Definitivno ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Često, ni na drugi pogled se ne može spoznati velika istina. Iako stoji tu pred nama, ponekad je potrebno više vremena i načina kako bi nam se nešto otkrilo na pravi način. Moramo biti strpljivi.
Kada stvari ne idu u željenom pravcu, većina nas se iznervira, parališe i ne uradi ništa. Slično je i kada stvari idu kako treba, jedino što se tada ne nerviramo.
Ne bih smatrao sebe profesionalcem, da je bilo drugačije. Takođe, tako je bilo zato što sam se dobro pripremio za prezentaciju i ništa nije moglo da je poremeti. Zato volim izreku da je priprema pola posla. Bez dobre pripreme, osuđen si na improvizaciju, a to profesionalci ne rade.
Shodno svemu tome, zapitao sam se kako je onda došlo do katastrofe sa početka priče? Ništa od toga nisam zamišljao niti sam postavio kao cilj. A jednostavno je tu i okupira svaki deo moga bića. Ne mogu da je se otresem. Prožima me u potpunosti, deo po deo, zauzima svaku ćeliju u mom telu.
Kako je došlo do toga?
Svestan sam da se neki stvari dogode kao lekcija koja nas vodi do naših ciljeva preko potrebnim iskustvom. Jer, jedino tako možemo biti potpuno spremni da ostvarimo svoje ciljeve i svoj puni potencijal. Sve te lekcije iz života koje nismo sanjali, svi ljudi za koje se nismo nadali da ćemo ih sresti ili upoznati, pletu fino tkanje naših života. Svo to iskustvo koje proživimo, pomoći će nam na višem stupnju našeg razvoja.
Hteo sam post da nazovem „brodolom na vidiku“, ali sada sam siguran da je mesto brodoloma, ovo početak puta u jednu višu svesnost, jednu novu stanicu uma. Ovo je jedna potpuno nova avantura. Gde će nas odvesti?