Da smo živi i zdravi

Još godina sto

Saznao sam da je moj najbolji drug iz detinjstva dobio priliku da svoj rad nastavi u centrali kompanije u kojoj radi. Naporan rad se isplatio, naravno. I naravno da zaslužuje sve pohvale na unapređenju i uspehu. Samo što je centrala firme u Beču.

Tako je još jedan od mojih drugova, sa kojima sam odrastao ili proveo deo života, napustio zemlju u potrazi za boljim životom. Sa jedne strane mi je neizmerno drago i radujem se svakom uspehu, a posebno uspehu osoba koje znam i sa kojima sam odrastao. Sa druge strane mi je žao što iz Srbije odlaze ljudi, što se zemlja prazni, i što ovde i dalje nije dovoljno dobro.

Trud i zalaganje se nekada isplate drugde

Ma koliko se trudili i ulagali sebe u nešto, dođe momenat kada shvatimo da, možda u datim okolnostima ili u ovom pkruženju, nikada nećemo uspeti u onome što smo naumili. To znači da moramo napraviti neku promenu, kako bismo ostvarili neke ciljeve kojima težimo ili neke želje koje želimo iznad svega.

Neretko, znači i obaveznu promenu mesta boravka. A vrlo često, u slučaju ljudi sa Balkana, i zemlju u kojoj živimo. Ja sam odradio prvi korak i često se zapitam zašto nisam napravio i taj drugi. Iz Paraćina sam otišao u Beograd i tu nastavio svoj poslovni i porodični život. U mestu gde sam rođen i gde sam odratao i ranije nije bilo lako naći posao. A 2009. godine se svetska kriza prelila i kod nas, pa su posao još teže nalazili svi. A pogotovu je bilo teško za specifične struke poput moje. Tekstil je bio u izumiranju, a tekstilni inženjer isto što i NKV. To je za mene značilo da je teško imati ciljeve, a superteško ih i ostvariti.

Pričao je Novak Đoković o tome kada je pre par dana osvojio svoj 22. Gren Slem i 10. titulu na Australijan Openu.

…“Još samo par godina za nas“…

Sećam se bezbrižnog detinjstva, klikera, autića i lutanja kroz komšijske bašte i njive. Sećam se razgovora i dosetki kraj starih teretnih vagona koji su stajali neupotrebljivi, poređani na sporednim kolosecima. Sećam se i najveće vatre koja je tu gorela i iskakanja vozova iz šina… Bilo je to vreme bezazlenosti i nevinosti. Onako kako to samo deca umeju.

Onda je došao rat, sankcije, izolacija, inflacija, nemaština… Preko noći nam se izmenio čitav svet. A par godina kasnije, rat je došao, neposredno, i u našu zemlju. Najrazvijenije zemlje sveta su nas bombardovale zbog nekog, samo njima znanog razloga. Mi nismo shvatali za šta smo tačno krivi.

Promena preko noći

Preko noći smo porasli. Život nas je stigao brže nego što smo mu se nadali. Iako ušuškani u detinji svet iz mašte, realnost je bila sveprisutna i nije se mogla nikako ignorisati. Nastupile su promene svega što nas je okruživalo.

Odjednom više nisi samo ti. Već si neko ko je odgovoran i za druge. Sve što radiš nosi ogromnu dozu odgovornosti zbog onih koji računaju na tebe i zavise od tebe. Porodica. Obaveze. Prilagođavanje različitim poslovnim okruženjima. Jurnjava za uspehom, čežnja za „dobrim starim vremenima.“

Slika sa instagrama, mog drugara sa početka priče, iz automobila prepunog putnih torbi i  kofera, vratila me je u realnost. Podsetnik da su promene permanentne i nezaustavljive. I najbolje su one koje sam kreiraš. Jer nikada ti neće biti žao zbog stvari koje si uradio, već samo zbog onih koje nisi.

Ja sam napravio svoj prvi korak

Stavio sam sve na kocku kada sam odlučio da pređem u Beograd. Nestala je podrška mojih roditelja. Finansije su mi bile u haosu. Morao sam na početku da plaćam i stan. Supruga nije radila, a prvo dete je već imalo skoro godinu dana. Bilo je teško, ali to je bio moj izbor.

Nisu svi izbori idealni ni pravi. Ali svaki izbor pravi od nas ono što jesmo. Svaka sitnica je utkana u naše univerzalno iskustvo. Svaka crtica na našem putu pravi od nas, nas. Jedinstveno smo i neponovljivo biće. Nikada neće, niti je bilo nekog drugog nas u čitavom univerzumu. I ako verujemo u večni život ili u reinkarnaciju, samo ovaj put smo mi mi. Nema drugog puta. Nema drugog ja.

Veruj sebi

I zato veruj u sebe i svoje izbore. Ako je neophodno da spakuješ kofere i odeš, uradi to. Ako veruješ da ćeš biti srećan na nekom drugom mestu, odi tamo. Ne dozvoli da ostane mrvica sumnje za neka dolazeća vremena.

Ako ćeš već kasnije da se kaješ, neka to bude zbog sopstvenih, a ne tuđih odluka. A isti uticaj, sa različitim ishodom po tvoj život, imaju i odluke koje doneseš i odluke koje ne doneseš.

Zato slobodno kreni napred bez izgovora!

Mojim drugovima od Aljaske do Australije! Gde god da ste!