Објављено дана

Olakšaj sebi

Olakšaj sebi

Povratak na mrežu

Nisam siguran da li su moji tekstovi nedostajali nekome, ali sam siguran da je meni nedostajalo pisanje. Brojne obaveze, koje su se ovih dana umnožile, nisu izgovor za ne pisanje.

Kada ti je do nečega stalo, nađeš vreme za to. Iako mi je do pisanja mi neizmerno stalo, činjenica je da sam, u zadnje vreme bio malo posvećen tome. Iako sam malo „tanak“ sa vremenom, to nije bio pravi razlog za ne pisanja.

 

 

Pojavio se neki vakuum u meni. Neka disproporcija između onoga što pišem i radim. Želeo dam da to pomirim. Uložio sam enormno veliki napor u novi privatni posao koji sam pokrenuo. Moram reći da već daje rezultate. Ipak je ekstremno naporno, ali to je ono što sam želeo.

Sopstveni biznis

Napominjem da je ovo peti biznis koji sam pokrenuo. Od predhodnih četiri opstala je samo konsalting agencija, mada se postavlja pitanje njene rentabilnosti. Izgleda da će se i ona utopiti u novi biznis. Ostalih tri su ugašeni. To je valjda cena iskustva.

Dajem sve od sebe da ostvarim svoje ciljeve koje sam postavio ispred sebe davnih dana. I uredno sam ih napisao na papir. Jedan od njih je i pokretanje i razvijanje sopstvenog profitabilnog biznisa od koga možemo normalno da živimo moja porodica i ja.

 

 

To je jedan od onih snova koji iznova i iznova sanjaš, sve dok jedno jutro ne odlučiš da je vreme da ga prevedeš u realni svet. Tek tako, bez planova, crteža, skica, projekata. Kreneš napred.

Nisam bio svestan šta me sve čeka na tom putu. Pored svog mog i tuđeg iskustva koje sam imao na raspolaganju, teško je. Baš svaki početak je stvarno težak i potpuno drugačiji od svih predhodnih.

Životne faze

Moj život je prošao kroz mnogo faza i neprekidno se menja. Isto tako i moj biznis i moj odnos prema njemu. Nikada nije u potpunosti onakav kakvim ga zamišljam. Uvek ima neke nedoslednosti ili nedorečenosti.

Zapravo, puno toga ne izgleda onako kako ja to želim. Previše svakodnevnih obaveza koje zahtevaju moje prisustvo i moje odluke. To me čini razdražljivim, besnim i umornim. Čini mi se da nemam vremena  ni za šta. Ali to je deo cene koji moraš unapred da platiš, kako bi ostvario svoj cilj.

 

 

Više se ne zaluđujem da mogu započeti 20 projekata odjednom i da ih sve završim u određeno vreme vrhunski i kvalitetno. Sveo sam to na nekoliko prioritetnih stvari, ali i dalje imam stalni deficit vremena. Sam sebi izgledam kao zec iz knjige Alisa u zemlji čuda. I on stalno gleda na svoj veliki sat i stalno negde kasni. Stalno sam pod nekom tenzijom, bez neke prave potrebe.

Da je bolje, ne bi valjalo

Ne mogu da kažem da mi mnogo dobro ide, a sa druge strane ide bolje nego ranije. Na žalost, to trenutno ne doživljavam kao očekivano poboljšanje sopstvenog života, već kao neopisivo veliki napor. Sve mi je teško i prosto mi se ne radi. Pogotovu kada se okrenem oko sebe i shvatim da je ostalo još nekoliko dana u ovoj godini.

 

 

Nervozu mi pojačavaju praznici pred nama, koji će biti enorman izdatak, kao i januar koji je pun rođendana i dodatnih troškova. A ljudi obilaze markete i prodavnice kao da sutra ne postoji.

Ne znam šta mi se dogodilo. Nekada sam se radovao praznicima, vremenu sa porodicom, poklonima i ruskoj salati koju ja spremam. Sve mi je izgledalo opuštajuće i odmarajuće, do sada. Sada osećam pritisak i teret koji mislim da nikada do sada nisam osećao. Dodatno sam opterećen time što znam šta treba da radim, a upravo to ne radim. Uglavnom se bavim stvarima niske profitabilnosti, ali velikog značaja za firmu. Glupa birokratija.

Kako popraviti stvari

Svako od nas zna šta i u kom trenutku treba da radi kako bi popravio svoju situaciju. Ipak, velika većina nas jednostavno to ne radi. U mom slučaju je rešenje problema poseta kupaca u što većem broju, ali neumorne obaveze, papiri i neophodna bitokratija mi nedozvoljavaju da radim ono što znam da treba. I ono što će doneti tražene rezultate.

 

 

Uprkos tome, u januaru planiram obilazak sto kupaca. To je tehnika o kojoj sam ranije već pisao. Efikasna je kod ovih i ovakvih stanja, kao i kod svih ostalih zastoja koje imaš u poslovanju. Kada zapne, pitaj kupce šta da radiš, oni će ti reći. A stotinu njih će statistički biti dovoljan broj da pokažu pravi trend. Trend je tvoj prijatelj. Trudi se da ga pratiš.

Hladan start

Znam da se pola januara ne radi, ali se pola januara radi. I zato napred.

Odštampao sam kalendare koje planiram da podelim svojim sadašnjim i budućim poslovnim saradnicima.

Imaću dobar razlog da obiđem sve njih. Naravno, uvek postoji dobar razlog za obilazak kupaca, ali ovi praznični obilasci sa poklonima su prosto nenametljivi, opušteni i prijatniji nego oni obični, svakodnevni.

 

 

Kada stvari ovako krenu nekim svojim tokom, predlažem ti da im se ne suprostavljaš. Treba da postaneš svestan odgovornosti koju nosiš i prosto uradiš ono što je do tebe. Obilazak što većeg broj kupaca u što kraćem vremenskom roku je nešto je, u ovom momentu, jedino svrsishodno. Novogodišnji i Božićni praznici su idealni za to!

Kreni još danas!