Zona komfor-a

Kako se stvara zona komfor-a?

Sedim sam i razmišljam o raznim temama. Listao sam tw, fb i ln i ništa pametno nisam video. Možda poneku sitnicu na ln, ali očekivao sam više od te društvene mreže. Osećam se opušteno. Znam da sam ušao u svoju zonu komfor-a.

Zašto je loše ostati u zoni komfor-a?

Nisam stigao da pišem ovih dana, jer sam prošao kroz razne aktivnosti. One su mi pojele vreme, snagu, razum i želju da pišem. Svakog dana po nešto i na kraju je to čitava plejada razloga.

Pročitao sam, između ostalih obaveza, i nekolilo zanimljivih naslova i članaka, ali su se dve knjige potpuno izdvojile iz te mase. Prva je Ja tajkun, Miroslava Miškovića, a druga Umetnost pobede od Fil Najta. Žanrovski, knjige su dosta slične, ali suštinski veoma različite.

U prvoj, srpski biznismen govori o mešavini politike, kriminala i biznisa u Srbiji i kako uspeti uprkos svemu tome. Druga govori o slobodnom tržištu gde se svako bori za svoje parče tržišta, često i neregularnim merama, ali se politika i mafija ne mešaju sa biznisom. Obe govore o izlasku iz zone komfor-a.

I ja želim izaći iz zone komfora!

Iako sam i sam na pragu osnivanja sopstvenog biznisa, nisam siguran koja je moja priča.

Ne bavim se kriminalom, to sigurno. Politika mi je prestala biti sfera interesovanja pre mnogo godina, tako da ostaje biznis. To je moja zona komfor-a, paradoksalno.

Radio sam za sebe i za druge, ali sam sva svoja angažovanja gledao kroz prizmu samozaposlenja. Ja sam jednočlana kompanija koja pruža usluge na tržištu. Bilo da mi je klijent šef, direktor i ja sam, uvek se trudim da za dobijeni novac pružim svoj maksimum. Tj da pružim svoj maksimum i za uzvrat budem plaćen.

Trenutno sam angažovan na više poslova. Gledam da sve stignem i završim na vreme sa hiruškom preciznošću. O čemu god da je reč, dajem sve od sebe i trudim se da budem rigorozni profesionalac. To je izvan moje zone komfor-a. To je zahtevani minimum.

Proširi svoju zonu komfora.

To znači da moram da poznajem posao, ljude, artikle ili usluge i naravno još po nešto. Trudim se da svojim spoljnim izgledom dostojansveno predstavljam kompaniju koju zastupam. Kupci gledaju u mene, oni ne vide kompaniju iza mene, nego mene kao lice koje zastupa kompaniju.

Podrazumeva se i da znam da prodajem, to je suštinska stvar na trikoviprodaje.com.

Ali prodaja nije jedna stvar ili jedna aktivnost. Prodaja je način života. Skupljanje i arhiviranje podataka i kontakata i njihovo međusobno povezivanje. To je multitasking disciplina. Moraš pobediti stare strahove i napraviti novu zonu komfor-a. Moraš biti perfektan u nekolicini oblasti kako bi bio dobar u krajnjem zbiru.

Ja želim da to podignem na viši nivo. Da kroz konsalting, svoje znanje, veštine i iskustvo prenesem novim generacijama prodavaca koji će razviti neku svoju priču. Već sam se okušao i nije bilo loše. Daleko od toga. Ipak, potreba za sigurnošću i zonu komfora, vraćali su me prodaji kao bazi.