Trikovi prodaje

Posle dugog i napornog rada povratak kući. Fotografija je nravljena u petak popodne kao omaž nadolazećem vikendu.

Rad. Ima li koristi od njega, ali stvarno?

Pitam ovo zato što sve češće čujem da se niko nije obogatio od vrednog rada, već nekim ilegalnim načinom.

Ne znam šta da kažem na ovo. Nekako uvek verujem u ljudske sposobnosti i smatram da nije nemoguće steći materijalno bogatstvo radom. Naravno, investiranje zarađenog novca je takođe bitna stavka kod bogaćenja. Zapravo i najbitnija. Zato što novac koji stoji gubi vrednost, gotovo svakodnevno. Zato mora da se okreće i povećava.

Razni su načini za uvećavanje novca. Neki ulažu u nekretnine, neki u deonice, a neko i razvoj sopstvene kompanije. Ne bih da izmišljam toplu vodu, ali rekao bih da su svi načini dobri. Najbolji način je onaj koji tebi leži i onaj koji tebi donosi najbolju zaradu. Ja bih napomenuo da kako kažu stari Kinezi, ulaganje u sebe daje najveće kamate.

Zato je možda najiskrenije ulagati u sopstvenu kompaniju.

U svakom slučaju ulaganje u sopstveno obrazovanje i napredak mi deluje kao jedino koje ne zastareva i koje ne može da se iskopira. Ti si jedinstveno biće u univerzumu. I mogu ti ukrasti ideju, cenu, tehniku, ali ne mogu iskustvo koje imaš i znanje koje nosiš u sebi.

​Zato glasam za samoobrazovnje. Tu nema greške.

Hteo sam da napišem nešto pametno, ali znaš i sam kako je tokada se pamet izmućka. Ili se zagubi ili ispadne glupost. Ako već ne reaguješ na prvu, onda sedni i dobro razmisli. Jednom izrečena glupost nikada ne zastareva.

Danas je dan za pamćenje. Pet telefonskih poziva i pet prodaja. Za ovu vrstu posla koju sada radim i ovu vrstu robe, to je jack pot. I to onaj iz najvećeg kazina u Las Vegasu, iz aparata koji je ćutao 25 godina.

I naravno, nastavljam dalje. Već znaš i sam. Kada ne ide, pojačaj. Kada ide pojačaj.

I ja pojačao. Ako moja roba treba petorici kupaca, treba i ostalima. To je sigurno. Mojj posao je da ih pronađem. I krenuo sam po njih. Svako može da odustane, a pravi pobednik mora da izdrži malo duže od najvećeg gubitnika. I tako se postaje šampion. Milimetar, sekund, treptaj. Pobednik retko kada deklasira pobeđenog. Uglavnom pobedi za delić. Za želju, volju, upornost, za svaki sekund koji je posvetio više da se spremi, za sve čega se odrekao, za sve za šta se žrtvovao.

Zato i jeste šampion. Zato i jeste najbolji. I zato kada ode on pojačava i daje sve od sebe. Zato ne koči i ne čuva snagu. Zna da dolazi momenat kada neće moći da uzvrati. Zato sada, dok može, pravi razliku. Mentalnu i fizičku. Zato sada grize i ujeda kao da gubi, a u stvari pobeđuje. Zato što ne želi da izgubi zato što je kalkulisao. Želi da pobedi jer je dao sve od sebe.

Zato šampioni rade i kada su najbolji. Zato daju sve od sebe i zato pružaju svoj maksimum uvek. Da li je teren šljaka, trava, asfalt ili uzavreo prodajni ring, kako kaže D.R. Gilbert, nije važno. Daj sve od sebe bez obzira na sve.

Bolje kalkuliši u koju ćeš bitku, nego gde ćeš tokom bitke!

​Motivacija!

Dan kao dan prošao je. I neće se vratiti. Ono što je urađeno u njemu, to se broji. Ostalo, ostalo ostaje za nama. Bilo je planirano toliko toga za ovaj dan, ali kako reče neki moj kolega:“Mi planiramo, Bog se smeje“. Mislim da još uvek čujem taj grohot.

I prođe još jedan dan. Nije se dao. Ni pobediti ni prestići. Nije se dao umoriti, zadržati. Samo je protutnjao kao stara prefrigana parna lokomotiva. Protutnjao je i nestao u oblaku pare.

Svakako, treba nešto, makar, naučiti iz njega. Ali toliko je brzo prošao da nisam sigurn ni da ću to.

A prodaja? Pa prodaja ko prodaja, znaš kako je to. Kriza. Uvukla se svuda pomalo, samo kod mene previše.

Možda je ovo što čitaš tebi nerazumljivo. Ne brini se i meni je.

Trudim se po ceo dan. Pokušavam, menjam strategiju, menjam kupce, pristup… A onda saradnici zataje. Jednostavno zataje. I tačka.

Zato sam raspoložen ovako kao što čitaš. Ali sutra će početi novi dan. Plavo nebo sluti nova putovanja. Neistraženi predeli me zovu. Ja im se danas opirem. Sutra ću verovatno da im podlegnem.

U neke nove pobede!
U neke nove motivacije!
U neki drugi, bolji svet!

Čekaj me. Ja sigurno neću ostati ovde!

Ide dobro, samo bi moglo bolje. Reče mi danas jedan prijatelj.

Nekako mi se čini da je ovo postalo mantra svih nas prodavaca, menadžera prodaje i ostalih po hijerarhiji. Može i mora bolje! I slažem se u potpunosti. Jedino pitanje koje sebi postavljam kada ne ide je Kako?

Kako pitanje je poziv na akciju. Pitanje kako nas tera da rešavamo probleme koje imamo i situacije koje izgledaju bezizlazno. Siguran sam da svako od nas mora još mnogo toga da nauči kako bi uspeo da ostvari svoje ciljeve.

Danas sam shvatio, da pored dvadesetak realizovanih projekata iza sebe i par desetina prijavljenih, ja ne znam da napišem projekat. Da, da. Ne umem. Barem ne za današnje poimanje projekata. Isto je kao i nekada, kada sam ih realizovao, ali samo malo drugačije. Taman toliko da moram da učim sve iz početka.

​Opet pitanje permanentnih promena mi se nameće kao svakodnevnica. Ništa loše, to je samo kompletno tumbanje mog i onako komplikovanog života. Znanje koje poseduješ o nečemu je neupotrebljivo bez svakodnevnih up datova. Jedan imput da ostaneš u traci, dva da uhvatiš korak sa konkurencijom, a tri ili više za blagu prednost. I govorim o svakodnevnom inputu. Naravno imput je praćenje dešavanja u svojoj branši sa istovremenim unapređenjem veština prodaje.

Hej, pa nisam ja iz izmislio pravila, samo ih objašnjavam. I nisam ja kriv što konkurencija grabi napred. Ja pratim ritam i pojačavam. Bez obzira što mi treba znanja kao da ništa ne znam o tome, ja pojačavam. Hvatam talas promena u naletu i jašem na njemu. Koristim tu moć da stignem dalje, ne trudim se da je pokorim ili ukrotim. Samo koritim podstrek. I dalje moram ja da upravljam. To je neminovnost.

Jednostavne stvari nam promiču zato što su jednostavne i ne pridajemo im veliki značaj. Ali jednostavne stvari pokreću svet. Sitnice čine da krupna stvar izgleda dobro.

Zato uhvati talas. Prepusti se toj sili i pusti je da te ponese. Čvrsto drżi upravljač i tu ne popuštaj, ali ne suprodstavljaj se sili, nikako.

​Još nisi krenuo?

Završio se još jedan radni dan. Moj nije bio naporan, ali je bio dinamičan. Imao sam neke zaostatke u poslu i danas sam morao da ih rešim.

Tako je to. Odgovoran si i za stvari na koje ne možeš direktno da utičeš. U svakom slučaju sada sam up to date. Poslednja verzija.

Zato želim da prenesem pozitivnu energiju na sve. I pored svih obaveza, uspeo sam da se napozitivišem i namotivišem. Sada ću da radim ono što najbolje umem, da prodajem i motivišem druge da urade više u svom životu.

Nema čekanja. Sutra je daleko. Stisni petlju već danas i uhvati se sa svim nevoljama koje te skreću sa kursa. Znam da možeš. Znam da si stvoren za to.

Svako od nas je stvoren za velika dela. Nemoj da zanemaruješ to. U svakome od nas leži šampion. Potrebno je pronaći polje u kom si dobar i dovesti ga do savršenstva. Poenta je šta napraviš u životu. Novac, položaj, uspeh su samo posledica fokusiranog delovanja i ostvarenih ciljeva.

Dozvoli unutrašnjem osećaju da te vodi. Prepusti se intuiciji koja je tvoj sastavni deo. Zamisli stvari koje su izvan tvog domašaja i ostvari ih. Oseti taj osećaj kada san postaje realnost. Uhvati momenat kada za to što radiš shvatiš da si najbolji. Da si na vrhu.

I uživaj u tom putu. Svaka lekcija je pažljivo osmišljena i poslata je u pravom trenutku. Cilj je da na kraju stekneš ultimativnu mudrost i postaneš bolja osoba. Veruj da možeš i moćićeš. Ljudi su poverovali da se zemlja okreće i ona je počela da se okreće. Ko si ti da je zaustaviš?

I shvati da vremena nema za gubljenje. Prošlo je već pola ove godine. Za tili čas prćiće i ostatak. Zapitaj se gde si bio prošle godine u ovo vreme, a gde si sada? Napredovao?

Jasno je sve kao dan. Jedan je pravac kojim idemo. Jedan je put koji sami stvorimo, ali da li smo kadri da tim putem hodimo? Da li imamo snage da do kraja izdržimo?

Ja imam! A ti?

​Jesi li već smislio zašto ne?

Svuda su vedre stvari oko nas, zato zaboravi na sve probleme i poteškoće. Uživaj!

​Motiviši se za bolje i više!

Šta reći za ponedeljak kada ti pauk digne auto?

Čak i novi kupac i nova prosaja ne mogu izbrisati taj odvratan osećaj da si ustao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, pogrešnu nogu…

Samo stisneš zube i kažeš sebi: ,,I to će proći!“

I prođe. Već mi je bolje.

@_@

​