Zadatak je skoro obavljen

Projekat se bliži kraju

Odavno je prošla ponoć. Još ponegde, ovo doba dana zovu „gluvo doba“. Valjda zato što se sve smiri i ne čuje se „ni žive duše“. Ako se izuzmu zrikavci, koji letnjoj vrelini daju baš tu letnju boju.

Načinio sam i taj, za ovu godinu, zadnji korak u sređivanju životnog prostora. Krenuo sam da krečim dečiju sobu. I to ne bi bilo samo po sebi strašno, da se tamo, nekim čudom, nije obrela ni manje ni više nego Pandorina kutija. I sudeći po sadržaju, kutija je iz perioda pre nego li je Pandora otvorila.

Neotvorena Pandorina kutia

Iz te male sobe izašlo je toliko stvari, da su sada sve prostorije prebukirane i gotovo neprohodne. Izazov sam po sebi ne bi bio izazov, da se nije otvorilo pregršt novih poslova koji nisu bili u vidnom polju, a ne u planu rada. Tako su ormani, korišćeni za skrivanje u igrama žmurke, morali da budu prerađeni. To je pokrenulo pitanje njihove trenutne pozicije i promene iste.

Garderoba, koja se ovih dana vešto krila iza ormanskih vrata, morala je biti izvađena, zbog sanacije samih ormana. Ničim izazvana, izvela je okupaciju svih prostorija u tri koraka. Tome se pridružio i bataljon igračaka koji je sam po sebi prekobrojna sila.

Opet haos

Da ne navodim nalepljene i pokačena stvari po zidovima i plafonu. Dovoljno je samo pomisliti: „Šta ja to radim?“

Sve skupa, kao da se urotilo da me odvrati od namere da celokupan životni prostor, okrečim, osvežim i preuredim, koliko je to izvodljivo i moguće.

Naravno, u čitavu priču su se umešale stvari poput kvara na automobilu i traganje za majstorima i delovima, povećanja obima poslovanja, viđanja sa rođacima i prijateljima… To je dodatno prebukiralo ionako prebukiran borbeni raspored. Zato sam, ponovo, kasnio sa početkom radova.

Priprema daje rezultate

Samo, ovog puta, bio sam spreman na sve što me čeka, pa je nivo stresa ostao u granicama tolerancije. Što zbog pripreme, što zbog pređašnjeg iskustva, prihvatio sam to nonšarlantnije. Siguran sam da ću, pre ili kasnije, završiti sve pobrojane i nepobrojane radove oko ovog, bezmalo, zidanja Skadra na Bojani.

Neke stvari jednostavno ne možeš promeniti. Neke ne možeš usporiti, a neke ne možeš ubrzati. I to je iskustvo koje sam pokupio usput, a koje sam siguran da će mi dosta pomoći u budućnosti. Rad na ovom projektu me je naučio strpljenju, pre svega, ali i boljem planiranju vremena i raspoloživih resursa.

Uživaj u malim stvarima

Dozvolio sam sebi da budem srećan i uživam u naporu koji sam sam sebi odredio. Naposletku, cilj je živeti u lepšem, čistijem i sređenijem prostoru. Takođe, to će biti zdravije okruženje, jer sam rešio i problem sa kondenzacijom koja je počela da se pojavljuje.

Prilikom premeštanja nameštaja spontano smo pronašli bolje kombinacije koje su nam dale oslobađanje dela prostora i njegovo bolje uređenje. Sada čitav prostor dobija svoje novo lice, veću funkcionalnost i udobnost. Red iz haosa.

Cilj se privodi kraju

Naposletku, privodim kraju još jedan cilj sa svog spiska. Uz minimalnu pomoć sa strane i, donekle, ograničenim budžetom, postigao sam mnogo više nego što sam mislio. Jedna stvar je vodila ka drugoj i na kraju je to jedno potpuno novo iskustvo za mene. Savladao sam nove veštine, uredio prostor i što je najvažnije, pobedio sam strah od nepoznatog.

Naravno da sam tokom rada imao i previše novih i starih grešaka, ali bezgrešni su samo oni koji nikada nisu probali nešto da urade. Ne dozvoli da te to ometa u nastojanju da ostvariš svoje ciljeve. Usudi se i izazovi sebe.