostavljam da ne može jednostavnije od toga!

Tim trikoviprodaje.com

Ostalo je još samo par dana ove, 2017. godine. Bilo je tu svega i svačega, ali generalno nije bila loša godina.

Toliko toga sam promenio u životu da je teško sve pobrojati. Nekako mi se čini da je bilo više onih lepih trenutaka, momenata za pamćenje.

Poznat sam po tome da volim da istumbam svoj život. I napravim takve promene da se i sam uplašim od svega. Ali ne želim da budem prosečan, to svako može. Ja težim da budem ostvaren i ispunjen.

Težim da ostavrim svoje ciljeve i ostavim nešto iza sebe budućim generacijama. Da im prenesem svoje iskustvo i olakšam život koliko god mogu.

Skoro sam počeo novi, 15. posao i presrećan sam zbog toga. Ne dozvoljavam da me išta spreči u ostvarivanju svojih snova. Nakupilo se tu iskustva i poznanstava i sada izgleda da sve leže na svoje mesto. Teško je. Svaki početak je težak, pogotovu kada polovina stvari ne zavisi od tebe. A sve okolnosti su protiv.

Ipak, ja plivam u celoj priči. Uspeo sam da napravim nešto za ovo kratko vreme. Premašio sam sopstvena očekivanja, ali nisam potpuno zadovoljan. Sa ove pozicije mi izgleda da sam mogao da odigram pametnije.

U svakom slučaju, ima puno mesta za napredak. To je nešto čime ću se baviti u novoj godini. Već sam upao u mašinu, ali mislim da još uvek ima mesta i vremena da se stvari postave na pravo mesto i da se na pravi način rade.

To je moj cilj, moja misija. I potpuno joj se posvećujem. A ti?

Da li si otkrio svoju misiju?

Za sve one koji prate Trikove prodaje, predhodnih par dana je bilo jako teško, pošto je sajt nestao sa svoje lokacije. Posle par dana pauze, uspeli smo da ga vratimo na svoje mesto. Nije neka misterija, nismo na vreme produžili pravo na domen.

To me je podsetilo da zapravo postoji već celu godinu. I ulazimo u drugu. Što je gotovo neverovatno za sajt ovog tipa i ovakve tematike.

Postojimo i nasatavićemo tako. Ima još puno toga da otkrijemo o prodaji, a i o nama samima. To je zapravo i pravi razlog ove nesvakidašnje avanture. Otkriti pravog sebe i raditi na samopoboljšanju. Svakodnevno.

Nije svaki naš potez dobar, niti smo mi potpuno ispravni, ali radimo na tome da postanemo bolji. Svakog dana radimo na nekom malom poboljšanju i na kraju postajemo bolja osoba. Svako od nas to mora da uradi, ako želimo da drustvo napreduje u celini.

Zato koristim šansu da svima kažem da nije bitno ko smo danas, već sta ćemo postati sutra.

Niti je naš put lak, niti je naša staza utabana, ali je to naš put i drugog puta nema.

Često je teško, nema rešenja, nema izlaza. Ali ako dovoljno veruješ u sebe i to što radiš na kraju će pronaći najbolji način i najbolje rešenje za sve što poželiš.

Tvoje je samo da poželiš.

Ja ti želim da uspeš. Neka 2018. bude godina uspeha za sve!

Nije me bilo neko vreme. Nije da nisam imao šta da kažem, nego nisam našao vremena da to i napišem.

Trenutno sedim i čekam da moj stariji sin zavrsi trening, kako bih mogao da se posvetim nekim drugim obavezama.

Tako sam se setio da nastavim objavu od pre par dana. Na žalost, kao i mnogo puta do sada, objava nije sačuvana.

Zato ću samo napisati osećaj se srećno i srećan ćeš biti.

Danas sam isporučio svoje prve točkove u novoj firmi u kojoj sam počeo da radim. To znači da sutra štampam svoju prvu fakturu.

Sve to mi podiže motivaciju i želju da nastavim i dalje. Još bolje i odvažnije.

A zašto bi za tebe bila bitna neka moja prodaja ili neki događaj u mom životu? To je odlično pitanje, a odgovor je jednostavan – Ako meni uspeva da budem uspešan u svom životu, onda to može svako. Naravno, mora prvo to da želi!

Od kada sam počeo da ostvarujem svoje ciljeve i ostvarujem svakodnevne nove uspehe, ne prestajem da slušam motivacione poruke Boba Proktora. On je koautor knjige i kasnije filma The Secret (Tajna) koja je postala međunarodni bestseler i uticala na milione ljudi širom planete.

Suština je jednostavna, primenjiva i stvarno deluje, bar u mom slučaju. Potrebno je samo da veruješ da nešto možeš da uradiš i da počneš da radiš na tome. Zakon privlačnosti ili zakon vibriranja, kako ga zove Proktor, je prirodni zakon koji omogućava spajanje ljudi, ideja, materijala i dr. kako bi se ostvario neki cilj.

Ukoliko frekvenciju svojih misli pomnožimo sa učestanošću tih misli dobijamo fizičko otelotvorenje svega što naš um može da zamisli. Tako dobijamo da je misao najjača stvaračka energija u kosmosu.

Ne želim ulaziti u teologiju i verovanja, već u nauku.

Svaki proizvod, predmet, stvar, knjiga, web stranica su prvenstveno bili jedna misao koja je polako sazrevala u nečijoj glavi i lagano dobijala svoje obrise kao misao, priča, pa na kraju materijalna stvar koja egzistira u našem svetu. Sve što postoji neko je prvo izmislio (zamislio u svojoj glavi).

Sama misao nema dovoljno energije da pređe u materijalni svet. Tu energiju joj obezbeđuje rad.

Mnogi su spremni da poveruju da je za ostvarivanje neke želje dovoljno da samo mislimo o tome, ali se varaju. Rad je komponenta koja obezbeđuje neophodnu energiju za materijalizaciju misli. Doživeli smo svi to hiljadama puta u životu, ali i dalje nam je teško da prihvatimo nešto tako.

Svako od nas je naučio da hoda, priča, crta, piše… Svako od nas je bio loš na početku i sve bolji vremenom, dok god je usavršavao neku veštinu. Neki od nas su postali eksperti za muziku, pisanje, slikanje, mašinstvo, elektrotehniku, medicinu… A neki su ostali zarobljeni ispred svog TV-a, nikada ne razvijući svoje potencijale.

I uvek je odgovornost na tebi. Zakon važi bez obzira da li si ga svestan ili ne, bez obzira da li ga poznaješ ili ne, bez obzira da li ga prihvataš ili ne. Takođe, za svoje postupke si sam odgovoran, bilo da nešto uradiš bilo da ne uradiš.

Dugo vremena mi je trebalo da to shvatim. Još duže mi je trebalo da shvaćeno prihvatim i implementiram u svoj život. Sada je teško taj osećaj preneti i pobuditi uželju da uradiš nešto za sebe. Na žalost, ideje se mogu preneti na druge, dok je rad na razvoju ideje sopstven. Niko nikada neće ostvariti tvoje ciljeve i snove osim tebe! ZAto što su to tvoji ciljevi i snovi! A svako ko ne radi na ostvarivanju svojih ciljeva, angažovan je na ostvarivanju tuđih.

Milijarde mogućnosti lebde pred tvojim očima u svakom trenutku. Milijarde mogućnosti ti se pruža svaki dan. Neke nećeš čuti, druge nećeš videti, ali putem koji stvoriš sam moraš hoditi!

Ohrabrujuće je to da prilika ima dvoljno u svakom trenutku. Samo je potrebno poželeti i raditi na tome da želju i ostvariš.

‚‚Up I did it again“, što bi reklaBrini Spirs.

Napravi sebi priliku onakvu kakvu želiš. I radi dok je ne ostvariš!

Počnem da pišem i odustanem i tako već nekoliko puta. Da nemam šta da napišem pa u redu. Imam, ali mi se ne sviđa.

Jednostavno ušla mi je neka mrzovolja pod kožu i ne da mi mira. Niti mi se išta čita, niti mi se išta gleda, niti mi se priča sa nekim. Kao da sam prezasićen raznim informacijama i jednostavno nemam više mesta za nove.

Taj osećaj me drži već neko vreme. Otišao bih na detoksikaciju, ali ne znam ni gde, ni kako.

Jedva sam sebe naterao da napišem nekoliko redova i to sa velikom mukom.

Sama ideja o kojoj pišem mi ne prija. Imam unutrašnju potrebu da pročitam neku knjigu, ali me mrzi. Listam internet stranice i shvatam da ne primećujem njihov sadržaj. Čak i kada me nešto privuče da zastanem i poklonim mu nekoliko trenutaka, izbledi mi iz sećanja kao da ga nikada nije ni bilo.

Osećam se kao da postajem prazna ljuštura ili utvara koja lebdi između dva sveta.

Voleo bih da saznam šta mi se to dogodilo i brzo nešto promenim. Ne želim da gledam svet oko sebe iz mehura. Ne želim da dignem ruke. Samo želim da me prođe ova nabildovana apatija. Neka nestane iz mog života!

Moram da napomenem da mrzovolja nije izazvana ni sa čim određenim, ali je opet tu. Glavne životne stavri funkcionišu i nemam nekih velikih problema koji me sputavaju.  Nisam bolestan. Jednostavno sam bezvoljan i prezasićen svega.

Nisam siguran ni da bi odmor pomogao. Još mi je sećanje na letovanje sveže. Nije me protkao umor, kao nekoliko meseci ranije. Nisam u nekom škripcu.

Možda bi mi prijao neki fizički napor. Neka duga šetnja ili partija basketa sa prijateljima? Pokušaću sutra sa tim, pa ću preneti utiske.

Bliži se kraju četvrtak.  Još manje od tri sata i počinje petak.

Poslednji radni dan u nedelji nosi onu pozitivnu ushićenost još srednje škole. Izlasci, druženje, sazrevanje… Ovaj petak će biti nešto drugačiji od ostalih.

Sutra mi stiže prva isporuka koju treba potpuno samostalno da odradim. Sve papire, prijem, pregled i sve ostalo kada ti artikli prvi put uđu u magacin. Skoro da ne verujem da ću sutra da se bavim time.

Imam utisak kao da otvaram jedno potpuno novo poglavlje u svom životu. Iskreno, to sam želeo više od svega, ali ponekad mi se odseku noge jer znam da je sada sve na meni. Nema prostora za izgovore, a još manje za greške.

Sada je ono pravo.

Čitava firma sada počiva na meni i mojim sposobnostima. I ja verujem u sebe. Znam da mogu da ostvarim sve ono što zamislim. Svako od nas može. I ti to možeš, takođe!

Potrebno je samo da počneš. Sve se posle nadovezuje jedno na drugo. Rezultati dođu, ako veruješ u sebe i uporno radiš na njihovoj realizaciji.

Ima teškoća naravno. Svakodnevno na jednu fenomenalnu stvar dođe na desetine poteškoća, ali kao što bi Kenedi rekao:“Ne radimo stvari zato što su lake, nego zato što su ispravne!“

Nije lako uraditi dobru stvar. Još je teže istrajati u nečemu. A najteže je verovati u sebe i svoje snove onda kada niko drugi ne veruje. Teško je ostati na pravom putu i raditi stvari uprkos mediokritetima.

Nekada je lakše preplivati okean nego biti svoj. Zato što nam je više stalo do tuđeg mišljenja nego do sopsvenog boljitka.

Zato sam ja odlučio da ostvarim svoje snove. Da jednom budem potpora sam sebi, a ne stub srama. Odlučio sam da uspem. I to je konačno. Bez obzira na sve.

Zato puno stvari menjam. Zato menjam sebe svakodnevno. Veliki ciljevi zahtevaju veliko odricanje, planiranje i rad. Ja sam posvećen tome. Ja živim za to!

Svaki atom vazduha koji udahnem me tera da radim više i bolje nego pre. Svako slovo koje napišem, moj je manifest šta se može postići ako se želi na pravi način.

Ja sam odlučio da ću uspati danas. Svaki mali korak koji napravim ka ostvarenju svojih ciljeva je putovanje vredno almanaha. Jer i put od hiljadu milja započinješ jednim jedinim korakom.

Kreni!

Težak dan. Teška nedelja ili mesec, godina, život.

Skupi se tako ponekad. “Mi planiramo, Bog se smeje.“ Reče jedan moj bivši kolega.

Vratio mi se onaj stari osećaj teskobe zbog gomile stvari koje pokušavam da uradim, a one odbijaju saradnju. Za razliku od nekih prošlih puta, sada neću “kukati“ o tome. Shvatio sam da je to proces učenja. Bolan i težak, ali nadsve potreban.

Kako sam već pisao, da bi izgradio sebe moraš naučiti nove veštine koje će ti omogućiti da lakše savladaš situaciju u koju upadneš zato što želišda postaneš bolja osoba. Ako to definišeš kroz novac, moraš da radiš više, kako bi zaradio više. Ali samo do trenutka dok ne shvatiš kako nešto možeš da radiš bolje i pritom zarađuješ više. Kvalitet koji proizilazi iz kvantiteta i nadmašuje ga u svakom smislu.

Bolja osoba postaješ kroz posao, porodicu, decu, brak, društvo. Nekada je potrebno da svom detetu pružuš podršku u nečemu što je za njega bitno, kako bi pronašao karilu koja nedostaje. Nekada je to bračni partner, a nekada prijatelj. To su životne situacije koje izgrađuju ljude. Nije sve u novcu ili napredovanju na poslu.

Napredak tebe kao osobe je svojstven samo tebi. Ti moraš da pronađeš put. Zapravo ti treba da doneseš odluku da ćeš istrajati na tom putu, koliko god on bio težak i naporan. To je tvoj put!

Shvatio sam da nikada stvari ne idu glatko kroz život. Ali to i nije bitno. Bitan si ti i tvoj odnos prema svim stvarima i događajima. Tvoje reakcije su odraz tvog unutrašnjeg bića na spoljne nadražaje. Tvoj odgovor na okolnosti. To si zapravo ti.

Ako sve prihvatiš kao katastrofu, katastrofa će i biti. Ako sve prihvatiš kao težnju za novim saznanjem i beskrajnim usavršavanjem, tako će i biti. Okolnosti se mogu promeniti, ali suština mora da ostane ista. Tvoj put mora da bude zbir tvojih napora, težnji, ciljeva i tvog rada.

To je tvoj život. Ne dozvoli da neko drugi upravlja njime. Veruj u sebe i uvek uradi ispravnu stvar, bez obzira na sve.

Nikada ne radi stvari zato što su lake, nego zato što su ispravne! Nikada se niko nije pokajao zato što je uradio ispravnu stvar.

Drži se, kreće oluja!