Објављено дана

Umesto retrospektive

Umesto obične retrospektive

Umesto retrospektive

Pozdrav svima koji prate objave na ovom blogu. Nije ih bilo neko vreme, ali već znate da je to tako.

Ovo je deo godine kada, uglavnom, pravim osvrt na predhodnu godinu kao neko podsećanje šta sam sve postigao, a šta sam mogao u toku jedne kalendarske godine. Ovog puta ostaviću postignuća po strani, odnosno neće biti glavna tema u postu. Verovatno ću se osvrnuti tu i tamo na dešavanja iz prošle godine, ali shvatio sam da treba gledati u budućnost.

Provera naučenog

Posle jednog današnjeg druženja, shvatio sam da ne razmišljamo svi ni na približno sličan način. I to je u redu, ali nije u redu negirati nečije mišljenje samo zato što ti se ono ne dopada. Saslušaj šta ima ko da kaže.

U svakom slučaju, uzeo sam i to u obzir tokom promena koje sam krenuo da uvodim. Iskreno, nisam mislio da je toliko drastična razlika u odnosu na druge ljude. Na kraju sam srećan što je tako. Ukapirao sam da sam, ja zapravo, na pravom putu.

 

Ipak retrospektiva

Ako se treba osvrnuti na uspeh u 2021. to bi bilo da smo je preživeli. Osim toga, ništa nije dovoljno vredno pomena. Osim, možda i to da sam pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. Ali nisam ni o tome hteo da pišem u ovom postu. Želim da pišem o istrajnosti koja me je dovela ovde gde se trenutno nalazim. A ako sam moga ja, može to i svako od vas koji čitate tekst. Fokusiraj se, pročitaj i primeni pročitano.

Istrajnost je pre svega svesnost

Dugo vremena kapiram da nešto nije u redu sa sistemom u kojem radim, živim i poslujem. Dugo vremena sam krivio vlast, ljude, situaciju, pogrešne političke odluke i sl. I uvek je sve to davalo iste rezultate, nikakve.

Istina je da smo potpuno pogrešno programirani, a uz to lenji i puni zabluda. Dobar deo njih smo usvojili vaspitanjem, a dobrim delom  prostim negiranjem stvarnosti. I to se odnosi na veliku većinu nas. A ja, pre svega, ovde pišem o sebi.

Kada sam to shvatio, počeo sam da se budim i osvešćujem. I naravno, svaka istina je teška na svoj način. Laž je lepa, topla, ušuškana i slatka. Prija duši i ušima i uspeva da umrtvi i ono malo razuma u nama. Na žalost.

 

Odgovornost

Za svoj život smo sami odgovorni. To je velika istina. I niko neće doći da nas spasi. Moramo to sami. Što pre shvatimo da na sopstveni život utičemo i odlukama koje donesemo i onim koje ne donesemo, biće nam mnogo lakše. Postaćemo svesni sebe i sveta oko sebe i više od toga. Postaćemo odgovorni! Bez obzira da li to sada znamo ili ne. Paradoksalno, mnogo više bole odluke koje ne donesemo.

Moja odluka

Ja sam doneo odluku da se promenim. To je teška odluka i treba dosta vremena da se ona sprovede u delo. Ipak, to me nikako neće sprečiti da je realizujem, naprotiv, ojačaće me u nastojanju da uspem što je moguće pre, bez obzira na okolnosti ili težinu istih.

Neki od nas nisu shvatili da se svet promenio. Znanja i veštine koje imamo nisu u skladu sa nastalim promenama. I umesto da se menjamo i prilagođavamo, mi se ljutimo što ne možemo da se uklopimo. Iz te ljutnje pokušavamo da menjamo svet, a nismo svesni da je jedino moguće promeniti samo sebe. A kada promenimo sebe, promeniće se i ceo svet.

 

Prošlost

Nekada smo živeli u zemlji i sistemu iz bajke koji su bili primereni svakome od nas. Na žalost, te zemlje i tog sistema više nema i vreme je da to shvatimo. Da li je to bila bajka i tada ili je bajka sada, na kraju nije ni važno. Sadašnjost je potpuno drugačija od te bajke kojoj se iznova i iznova bezuspešno vraćamo. I vreme je da prošlost ostavimo iza nas, vreme je za budućnost.

Svet se promenio

Svet više nije primeren ljudima nego pojedincu. I to je glavna promena. Znanja i veštine kolektiva prevazilaze znanja i veštine pojedinca, ali samo ako pojedinac dobro upravlja kolektivom, moguće je napraviti progres. Ali je važno da svaki pojedinac doprinosi kolektivu. Bez toga, kolektiv se urušava.

Kao osnov svog novog načina razmišljanja uzeo sam knjigu (i filozofiju) Roberta Kiosakija Bogati otac, siromašni otac (koju preporučujem kao obaveznu lektiru) i postavio je u parametre iz sopstvenog okruženja. Isprva sam mislio da je ona prilagođena američkom sistemu i da u Srbiji ne daje rezultate, zbog razlike u samim sistemima.

Nisam mogao više da pogrešim. Knjiga govori o principima i načinu razmišljanja, a ne o političkom sistemu, zato je univerzalna. Naš način razmišljanja nas limitira, a ne sistem u kom živimo. Bar je tako u svim iole slobodno-tržišnim zemljama.

I ovde žive ljudi koji su uspeli više i oni koji su uspeli manje u životu. To ne znači da su jedni pametniji od drugih, već da su se bolje prilagodili okolnostima.

Bogat si onda kada ne radiš za golu egzistenciju, nego kada radiš ono u čemu uživaš i voliš, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije i egzistencije sopstvene porodice. Možda se neko neće složiti samnom, ali i ne mora, ovo je moj način razmišljanja.

 

Sloboda

Ja ću za sebe reći da sam slobodan čovek onog trenutka kada znam da nisam materijalno ugrožen bez obzira šta radim u nekom trenutku. Biznis i investicije nose moje životne troškove i troškove mog životnog stila. Bez mog obaveznog prisustva.

Zato Kiosaki kaže da je prvo pravilo da bogati ne rade za novac. Ne moraju, već su bogati. Sa druge strane to ne znači da to što bogati rade ne donosi novac. Često je to baš potpuno suprotno. To je zato što novac privlači novac, jer je um zaokupljen drugim stvarima, ne samo pukim preživljavanjem.

 

Ideja, imaginacija, realizacija

Ja sam shvatio poentu pre mnogo godina, ali nisam pronašao način da je realizujem. Bilo mi je potrebno mnogo napora, truda i vremena i konačno sam na pravom putu. Ako želiš da ubrzaš stvari, moraš da nađeš mentora koji je uradio to što ti pokušavaš da uradiš, da platiš punu cenu i bezpogovorno poslušaš šta ti se kaže.

Teško?

Znam da jeste, ali drugi način je još teži. Podrazumeva da sve odgovore na pitanja pronađeš potpuno sam, bez ičije pomoći. To je cena izlaska iz prosečnosti. Ja je upravo plaćam.

Izvrsnost je skup veština, iskustva i istrajnosti. Trenutno odlaganje zadovoljstva radi većeg zadovoljstva je imperativ! I moguće ju je dosegnuti. Samo se osvrni oko sebe, nalazi se svuda!

A vreme je da je pronađeš i u sebi!

 

 

Објављено дана

Mentor i tim

Mentor ili tim?

Sami nosimo odgovornost

Ma koliko zvučalo kao kliše, za sve što smo nam se dešava, sami smo odgovorni. Sadašnjost koju proživljavaš je zbir izbora koje si napravio u prošlosti. Dobra vest je da budućnost još nije formirana i da možeš da utičeš na nju.

Jedino oružije koje imaš na raspolaganju je tvoj um. Sve što u umu možeš da zamisliš, možeš na javi i da ostvariš.  Jedino vreme koje imaš je upravo sada. Prošlost je iza tebe, a budućnost tek pred tobom. Jedino kada možeš da deluješ je sada.

Edukacija

Upravo sada čitam knjigu od Dejl Karnegi Psihologija uspeha za XXI vek, prevaziđite brige i stres. Odlična je za sve nas koji želimo da postignemo više. Odlična je protivteža užurbanom i luckastom načinu života koji svi mi praktikujemo. Zato nam se dešava da smo preumorni, prezasićeni i da nemamo vremena ni za šta.

Knjiga je opomena da nekada moramo i da usporimo i odmorimo, kako bi mogli da nastavimo da dajemo svoj maksimum. Zato me nije bilo neko vreme na blogu. Pokušavao sam da sredim sopstveni život. Pretio je da se ponovo raspadne, kao mnogo puta do sada.

Moj put

Možda sa strane izgleda kao veliki uspeh ili dostignuće, moj život je običan, poput većine života. Pored postignutog i ostvarenog, osećam ogromnu težinu svega onoga što sam mogao, a nisam ostvario.

Tu pre svega mislim na nastavak studija, na ranije pokretanje sopstvenog biznisa, raniji ulazak u investiranje i ko zna šta još. Verovatno je lista preduga da stane u ovaj jedan post.

Kao i mnogi drugi moji savremenici i ja osećam težinu koju u slobodno vreme zovem nedovoljni uspeh. Shodno programu kojim smo izloženi od malena, mi smo završili školu, završili fakultet, zaposlili se, oženili se, dobili decu, ali i dalje imamo osećaj da smo poprilično neostvareni.

Osećaj ispunjenosti

Nigde nismo naučili veštine koje će nam stvarno pomoći da se ostvarimo i osećamo ispunjeno. Zato moramo sami, negde usput . To je dodatna edukacija koja se ne uči u školi. Za nju ne postoji literatura. Moramo da je krademo od drugih uspešnih ljudi i gradimo svoj put, svoju priču .

Retko gde ćemo naći formulu uspeha, a svuda je oko nas. Svakako, formula možda neće raditi za nas na način kako radi za druge. Ali to je i velika prednost, jer možemo izgraditi potpuno autentičan stil.

Postati ekspert

Sama formula je vrlo jednostavna. Generalno treba postati vrhunski stručnjak u nekoj oblasti, pronaći dovoljno potencijalnih problema iz te oblasti koje možeš rešiti, otvoriti sopstvenu kompaninu i pronaći dovoljan  broj klijenata koji žele da im neko reši takav problem. Ah da, umalo da zaboravim najvažniju stvar. Treba adekvatno i naplatiti znanje uloženo za rešavanje problema.

Pored svega navedenog, moraš se svakodnevno edukovati iz oblasti u kojoj si stručnjak. Time ne samo da ostaješ u igri, već možeš pronaći rešenje koji drugi nemaju i naplatiti ga onoliko koliko želiš. A to dalje vodi da, ako ti tako izabereš, možeš postati finansijiski nezavistan i suštinski slobodan, čak i mnogo pre nego što je to zacrtano opštim penzionim planom.

Ja se bavim prodajom i to je ono što želim da prenesem drugima. Kako da izgrade i poboljšaju svoje prodajne veštine. Ipak, pre toga, moram da izgradim sopstveni biznis na načelima koje zastupam, kako bih bio kvalifikovan da o tome pričam. Svako može naučiti tekst i reprodukovati ga, ali malo ljudi može da edukuje druge na bazi sopstvenog iskustva.

Nesposobnost kao prepreka

Zato je čitav svet u velikim problemima, jer na svim nivoima su stigli nesposobni ljudi koji nemaju pravog znanja. Oni ne mogu da reše probleme koji se postavljaju ispred njih, a samim tim ne mogu da nauče druge kako da sami reše probleme. „Svako napreduje do nivoa svoje nesposobnosti“, pročitao sam negde pre nekoliko godina. Na taj način sistem se puni nesposobnim ljudima na svim nivoima. Kada postane neizdrživo, sistem se ruši. Ili se makar malo otrese, kako bi novi ljudi došli na stara mesta. Na taj način se ne menja suština, već sam forma.

Svi smo svesni toga u našem društvu i svi smo nemoćni da nešto promenimo u sistemu. Zato ostaje jedino da promenimo sebe. Kako ne bi gubili dragoceno vreme da sami tražimo sva rešenja, jednostavnije je da pitamo i učimo od ljudi koji su problem koji imamo već odavno rešili. To možemo pomoću edukacije knjigama, videima, potkasrima i sl, ali je mnogo bolje i daje mnogo bolje rezultate kada imamo mentora.

I mentor i tim

Mentor je upravo osoba koja je postigla ono što mi želimo i nema bojazi da ćemo je našim delovanjem ugroziti. Ja sam imao dosta mentora do sada. Na žalost, to sam prepoznavao tek kada su lecije bile davno završene. Zato imam osećaj da se sam probijam kroz nabujale reke i snežne smetove, velike talase i odrone.

Trošim previše energije za stvari koje su rešene godinama unazad. Radim pomoću štapa i kanapa, dosta grešim i vršim korekcije u hodu. S toga, ovo što radim više izgleda kao puko preživljavanje nego kao organizovan pohod. Jedina razlika je u timu ljudi koje imaš oko sebe. A profesionalci imaju tim. Najbolji koji mogu da kontrolišu. Takođe imaju i mentora koji ih prsti, nadzire i savetuje.

Moja današnja lekcija je posvećena mentorima i timovima. Svako ko želi uspeh mora u najkraćem mogućem roku da ima oba. I jako dobro znam da to izgleda nelogično, ali veruj mi da je tako. Nemaš dovoljno vremena da sve uradiš sam, sve naučiš sam i o svemu da brineš sam. A za to nema ni potrebe. Veliki uspeh je moguće ostvariti pomoću drugih ljudi, njihovog vremena, znanja i novca.

Neke stvari se ne mogu kupiti, ali se mogu platiti. Razmisli o tome, ako želiš da uspeš!