Ознака: Novak Đoković

Објављено дана од

Mentalna pobeda Đokovića

Mentalna pobeda Đokovića

Đoković je za dlaku uspeo da pobedi

 

Pokušavam da uradim nekolicinu stvari odjednom. Da spavam, pratim teniski meč Alkaraz-Đoković, da čitam knjigu i da napišem neki zanimljiv post. Naravno da ne uspevam u svemu u istom trenutku.

 

 

Skačem sa teme na temu i na kraju ne uradim ništa. Sada videh da je Đoković, konačno, pobedio Alkaraza i osvojio novi masters. Sve čestitke na ostvarenom uspehu. Sada mogu da se fokusiram na ostale tri radnje.

„Kosi Nole, kosim ja…“

 

Kako mi se ne spava, a i ne čita, jer mi se spava, odlučio sam da pišem. Podstaknut ovim iznenadnim uspehom Novaka Đokovića, pisaću o tome kako sam ja uspeo. Zašto je tebi to važno da pročitaš? Pa zato što, za razliku od Đokovića, ja sam više sličan tebi koji čitaš ove redove. Kako to?

 

 

Pa imam dosta lošije radne navike od Đokovića, samim tim i manje sportske sreće u životu. Sve mi izgleda teško, neostvarivo i bezizlazno. Pa čak i Đokovićev meč. Takođe, više volim da krenem da radim nešto bez plana, taktike i mentora, pa da se snalazim usput. Kod aktuelnog šampiona je to dosta drugačije.

Ako sam uspeo ja, može svako

 

Nalik tebi, prečesto sebi volim da dam dašak slobode i da se opustim u iću i piću, što se naravno, odražava na konačni rezultat. Ipak, nalik Đokoviću, volim da donesem odluku, postavim cilj i težim da ga ostvarim. Još kada skapiram da se iza ostvarenog cilja krije neki dobar benefit za mene i moju porodicu, spreman sam da dam 130% sebe. U tim trenucima izgledam kao Đoković koji lomi skoro pa duplo mlađeg Španca.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Isti su mi izrazi lica, gestikulacija tela i onaj prkos i inat koji ostali narodi nemaju u sebi. „Završiću to što sam započeo, pa makar mi bilo poslednje!“ Kada su kanalisani i dobro vođeni, inat i prkos mogu da naprave dosta toga dobrog u našem životu. Zato smo genetski dobri vojnici, sportisti i idu nam zanimanja gde treba izdržati koji minut duže od ostalih.

Đoković kao uzor

 

Lično, volim da sam u treningu. To u prodaji, kao i u tenisu, znači da svakog dana uradim nešto što će mi omogućiti prodaju ili makar dobru poziciju za prodaju. Ma koliko je mala, svaka prodaja je važna, jer daje ritam mesecu i na krajnjim kapijama daje onu blagu prednost i osećaj sigurnosti. Kalkulacije dokazano gube bitku sa konstantnim radom. Uvek i svaki put.

 

 

Zato gledam da dam više nego što se od mene očekuje. Zapravo, ja sam očekujem više od sebe nego što to očekuje moj poslodavac. Moj cilj je uvek veći od njegovog, jer se tako lakše nađemo na njegovom cilju.

Svaki napor se ceni

 

Mali, svakodnevni napori, u zbiru prave velike razlike na kraju. Pa i Đoković je jedva dobio prilično ujednačen meč. Isto tako je mogao i da izgubi, poput meča na Vimbldonu. I tu su nijanse odlučivale. Verovatno je sada bilo presudno zrno, možda baš taj gubitak meča na Vimbldonu. Povređen ponos, dao je taj neophodni dašak da Đoković dođe do nove pobede. Sitnica.

 

 

Neviđena borba dva mentalna titana, ovog puta je završena pozitivnim ishodom za Novaka Đoković. Našao je ono malo snage koja mu je nedostajala na „kraljevskom turniru“. I to je karakteristika svih velikih šampiona u istoriji, nezavisno od discipline u kojoj se takmiče, gotovo uvek nađu način da pobede.

Šta možemo iz toga izvući mi, koji smo daleko od šampionske titule?

Sitnice odlučuju

 

Pa, dosta toga, a pre svega da moramo da igramo uvek do kraja. Iako nam, možda na početku, stvari ne idu na ruku, ali ako verujemo u sebe, borimo se i tražimo dobre prilike, na kraju možda uspemo da preokrenemo krajnji rezultat u našu korist. Možda je potrebno da menjamo ritam, taktiku, strategiju, ali je bitno da se dobro prolagodimo nastaloj situaciji i uradimo ono što je najbolje za nas ili po nas.

 

 

Nijedan zadatak vredan pomena se ne završava lagano i bez poteškoća. Što je vredniji ulog, veće su poteškoće. Ali je i veća slast kada na kraju ostvarimo ono što smo želeli. Samo stvari koje smo ostvarili sa puno napora cenimo u životu. Sve što je došlo lagano, nije ni vredno pomena ni sećanja.

 

 

Samo hrabro i jako u nove pobede, uprkos izazovima! Šampioni to znaju!

Објављено дана од

Show must go on

Show must go on

Najbolji sebi ili drugima?

Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?

Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.

Momenat istorije koji to nije

Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.

Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.

Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.

Podleći pritisku

Jednostavno je podlegao pritisku i pustio da mu drugi odrede šta je bitno i važno za njega. I naravno, svet nikada nije zadovoljan. Ti uvek možeš bolje i više. Ne smeš ili ne možeš da pogrešiš. Tako isto misli i tvoj šef, menadžer ili prosto nadređeni.

Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako  bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.

Očekivanja

Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.

Uvek sam za to da se da maksimum, da se istrči koji kilometar više, ali nisam za to da podlegneš pritisku okoline uzimajući ga za svoje parametre. To je najbrži put da sagoriš ili budeš trajno nezadovoljan postignutim. Ili da napraviš neku veliku glupost!

Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?

Moja podrška

Volim da gledam Novaka Đoković kako igra tenis i stalno upozoravam sebe da se ne nerviram kada gubi, već da gledam igru kao igru. Lakše je reći nego učiniti baš zbog programa okoline koji sam usvojio. Nije mi više bitna igra nego pobeda po svaku cenu. Zalutali smo u životu ako prihvatimo da nema uspona i padova, već samo uspona.

Neprirodna normalnost

To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.

Iako sam bio najbolji u prodaji svega što sam prodavao, ovog leta, klima uređaji mi nisu išli. I morao sam da se pomirim sa tim. Nisam čovek koji to prodaje sada i to je to. Na terenu su „neki novi klinci“ koji to rade mnogo, mnogo bolje od mene. I to je suština stvari. Nisam se našao ni snašao u tome i moram da se pomirim sa tim.

Poraz

Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.

Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.

E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.

Show must go on, my friend! Show must go on.