Da li se osećaš uspešnim?

Da li si stvarno uspešan ili ne?

Od poslednjeg posta prošlo je tek nešto više od mesec dana, a stvari koje su mi se u međuvremenu dogodile daju osećaj kao da je prošlo mnogo više. Kakvo neverovatno vreme za živeti!

Glavna stvar koju sam suštinsku shvatio tokom ovog vremena, je da sve zavisi samo od nas samih, našeg znanja i umeća, ali najviše od naše volje da neku stvar i uradimo. Niko neće doći da nas spasi, ali isto tako, niko neće da uradi posao umesto nas. Tvoj život je samo tvoja stvar. Zapamti to!

Slušam razne podkaste ovih dana, čitam dosta članaka, postova i objava na temu uspeha, prodaje, motivacije, ostvarivanja ciljeva i sl. Pročitao sam netremice i nekolicinu knjiga istog žanra i ne mogu da verujem da su svi odgovori već pronađeni, svi su na dohvat ruke i većinom su potpuno besplatni. U današnje vreme moguće je steći svo moguće znanje bez izdojenog dinara, samo ako znaš šta je to što ti tačno treba. Sve je dostupno i lako za usvajanje.

Svi odgovori su već dati

Sve formule uspeha su otkrivene i publikovane u hiljadama knjiga, časopisa, potkasta. Svi odgovori su dati, samo ih treba pronaći i oblikovati. Uzeti iz gomile samo ono što nam je neophodno da uradimo ono što želimo na najbolji mogući način.

Pa kako onda nismo uspešniji, kada je sve tako sjajno, bajno i dostupno?

Jednostavno! Zakazali smo mi, jer sve je drugo bilo važnije od sopstvenog uspeha. Nismo posvetili dovoljno pažnje i vremena onim najbitnijih stvarima koje bi nas načinile uspešnom osobom. Znali smo tačno šta treba da uradimo i samo to nismo uradili.

Zašto?

Uspešni su odlučili da uspeju

Svako koga znam da se potpuno posvetio nečemu, taj neko je i uspeo. Iako su svi oni imali teške trenutke i momente kada ništa ne ide onako kako treba, umesto da odustanu, nastavili su nesmanjenim žarom i na kraju postigli ono što su želeli. Za razliku od onih koji nisu uspeli, bili su spremni da plate punu cenu uspeha. Žrtvovali su nenitne i trivijalne stvari kako bi uspeli u onome što im je bilo stvarno važno.

Primera je na sve strane i svi ti ljudi na početku izgledaju kao čudaci koji hoće da ostvare neostvarivo. Posle toga izgledaju kao ludaci, jer je to što rade izvan mentalnog praga poimanja većine. Kasnije bivaju prozivani kao čudaci ili samotnjaci, jer u nameri da ostvare uspeh ostavili su skeptične i toksične ljude iza sebe. Bez osvtanja.

Na kraju, svi dolaze do zaključka da su „imali sreće“ i da im je „sudbina bila naklonjena“ i da ko zna šta sve još. Retko ko im oda priznanje za težak i naporan rad, sva odricanja koja su imali i sve izazove koje su prebroditi pre nego što su postigli uspeh. To se zanemaruje.

Put kojim se ređe ide!

Često putevi takvih ljudi ne vode kroz tradicionalne institucije, pa se stiče utisak da su oni stvarno posebni. Ali, ni nama niko ne brani da svoj put napravimo sami. Da samostalno naučimo veštine mimo onih minimalnih sa kojima se svakodnevno susrećemo. Nešto što će napraviti razliku kasnije.

Svaka nova veština, svako novo znanje, svaka pročitana knjiga mimo standardnog programa nas približava uspehu koji odstupa od konvencionalnog. Ali to je putanja koja pruža najviše otpora, jer je potrebno uložiti dodatni napor kako bi savladao tu stazu. Nagrada je nemerljiva sa bilo čim što se dobije praćenjem ustaljenih recepata.

Mišići se grade tek kada se raskinu veze među vlaknima, protekne vreme bola i tegoba i onda krene izgradnja novih vlakana i veza među njima. Isto tako se gradi i karakter!

„Krv, suze i znoj! Pa onda sve to ponovo!“

Ne boji se uspeha, naumi da ga ostvariš!